Izvor: Kurir, 23.Jan.2011, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIKILIKS: MILOŠEVIĆ UMRO ŽEDAN MIRE I VINA
BEOGRAD - Sloba je svakog jutra telefonirao Miri, a svakog dana je tražio po čašicu crnog vina! O ovoj nepoznatoj sklonosti pokojnog predsednika Srbije i SRJ, ali i njegovoj patološkoj ljubavi prema supruzi Miri Marković, u svojim izveštajima pisao je Tim Mekfeden, iskusni upravnik irskih zatvora i šef pritvorske jedinice Haškog tribunala
BEOGRAD - Sloba je svakog jutra telefonirao Miri, a svakog dana je tražio po čašicu crnog vina!
O ovoj nepoznatoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sklonosti pokojnog predsednika Srbije i SRJ, ali i njegovoj patološkoj ljubavi prema supruzi Miri Marković, u svojim izveštajima pisao je Tim Mekfeden, iskusni upravnik irskih zatvora i šef pritvorske jedinice Haškog tribunala u Sheveningenu. Taj čovek je jedini imao potpuni pogled na život Slobodana Miloševića otkako je ovaj kročio na holandsko tlo u junu 2001. godine.
U poverljivom izveštaju, koji je objavio Vikiliks, a Kurir ekskluzivno preneo, Mekfeden se osvrnuo i na odnos supružničkog para Milošević-Marković. Njihovu povezanost nazvao je izvanrednom.
- Ona je njemu bila izvor informacija, udobnosti, motivacije, i on se mnogo oslanjao na njene smernice. Kada bi ga Mira pritisla da uradi nešto što nije hteo, retko se direktno suprotstavljao. Milošević bi mogao manipulisati narodom, ali je imao poteškoća da „upravlja“ svojom suprugom, koja je na njega imala veliki uticaj. Kad nije poslušao savet supruge, ona, ipak, nije govorila kako bi loš ishod mogao da bude izbegnut da ju je slušao - navodi Mekfeden.
Miloševićevi zdravstveni problemi uglavnom su se svodili na kuburenje s povišenim krvnim pritiskom, iako je bilo sumnji da ima i dijabetes:
- Za to nije bilo dokaza jer su vrednosti šećera u njegovoj krvi bile normalne, kao i holesterol i lipidi. Njegova težina je bila stabilna pošto je izgubio 12 kilograma otkako je došao u Hag. Nisam primetio da puši mnogo; u jednom razgovoru, tvrdio je da nije pušio četiri dana i da nema želju da to učini. Jedini zahtev Miloševića bio je da dobije čašu crnog vina, ali alkohol je strogo zabranjen u pritvorskoj jedinici.
Dešavalo se, prema svedočenju Mekfedena, da lekari danima ne mogu da svedu Miloševićev pritisak na normalu:
- Kad je tokom septembra dobio ozbiljne probleme s pritiskom, njegovo stanje je alarmiralo ceo Tribunal i nateralo Sekretarijat da razmotri kako da mu smanje stres i učine ga srećnim. Predložio sam da se pronađe način da Miru dovedu u Hag iz Rusije, da joj prethodno obezbede neki imunitet od hapšenja. Verovao sam da bi njeno društvo pomoglo smanjenju Miloševićevog stresa, a možda i krvnog pritiska. Mada sam bio svestan koliko to može biti rizično, jer ona može da bude veoma nestalna osoba.
Mekfeden je imao prilike da vidi i Miloševićev zdravstveni karton iz bivše Jugoslavije:
- Tokom prošlog leta desio se niz stvari koje su uticale da Milošević bude izložen pojačanom stresu i prekomernom umoru. Njegov dijastolni krvni pritisak (donji) stalno je bio iznad 120. Uprkos visokim dozama šest lekova koje je primao, njegov pritisak je i dalje bio opasno povišen, sve dok raspored suđenja nije smanjen na tri dana nedeljno - navodi Mekfeden, dodajući da je, uprkos blagom oštećenju srca, EKG nalaz uvek bio uredan.
