Izvor: TvojPortal.com, 29.Apr.2011, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIKILIKS, SASTANAK AHTISARIJA SA AMBASADORKOM VER
(www.tvojportal.com) Vikiliks, Helsinki, Sastanak američke ambasadorke Ver sa predsednikom Ahtisarijem,specijalnim izaslanikom ujedinjenih nacija.
,12/08/2006
1 (C) Rezime: Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari rekao je ambasadorki Ver da je i dalje rešen da svoje preporuke o konačnom statusu Kosova preda u roku od dve nedelje nakon izbora u Srbiji, 21. januara, bojeći se da bi svako odlaganje dovelo >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << do „destabilizacije“ na Kosovu. Za Ahtisarija bi bilo „prilično neobično“ da Moskva upotrebi svoje pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. On, međutim, ne deli uverenje Vašingtona i Berlina da će se Rusija uzdržati od glasanja. Kao i vlada Finske, on ulaže veliki napor da održi jedinstvo Evropske unije i „vrši pritisak“ na buduće nemačko predsedništvo Evropske unije da se taj poduhvat nastavi. On nastavlja dijalog sa drugim članicama Saveta bezbednosti da obezbedi njihovu podršku, ali predsednik Putin nije odgovorio na njegov poziv za sastanak. Što se Srbije tiče, Ahtisari opisuje premijera Koštunicu kao „nepopravljivog“ i tvrdi da će on vršiti pritisak na Beograd da odugovlači koliko god je moguće. Isto tako, međunarodna zajednica je „donekle izgubila kredibilitet oko Haškog tribunala“ kada je NATO ponudio Srbiji prijem u Partnerstvo za mir, ali priznaje da je taj potez odigrao značajnu ulogu u podršci predsedniku Tadiću. Ahtisari itekako ceni podršku američke vlade njegovim naporima, kao i saradnju sa ambasadorom Viznerom.
Nelagodnost Rusije
2 (C) Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova i bivši predsednik Finske Marti Ahtisari posetio je ambasadorku Ver 7. decembra. Ambasadorka je otvorila diskusiju rekavši Ahtisariju da predsednica Halonen – koja je sa predsednikom Putinom razgovarala nekoliko puta tokom finskog predsedavanja Evropskom unijom – izražava „nelagodnost“ (referentni telegram) oko toga kako bi Rusija mogla da reaguje ako Srbija odbije Ahtisarijeve preporuke o konačnom statusu Kosova. (Halonen je prethodno rekla ambasadorki da Putinovi stavovi proizilaze iz „iskustva“ sa Kavkaza i sa islamskim ekstremistima).
3 (C) Ahtisari je odgovorio da mu je Halonen prenela taj stav i da on svakako deli njenu zabrinutost. Putin se boji „da će se pravoslavni svet smanjiti“, objasnio je Ahtisari, a u ovom slučaju, da će se na Balkanu uspostaviti mala muslimanska država, na koju će međunarodna zajednica obraćati pažnju pet godina, a onda je napustiti. Ono što dodatno uznemirava je da Rusija i dalje tvrdi da će nezavisnost Kosova postaviti presedan za „zamrznute konflikte“ na ruskim granicama – što je argument koji Ahtisari tumači kao signal da se Rusija pridružila Srbiji u nastojanju da „ospori ono što se desilo 1999. godine.“ Naglasio je da će u svom izveštaju Ujedinjenim nacijama precizno navesti da ako Moskva i Beograd žele da „pošalju poruku da je ono što je Milošević činio bilo u redu i da su suverene granice svete“, to će biti tužan komentar o vrednostima obe zemlje. Imajući u vidu ozbiljnost drugih problema s kojima se suočava Rusija, „mislim da bi, na kraju krajeva, bilo vrlo neobično da Rusija ne sarađuje“ oko Kosova, rekao je Ahtisari. Ipak, dodao je, Vašington i Berlin su sigurni da će se Rusija uzdržati od glasanja u Savetu bezbednosti, ali „ja još uvek nisam sasvim uveren u to.“
Priprema podrške
4 (C) Ahtisari je zahtevao sastanak sa predsednikom Putinom da bi razgovarao o tim pitanjima i da bi pomogao da Rusija prihvati makar uzdržavanje od glasanja u Savetu bezbednosti. Putin, međutim, još nije prihvatio tu ponudu, kaže Ahtisari, objasnivši da nema novih elemenata, za koje već nije čuo. Ahtisari, takođe, direktno lobira zemlje članice Evropske unije, kao i sadašnje ili buduće članice Saveta bezbednosti. Za neke od njih (naveo je Južnu Afriku, Španiju, Rumuniju, Švedsku i Slovačku) bilo je potrebno više ubeđivanja nego što je očekivao, dok Italija, Velika Britanija i SAD predstavljaju najsnažniji glas podrške. Finska je bila vrlo uspešna u održavanju jedinstva Evropske unije tokom svog predsedništva, dodao je Ahtisari, rekavši da on „vrši pritisak na Nemačku“ da taj poduhvat i nastavi.
5 (C) Na kraju, naravno, sve zavisi od glavnih protagonista, pri čemu Srbija i dalje odugovlači i insistira na nerealnim ustupcima od strane Kosova. Ahtisari veruje da bi svako odlaganje „destabilisalo Kosovo“. Da bi naglasio ozbiljnost svog stava, rekao je da će njegova preporuka biti da finska vlada povuče svoje trupe sa Kosova ukoliko bude dodatnih odlaganja i nakon njegovog roka koji ističe krajem januara, početkom februara. Što se tiče beskompromisnosti Srbije, premijer Koštunica je „nepopravljiv“ i nastavlja sa svojim lobiranjem Rusije i susednih zemanja u cilju odlaganja. Predsednik Tadić je „jedini preostali demokrata“ i trebalo bi ga podržati. U tom smislu, on je naglasio ponudu NATO za prijem Srbije u Partnerstvo za mir, rekavši da dok su Evropa i Amerika „donekle izgubile kredibilitet oko saradnje sa Haškim tribunalom“, pozitivna strana ove odluke bila je podrška Tadiću.
Komentar
6 (osetljivo, ali ne i poverljivo) U samoj završnici, Ahtisari je uveren onoliko koliko je to moguće očekivati. Veoma ceni američku podršku, naglašavajući da je imenovanje ambasadora Viznera za specijalnog predstavnika državnog sekretara „izvanredan potez“ i da je saradnja sa SAD bila „prvoklasna“. Ambasadorka je ponudila podršku svoje ambasade ako bi se ona pokazala korisnom u bilo kom smislu.
SrbijaKosovoahtisariambasadorka ver
