Izvor: Politika, 13.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalni „knezovi” protiv velikih stranaka
Za svaki grad bolje je da ga vodi čovek iz te sredine, kome ne diriguju iz partijske centrale, jer samo tako lokalna sredina može da napreduje, smatra Milan Lukić iz Smedereva
Da li će Boško Ničić, zaječarski gradonačelnik, postati i knez timočki, kao što to pisac političkog satirikona u opozicionoj zaječarskoj „Novoj timočkoj reviji” podsmešljivo predviđa, nije baš potpuno izvesno. On, međutim, već četiri godine suvereno vlada u Zaječaru, a ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine Ničićev pokret „Živim za Krajinu” osvojio je i Bor, a sada i Knjaževac. Ovaj pokret je na ponovljenim izborima u nedelju dobio čak 11 od ukupno 40 mesta u knjaževačkoj skupštini – ubedljivo više od svake „klasične” partije pojedinačno.
Bivši lider Nove demokratije i Liberala Srbije dosetio se da ima puno nezadovoljnih delovanjem aktuelnih političkih partija i državnog režima u Srbiji i on ih je, pre dve godine, okupio u Timočki pokret. Ubrzo je taj pokret dobio i svoje filijale u timočkim opštinama, piše dopisnik „Politike” S. Todorović.
Objašnjavajući svoj uspeh, tvorac pokreta često ističe da ljudi „imaju oči pa vide” kako je Zaječar uređen, kako ima velike dobro snabdevene diskonte, pa novoizgrađeni sportsko-zabavni centar „Popovu plažu”, pa novo skijalište na „Kraljevici” iznad grada i sve to posredstvom zaječarske televizije, čiji signal stiže do svih osam timočkih opština.
Uzaludni su bili pokušaji zaječarske opozicije da dokaže da to nije sve baš tako. Ničić je preko televizije (na kojoj se pojavljuje i do pet puta dnevno) uvek glasniji.
Gradonačelnik Zaječara predvodnik je jedne od tek nekoliko grupa građana koje su uspevale da osvoje vlast na lokalnim izborima, iako ih se na izbornim listama pojavljuje mnogo više. U rangu sa Ničićevim dometima je i predsednik opštine Sopot Živorad Milosavljević, bivši socijalista, čija je GG, koja nosi njegovo ime, bila najjača na izborima 11. maja. Tako je započeo i peti mandat na čelu ove beogradske opštine, u kojoj su još dve grupe građana prošle u lokalni parlament – bivši fudbaler Crvene zvezde Vladan Lukić, koji je osvojio četiri mandata, i Predrag Maksimović Maksa, koji je osvojio dva mandata.
Slobodni strelci samo na početku
Ističući da su na izborima 2004. godine grupe građana bile četvrte po (ukupnom) broju osvojenih mandata u lokalnim skupštinama i da su na ovogodišnjim izborima dobili nešto manje odborničkih mesta, programski direktor Cesida Đorđe Vuković kaže da to nije ništa neobično i da će toga biti i u budućnosti.
– Nismo mi izuzetak, to se i u drugim zemljama dešava. U najvećem broju slučajeva to su ljudi koji potiču iz stranaka. Dođe do raskola u pojedinim političkim strankama i jaki pojedinci pokušavaju sebe da predstave kroz posebne liste u sredinama gde imaju jak lokalni „domet” – ističe Vuković.
Potencirajući da veliki broj ljudi, koji nastupaju kao nezavisni kandidati, a koji su opstali na lokalnoj političkoj sceni, uglavnom imaju određeno političko iskustvo, politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da nije toliko bitno da li su to iskustvo stekli u strankama ili imaju određenu vrstu talenta. Ipak, dodaje on, malo kad se radi o ljudima koji su se pojavili niotkuda.
– Na početku „igre” možete biti slobodni strelac, ali posle izbora morate postati deo političkog sistema. Da biste opstali kao lokalni političar sa uticajem vama je potrebno određeno političko iskustvo koje vam omogućava komunikaciju sa velikim strankama, sa centralnom vlašću u Beogradu, potrebno je da ovladate veštinom pravljenja kompromisa – kaže Stanković.
Zašto ljudi osnivaju grupe građana, a ne partije, ili zašto ne prelaze u druge partije? Stanković smatra da se „najverovatnije radi o psihološkom motivu”, o ljudima koji ne žele da budu deo neke partijske mašinerije, a svesni su činjenice da imaju određeni ugled u svojoj sredini i žele da politički kapitalizuju taj ugled. „Tako dobijete čoveka koji uz neku malu organizaciju, malu pomoć svojih političkih istomišljenika na lokalnom nivou i uz neku ne tako skupu kampanju, može da zauzme mesto u skupštini opštine i da igra neku značajnu ulogu kasnije u distribuciji vlasti”, ističe Stanković.
Đorđe Vuković kaže da neki ljudi misle da kroz GG imaju jak lokalni identitet, ljudi ih prepoznaju, i misle da mogu mnogo više kao grupa građana, nekoliko jakih ljudi, nego kroz neku stranku. Ali uvek se, pre ili kasnije, ukoliko to opstane, završi formiranjem neke stranke, zaključuje Vuković dodajući da je problem sa GG to što su one kratkog daha – traju jedan, eventualno dva izborna ciklusa. I ne mogu da zamene stranke – više su izuzetak u politikom životu nego pravilo.