Kako je rekao, Milošević je odbio samo dve lekarske preporuke: da uzima sedative kako bi snizio pritisak i da se podvrgne ispitivanju kako bi se pronašao uzrok njegove hipertenzije.
- Nije hteo ni sam da ode kod psihijatra, ali je učestvovao u grupnim seansama sa zatvorenicima s njegovog sprata.
Kurir je pokušao da kontaktira i sa Mirom Marković, ali ona nije odgovarala na naše pozive.
Za telefon 75 evra!
Mesečno je izdvajao 75 evra za korišćenje telefona, dok je s pravnim saradnicima mogao da priča besplatno sa specijalnih telefona iz pritvorske jedinice.
Nije depresivan, samo se inati
Mekfeden je tvrdio da Milošević ne pati od depresije, već samo prkosi tokom procesa:
- To što ne može da vidi svog sina, ćerku, snaju, suprugu i unuka, a posebno poslednje dvoje, kod njega izaziva veliko neraspoloženje. Mada, Milošević ovde ima posao koji ga preokupira, tako da on očigledno nije sklon depresiji.
Tamničar IRA čuvao Slobu
Mekfeden, koga je jedan od službenika MKSJ opisao kao „najboljeg od najboljih“, bio je u jedinstvenoj poziciji jer je mogao da opiše Miloševićeve pritvorske dane, pošto ga je viđao svakodnevno. On je imao pristup nadziranim telefonskim razgovorima Miloševića, njegovim posetama, kao i izveštajima lekara koji su ga pregledali. Mekfeden ima dugogodišnje iskustvo u čuvanju teških zatvorenika, poput velikog broja pripadnika Irske republikanske armije. Jedan zvaničnik Tribunala pritvorenike u Sheveningenu opisao je kao male mace u odnosu na one s kojima je Mekfaden radio u Britaniji.
Čitao šund, slušao Sinatru
Miloševićeva rutina je varirala u zavisnosti od toga da li sud zaseda.
- Tada se budio u sedam časova, a već oko 7.30 obavezno je telefonirao ženi. U sudnici je provodio od devet do 14 časova. Po povratku u pritvorsku jedinicu je ručao i posle toga se po ceo sat šetao, bez obzira na to da li napolu sija sunce ili pada kiša ili grad. Sastajao se s pravnim savetnicima i pripremao za sledeće pojavljivanje pred sudom. Uveče je obično čitao knjige. Bio je strastveni čitalac, posebno šund literature kakvi su Grišamovi trileri, koje je voleo da čita u originalu, na engleskom jeziku. Kad nema suđenja, spavao je duže, ponekad do 10 sati, prisustvovao je kreativnim časovima, po podne je dremao, slušao Sinatrine diskove i gledao prokrijumčarene DVD-jeve.
Bankar propao finansijski
Mekfeden svedoči i o osiromašenju Miloševića, koji je tokom karijere radio i kao bankar:
- Finansijski položaj mu se znatno pogoršao od proleća (ubrzo nakon atentata na Zorana Đinđića 2003.). Pet meseci je kasnio s isplatom osoblja u svom domaćinstvu u Beogradu i u tom periodu nije bio u mogućnosti da plati avionske karte svojim savetnicima iz Beograda. Konačno, stanje se pogoršalo u tolikoj meri da je SPS bio prinuđen da podigne novac u njegovo ime. Prognoze Tribunala su bile da će imati još veće finansijske brige.
Pamtio ko slon
Mekfeden je u tom izveštaju tvrdio da Milošević ima gotovo fotografsko pamćenje i da „nikada nije sreo čoveka s takvom memorijom“.
- Memorija mu se nije pogoršavala, kao ni neke druge mentalne sposobnosti. On je i dalje narcisoidna ličnost, kao kad je stigao u Hag. S druge strane, za razliku od drugih pritvorenika, koji se stalno žale, Milošević je kooperativan i uvek prihvata moje odluke. Štaviše, Milošević čvrsto veruje u sopstvene moći i misli da pobeđuje u sudnici, a taj stav pojačava njegovo trenutno stabilno zdravlje.
