Izvor: Vostok.rs, 13.Okt.2013, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radovan Karadžić protiv Karle del Ponte
13.10.2013. -
Bivši Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić predao je 27. septembra 2013. godine zahtev predsedniku MTBJ za sprovođenje istrage i pozivanje na odgovornost bivšeg glavnog tužioca MTBJ Karle del Ponte.
Kao osnova za takav zahtev poslužio je tekst publikovan na sajtu «WikiLeaks» koji je potpisao pravni savetnik ambasade SAD u Hagu, iz koga se vidi da je bivši tužilac MTBJ Karla del Ponte saopštila ambasadi SAD strogo poverljivu informaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koja se tiče odbrane bivšeg Predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
U dokumentu se kaže da je praktično Karla del Ponte prilikom sastanka sa savetnikom američke ambasade (16. april 2004. godine, tokom pripreme S. Miloševića za svoju odbranu) njemu predala poverljivi dokumet koji sadrži imena onih koje je Milošević planirao da pozove kao svedoke. Među tim svedocima bili su i bivši predsednik SAD Bil Klinton, bivši ministar odbrane S. Koen, bivši državni sekretar Medlin Olbrajt, bivši komandant NATO snaga za Evropu general V. Klark, kao i diplomate Kristofer Hil i Ričard Holbruk.
Međutim, nisu tu bila samo imena Amerikanaca. Del Ponteova je predala imena svih koji su bili pobrojani na spisku, između ostalog i znatan broj svedoka iz Rusije.
U izveštaju ambasade SAD opisana je i ružna uloga savetnika Karle del Ponte Antona Nikiforova, koji je osramotio sebe učešćem u prljavim poslovima tribunala i kako se ispostavilo, posebno učešćem u curenju informacija. Kao što se vidi iz izveštaja američkog diplomate, Nikiforov je detaljno Amerikancima obrazložio spisak ruskih svedoka odbrane S. Miloševića i stavio primedbu da će svedočenje nekih od njih, naneti više štete nego koristi. Bez obzira što od usluga gospodina Nikiforova nije bilo puno vajde, to sa njega ne skida odgovornost za saučesništvo u krivičnom delu koje je počinila Karla del Ponte.
Pored toga, u dokumentu se ističe da je Karla del Ponte pristala da neprekidno informiše američku ambasadu o svim dešavanjima i izveštava o svim zahtevima tokom suđenja koje u budućnosti bude činio Slobodan Milošević.
Ovakvo delovanje Karle del Ponte predstavlja grubo kršenje pravila tribunala, posebno člana 77. Pravilnika o proceduri i dokazima u MTBJ. Uzmajući u obzir tu činjenicu da glavni tužilac MTBJ nije mogla da ne zna da je Sudsko veće dokument koji je dobila označilo “tajnim”, onda je jasno da njeni postupci predstavljaju “mešanje u sprovođenje pravosuđa”. Za ovakav zločin predviđene su ili kazne od 100 hiljada eura ili zatvorska kazna u trajanju do 7 godina ili obe kazne istovremeno. Po našem mišljenju, poslednja bi za Karlu del Ponte bila najprikladnija.
I tako, 1. oktobra tekuće godine predsednik MTBJ je izdao nalog za formiranje Specijalnog Sudskog veća za razmatranje ukazanih činjenica u dokumentu. U sastav tog veća ušle su sudije Kristof Fljuge (Nemačka), Bakone Moloto (Južna Afrika) i Berton Hol (Bahamska ostrva).[1]
Gledajući na stvar čisto formalno, pravo na tužbu imao je samo Slobodan Milošević, jer su baš njegovi interesi bili narušeni delovanjem bivše tužiteljke. Međutim, mora se istaći činjenica da i Radovan Karadžić ima određeni interes za takvom tužbom. Radi se o tome da mu je Sudsko veće koje razmatra njegov predmet izdalo naređenje da do 17. oktobra ažurira spisak svedoka svoje odbrane. U situaciji kada tužilaštvo MTBJ može nekažnjeno da otkriva poverljive informacije, ova tužba čini R. Karadžića direktno zainteresovanim licem u ovom predmetu.