Posle izbora u maju, predsednik opštine Sopot je za „Večernje novosti” objasnio svoju situaciju: „Bio sam ranije ispred jedne partije iz koje sam isključen i to mi baš nije prijalo. Nisam više hteo da stanem ispred bilo koje stranke. Verujem da je loše prelaziti iz jedne u drugu. Vaša uverenja, međutim, ne može niko da vam oduzme. Zato sam osnovao grupu građana sa ljudima kojima je interes Sopot. To je grupa ljudi sa reputacijom i ugledom. Ograničio sam se na lokalni nivo, opštinu, i preživeo i ove izbore”.
Milosavljević je tada ocenio da je „ključno” to što ga ljudi poznaju.
A u Smederevu su dve grupe građana na poslednjim izborima dobile poverenje više od šesnaest hiljada birača, što je čak oko 25 odsto od ukupnog broja građana koji su izašli na izbore, piše naša dopisnica O. Milošević. Reč je o Pokretu za Smederevo koji predvodi bivša predsednica opštine i aktuelna zamenica gradonačelnika Jasna Avramović, čija je grupacija osvojila dvanaest odborničkih mandata, i o Koaliciji za bolje Smederevo, čiji je lider lokalni biznismen Milan Lukić, sa jedanaest mandata u gradskoj skupštini.
Utisak da veliki broj Smederevaca nema preveliko poverenje u političke partije potvrđuju ne samo poslednji izbori već i činjenica da je Jasna Avramović bila prvi predsednik opštine izabran kao kandidat GG na septembarskim izborima 2004. godine. Ona je sa te funkcije opozvana krajem 2005. godine, jer je 5. oktobra uhapšena pod sumnjom da je učestvovala u aferi u vezi sa izdavanjem lažnih invalidskih penzija dok je bila načelnik Infektivnog odeljenja u ovdašnjoj bolnici. Međutim, ni ta afera, koja još nije dobila sudski epilog, nije joj zasmetala da se nakon ovogodišnjih izbora vrati u politički život i zauzme poziciju zamenika gradonačelnika.
Nezavisni od visoke politike
Koalicija za bolje Smederevo prvi put je zvanično učestvovala na izborima za lokalni parlament i zahvaljujući glasovima oko osam hiljada birača, uglavnom iz seoskih sredina, našla se u prilici da podeli kolač vlasti.
– Za svaki grad je bolje da ga vodi čovek iz te sredine kome ne diriguju iz partijske centrale, jer samo tako lokalna sredina može da napreduje. Zato su nam građani i dali šansu, jer se nismo, i nikada se nećemo prikloniti nekoj stranci” – kaže za „Politiku” Milan Lukić.
Posle izbora, centrale DS-a i DSS-a raspustile su smederevske odbore ovih partija, a radikali su se podelili, pa je tako izmenjen i skupštinski sastav. Za Milana Lukića ovo je samo još jedna potvrda o „dirigovanju sa vrha”. „Ovde sada praktično ne postoje predstavnici više od 80 odsto biračkog tela sa prošlih izbora. Odborima koji su raspušteni upravljaju neki ljudi sa strane, iz drugih gradova, a nekadašnji radikali, sadašnji naprednjaci, ostali su bez mandata. Jedino su grupe građana ostale u istom sastavu”, dodaje Lukić.
Dejan Vuk Stanković smatra da lokalni pokreti imaju smisao ako ostanu lokalni.
–Više od toga čini tu stvar karikaturalnom, gubi se taj autentični lokalni poriv da budete nezavisni od velike politike i da se isključivo fokusirate na teme i dileme, izazove i probleme, koji pripadaju nekoj lokalnoj sredini. Ukoliko imaju svest o svojoj zajednici, njenim problemima, rešenjima tih problema, spremnost da se radi na njihovom otklanjanju, mislim da su GG pozitivnija stvar nego velike stranke. Jer, velike stranke, naravno, imaju druge preokupacije i često su uslovljene na neki način nekim ’dilovima’ koji se prave na nivou centralne vlasti, regiona– kaže Stanković ističući da govori o idealnoj situaciji.
Đorđe Vuković, pak, govori o onome što se dešava u praksi ocenjujući da stranke treba da nam vode politički život i na lokalnom nivou. „Nama je suštinski problem u tome kako ga one obavljaju, ali one inače treba da ga obavljaju, to je poenta demokratije. Ne vidim šta bi grupe građana tu mogle da doprinesu, naročito što one nemaju kontrolu i to se u dobrom delu slučajeva pokazalo kao zaleđe za različite mahinacije. Po lokalu je bilo mnogo više negativnih iskustava sa grupama građana, nego pozitivnih”, kaže Vuković.
B. Baković
-------------------------------------------------
GG bez uticaja u velikim gradovima
Kada se govori o većim gradovima ili opštinama, to je uticaj grupa građana manji, ističe Đorđe Vuković. Prvih 50 gradova po broju stanovnika, kako kaže, imaju neproporcionalno mali broj GG u odnosu na ostale. To je, dakle, specifičnost malih lokalnih zajednica, dodaje on. Zbog čega je tako? Kako objašnjava, radi se o velikoj populaciji i pojedinac ne može da ih zaseni. „Ako opština ima, recimo, od 5.000 do 7.000 stanovnika, poznati lokalni političar, poznati lokalni hirurg, vlasnik neke privatne firme može da dobije veliki broj glasova na svoje ime. Ali u Beogradu, na primer, imate hiljade poznatih biznismena”, ukazuje Vuković.
[objavljeno: 13/11/2008]
