Izvor: B92, 24.Apr.2012, 12:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Brojanje ovaca" stvarno pomaže?

Iako je padanje u san rutinska stvar za većinu, to je prilično mističan proces. Kao kada gledate neku optičku iluziju - što se više fokusirate na nju, sve su manji izgledi da ćete je „provaliti”.

Dakle, iako većina nas spava svaku noć, ne možemo tačno da kažemo kako to postižemo.

Čak se i neurolozi muče da razumeju mehanizme koje mozak koristi da se prebaci iz stanja budnosi u stanje nesvesnog sna. Neka istraživanja pokazuju da je prelaz mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << postepeniji i burniji nego, recimo, paljenje i gašenje svetla.

Prema najnovijem istraživanju neurologa na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, tokom faze pred padanja u san - perioda kad ste u krevetu sa ugašenim svetlima, zatvorenih očiju, dok polako „otpuštate” sve situacije proživljene u toku dana - vaši moždani talasi vrše takozvanu alfa aktivnost, uglavnom povezanu sa tihom budnošću.

„U tom periodu mozak se polako odvaja od spoljašnjeg sveta”, kaže Linda Larson-Prajor, vođa istraživanja. „Pojedinci polako osciliraju između posvećenosti spoljašnjim i unutrašnjim mislima, pri čemu je većina unutrašnjih misli autobiografske i samoposmatračke prirode”.

Onda, u nekom ključnom trenutku, ulazite u prelaznu fazu sna, poznatu kao 1. fazu. Moždani talasi usporavaju i prelaze u oblik poznat kao teta aktivnost, ali su i dalje ispresecani kraktim naletima alfa aktivnosti. Te „štucavice” daju vam osećaj da ste još uvek budni, kaže Skot Kembel, direktor Laboratorije ljudske hronobiologije na Medicinskom fakultetu Vejl Kornel, citirajući značajnu studiju o spavaju izvršenu 60-ih godina. „Istraživači su upitali pojedince probuđene iz različitih faza sna da li su mislili da spavaju. Svega 10 procenata probuđenih iz faze 1 je reklo da je spavalo”.

Pomislite na situaciju kad zadremate dok gledate film: sećate se delića scena neko vreme pre nego što sasvim odlutate. Ti delovi - uhvaćeni tokom krtakih naleta alfa aktivnosti - daju vam osećaj da ste budni, iako ste duboko na putu za zemlju snova.

Potom vaš mozak prleazi u fazu 2, početak „istinskog” ne-REM sna, kada ti naleti alfa aktivnosti zamru. Svi neurolozi se slažu da ta faza jeste spavanje, iako vi toga možda još uvek niste svesni.

U pomenutoj studiji iz 1960-ih, „oko 60 odsto je verovalo da je spavalo, kad su ih probudili iz 2. faze”, kaže Kembel. Preostalih 40% je reklo da još nije utonulo u san.

To je logično kad se pogleda studija iz 2010. koju su sproveli neurolozi sa Tajvana. Oni su dokazali da je 2. faza povezana sa dodatnim redukcijama percepcije spoljašnjih stimulansa. Iako spavamo, možda još uvek čujemo reč-dve dijaloga iz filma; sve to se postepeno stišava.

Potom ulazimo u san sporog talasa (poznat i kao dubok san, delta aktivnost ili faze 3 i 4) i, na kraju, dolazimo do REM faze - kad sanjamo.

Iako su 1. i 2. faza teške za percepciju, 90% ljudi priznalo je da je definitivno zaspalo kad je probuđeno nakon ulaska u 3. ili 4. fazu. To znači da smo završili tranziciju. Od tad nadalje ostatak noći provodimo između ne-REM faza 2, 3 i 4 i REM sna.

Početak spavanja remeti bilo koja vrsta pažnje. „Za većinu ljudi važi pravilo da što se više trude da zaspe, manje uspeha imaju”, kaže Kembel. „Dramatičan primer toga je Insomnija početka spavanja (SOI). Ljudi sa SOI su toliko zabrinuti zbog posledica nespavanja da ostaju budni jer su ospednuti time što ne mogu da zaspe”.

Naravno, ne drži nas budnim samo razmišljanje o tome kako je vreme da spavamo; opsednutost bilo koje vrste može da bude problem. „Zato je brojanje obaca ili razmišljanje o bilo čemu sa minimalnim emotivnim sadržajem dobar je način da započnemo proces spavanja”.

Nastavak na B92...