Izvor: B92, 03.Mar.2016, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajinske evropske integracije
Od datuma dobijanja nezavisnosti 1991. godine Ukrajina je prošla uobičajenim etapama puta ka Evropi, sličnim onima koje je prošao Balkan; 1994. godine potpisan je Sporazum o saradnji i partnerstvu; dvehiljaditih Ukrajina je bila deo evropske politike susedstva i Istočnog partnerstva; 2014. godine je potpisan Sporazum o asocijaciji sa EU. Posebno se vodi dijalog u oblasti unutrašnjih poslova i oblasti pravosuđa, energetike. Ukrajinci se nadaju da će u najskorije vreme dobiti pravo da putuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u zemlje šengenske zone bez viza. Kijev podržava gotovo sve izjave Evropske unije u okviru zajedničke spoljne politike i politike bezbednosti.
U poslednjih 25 godina stanovništvo Ukrajine u većini podržava perspektivu članstva u Evropskoj uniji. Nivo podrške varira u rasponu 50-60%. Međutim sve do skora na istom nivo je bila podrška i članstvu u Evroazijskom savezu i tešnjim vezama sa Rusijom. Takva na prvi pogled malo paradoksalna situacija se objašnjava jednostavno – težnja ka Istoku se objašnjava sovjetskom istorijom, „porodičnim vezama“, neznanjem drugih stranih jezika osim ruskog. Predstavnici takve filozofije su u većini slučajeva stariji ljudi. Međutim, omladina teži ka Zapadu, jer im simbolizuje dobrobit, mogućnost dobijanja kvalitetnog obrazovanja i zaposlenja, perspektivu ličnog razvoja. Tako da jedan deo gleda u prošlost, dok drugi – u budućnost. Slična situacija se može videti i u današnjoj Srbiji, što potvrđuju i poslednja istraživanja IPSOS-a.
Prelomni momenat u ukrajinskom razumevanju pojma „evropske integracije“ desio se u vreme Evromajdana 2013-2014. godine. Sve je počelo od običnog događaja kada je tadašnji predsednik Janukovič odlučio da odloži potpisivanje Sporazuma o asocijaciji sa EU. Nekoliko stotina ljudi je izašlo na centralni trg Kijeva. To su uglavnom bili studenti koji su protestovali protiv takve odluke. Građani su posebno bili revoltirani pokušajem policije da rasturi manifestaciju. Koliko su se žestoko policajci ponašali bilo je prikazano i na televiziji.
Tog trenutka Ukrajinci su shvatili da će sutra na mestu demonstranata moći da se nađe bilo koji građanin države i da neće biti nikog da ga zaštiti. Shvatili su da evropske integracije nisu samo neki apstraktnan pojam i da nije u pitanju ni geopolitički izbor između Istoka i Zapada, o kojem toliko vole da pričaju političari. Evropske integracije su način života. Model vođenja zemlje gde su na prvom mestu ljudska prava, a ne svemoć političara, lično dostojanstvo, a ne nasilje policije, sloboda kritičkog izražavanja, a ne cenzura u medijima, kvalitetna prosveta, a ne kupljene diplome, mogućnost vođenja transparentnog biznisa, a ne totalna korupcija i ucenjivanje. Zato su milioni ljudi izašli na ulice u čitavoj Ukrajini. Zato se Evromajdan zove Revolucija dostojanstva.
Današnja agresija Rusije protiv Ukrajine, kao glavni razlog ima baš ovu nemogućnost spajanja osnovnih ljudskih vrednosti i vrednosti takozvanog „ruskog mira“. Zato danas, sa ovakvim režimom Kremlja, nije moguće ići u isto vreme i u Evropu, i u Rusiju. Ukrajinci po cenu Nebeske stotine, ubijene na Majdanu, po cenu hiljada izgubljenih u ratu protiv Rusije života, štite realne evropske vrednosti da bi imali pravo da sami odlučuju, koju će zemlju graditi za sebe i svoju decu.