Haški tribunal je tokom procesa Slobodanu Miloševiću počinio toliko mnogo zločina, da čak i posle sedam godina od njegovog prekida izbijaju skandali povezani sa tim prekršajima. Predmet protiv Karle del Ponte nije prvi i nije jedini. Tokom 2006. godine Vojislav Šešelj je podneo tužbu protiv bivše tužiteljke Haškog tribunala. Međutim, tada se cela stvar završila bez ikakvog epiloga – tužba V. Šešelja jednostavno je odbijena bez ikakvog obrazloženja.
Tokom 2011. godine Specijalno veće Haškog tribunala razmatralo je tužbu protiv upravnika zatvora T. Makfadena, koji je, kako se ispostavilo, referisao ambasadu SAD o poverljivim informacijama o Slobodanu Miloševiću. Zahtev za sprovođenjem istrage odmah su podnela dvojica zatvorenika u MTBJ – Vojislav Šešelj i Radovan Karadžić. Međutim, Specijalno veće sastavljeno od sudija B. Molotoa, A. Orija i G. Deljvua iznelo je stav da nema nikakvih razloga za zabrinutost, jer navodno, nije bilo nikakvih prekršaja.[2] Rukovodstvo MTBJ je tokom 2011. godine odbilo zahtev Ratka Mladića da među članovima njegove odbrane bude i autor ovih redova. Kao zvaničan razlog navedena je tvrdnja tribunala da ja nanosim štetu ugledu suda. Na moj argument da niko nije naneo toliko štete reputaciji tribunala koliko su to učinili oni sami, nije bilo nikakvog odgovora…
Naravno, perspektive tužbe su izuzetno male. Sa jedne strane MTBJ je već izrekao osam optužujućih presuda za “mešanje u sprovođenju pravosuđa” vezano za obelodanjivanje poverljivih dokumenata. Tako je na primer bilo u predmetu protiv Maričića i Rebića (2006), Margetića (2007), Hodže (2008), kao i tri presude protiv Vojislava Šešelja (2010, 2012, 2013). Pored toga, bivši portparol MTBJ Florens Artman tokom 2011. godine osuđena je na kaznu od 7 hiljada eura, jer je u svojoj knjizi «PaixetChatiment» iznela informaciju o tajnim dokumentima u predmetu protiv Slobodana Miloševića (Doduše, Artman nije platila kaznu i čak nije odležala ni jedan dan u zatvoru, kako je bilo predviđeno u slučaju neisplaćivanja novčane kazne).
Sa druge strane, u ovom slučaju se skriva jedan “mali” detalj koji je u stvari odlučujući. Radi se o radu Karle del Ponte u interesu SAD. A predsednik MTBJ Teodor Meron je državljanin SAD i tek što je trijumfalno (premda ne i bez skandala, koji je međutim samo pojačao efekat tog trijumfa) ponovo izabran za predsednika tribunala.
Pored toga, T. Meronu nije baš stalo do stvaranja uspešnih presedana ove vrste u istragama. Uostalom, u dokumentima ambasade SAD u Hagu koje je takođe objavio Vikiliks, postoji svedočenje kako je on sam, Teodor Meron, molio vladu SAD da ne podrži proširenje ovlašćenja Karli del Ponte zbog činjenice da nije bio zadovoljan njenim radom. U vezi sa tim, interesantno je napomenuti da je tokom nedavnog brifinga u MTBJ na pitanje novinara da li Meron planira da formira još jedno specijalno veće za istraživanje njegovog ličnog “mešanja u poslove pravosuđa”, portparol tribunala odgovorio da zahtev za imenovanje takvog veća još nije stigao…[3]
Aleksandar Mezjajev,
[1] Prosecutor v. Radovan Karadzic. Order Assigning a Specially Appointed Chamber. 1 October 2013 // http://www.icty.org/x/cases/karadzic/presord/en/131001.pdf.
[2] Prosecutor v. Slobodan Milosevic. Decision on the Initiation of Contempt Investigations. 18 July 2011 // http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/tdec/en/110718.pdf.
[3] ICTY Weekly Press Briefing, 2 October 2013 // http://www.icty.org/sid/11380.
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, srb.fondsk.ru
