Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Mar.2020, 02:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sveobuhvatan paket mera za podršku privredi i očuvanje radnih mesta vredan 5,1 milijardu evra

Sveobuhvatan paket mera za podršku privredi i očuvanje radnih mesta vredan 5,1 milijardu evra

Pripremili smo sveobuhvatan Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije za očuvanje zaposlenosti, a vredan je 5,1 milijardu evra, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

"Ovaj program je trebalo predsednik Vučić da predstavi, izvinjavam se u njegovo ime, ne oseća se dobro, nije sa nama, ali će se u narednih 48 sati obratiti", rekao je Mali u Palati Srbija.

Kaže da je paket >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mera pažljivo pripremljen i da su sagledane sve moguće posledice ove krize po našu ekonomiju, kao i iskustva drugih zemalja.

"Ovo je sveobuhvatni paket mera koji je usmeren na očuvanje nivoa zaposlenosti i predstavlja borbu za svako radno mesto i pomoć onim preduzećima koja su i najviše pogođena ovom krizom, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru", naglasio je on.

Ministar kaže da je u proteklih desetak dana vlada dobila veliki broj predloga od strane ekonomista i privrednika i privrednih udruženja i da su najveći broj njih i uvrstili u paket mera...

Mali se zahvalio Narodnoj banci Srbije i guverneru Jorgovanki Tabaković na tome što je NBS izašla sa merama uvođenja moratorijuma na kredite i lizing kao i na tome što je smanjila referentnu kamatnu stopu.

Kriza koja postoji svuda u svetu, rekao je Mali i Srbija nije kriva za nju:

"Nismo mi krivi za ovu krizu, ovo je globalna kriza, kriza sa kojom se suočava skoro svaka zemlja u svetu. Ono što je velika razlika je što u odnosu na veliki broj tih zemalja a u odnosu na možda, usudiću se da kažem neke krize iz prethodnih perioda, Srbija ovu krizu čeka i bori se ekonomski nikada jača i nikada snažnija", rekao je Mali.

Imamo stabilne javne finansije i novca, poručio je Mali.

"Zato idemo sa predlogom ovih mera danas da najveći teret ove krize upravo država preuzme na sebe kako bi našu privredu rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica i prošla kroz ovu krizu", rekao ej Mali.

Podseća, pre par godina Srbija je bila na ivici bankrota.

"Tada su teške mere bile, mere reformi koje je pokrenuo predsednik Vučić dok je bio predsednik vlade, a kao posledica i rezultat tih mera mi četiri godine imamo suficit u budžetu i javni dug koji je ispod 50 odsto BDP-a".

Danas je Zavod za statistiku izašao sa podatkom da je u Srbiji industrijska proizvodnja u februaru bila 7,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

"Ovaj program mera je upravo rezultat i posledica reformi koja je sprovođena sa građanima zajedno. U ovom trenutku imamo dovoljno prostora, stabilne finansije imamo dovoljno novca da našoj privredi i zaposlenima pomognemo onda kada je ta pomoć najpotrebnija", rekao je Mali i naveo da je država izdvojila zato pomoć od 5,1 milijardu evra što je u dinarima 608,3 milijarde.

Poređenja radi to je polovina našeg godišnjeg budžeta, rekao je Mali i dodao da je reč o 11 odsto našeg BDP-a.

Kako je istakao, nemate mnogo zemalja na svetu, "možda na prst jedne ruke" koje su izdvojile ovoliku pomoć u odnosu na veličinu i obim svoje ekonomije.

Država isplaćuje tri minimalne zarade malim i srednjim preduzećima

On je dodo da će država preduzetnicima, paušalcima, mikro, malim i srednjim preduzećima isplatiti tri minimalne zarade kako bi lakše prevazišli krizu koju je izazvao virus korona.

To je jedna od mera države, dodajući da će svakom zaposlenom u tim preduzećima država uplatiti direktno na račun nešto više od 90.000 dinara, odnosno 750 evra.

"To je podrška maloj privredi u ovoj krizi da je lakše i brže prebrode", rekao je Mali.

Osim te mere, država predlaže i podršku u iznosu od 50 odsto minimalne zarade za zaposlene u velikim preduzećima, koji su dobili rešenje o prekidu rada.

"Zašto 50 odsto? Zbog toga što po Zakonu o radu kada dobijete u velikim preduzećima rešenje o prestanku rada, poslodavac ima obavezu isplate 60 odsto proseka bruto zarade u proteklih 12 meseci", objasnio je Mali.

Prema njegovim rečima, u grupi mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika radi 900. 000 ljudi.

"To su i pekari, krojači, frizeri, taksisti, i sve zanatlije, svi oni koji su najviše i najteže pogođeni ovom krizom, upravo njima država izlazi sa ponudom da uplati tri minimalne zarade u periodu trajanja vanrednog stanja, a ne za period manji od tri meseca", rekao je Mali.

Za likvidnost preduzeća 2,2 milijarde evra

U okviru mera, za likvidnost preduzeća predviđeno je 2,2 milijarde evra, izjavio je Mali.

"Idemo sa masivnom podrškom likvidnosti za ceo naš sistem, privatni sektor prevashodno, 2,2 milijarde evra izdvajamo za to. 200 miliona evra kroz fond za razvoj, subvencionisani, jeftini krediti, jedan odsto kamate za preduzetnike, mikro, mala, srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i zadruge", rekao je Mali.

Kako je dodao, država želi da kroz fond za razvoj pomogne svima koji su najviše pogođeni ovom krizom.

Takođe, dodao je, ide se i sa garantnom šemom koja se dogovara sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra.

"Krediti iza kojih stoji država, odnosno krediti u kojima banke nemaju veliki rizik što je važno jer će preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća taj novac i dobiti za obrtna sredstva, za likvidnost, da što brže i bolje prevaziđu probleme u poslovanju sa kojima se suočavaju", rekao je Mali.

Nova regulativa za korporativne obveznice

On je najavio da će vlada narednih dana izaći sa izmenjenom regulativom vezanom za korporativne obveznice, i dodao da ne isključuje mogućnost da država učestvuje u kupovini korporativnih obveznica.

Mali je upitan kako će mera za korporativne obveznice izgledati u praksi,rekao da to nije jednostavna tema, jer je specifična.

Objasnio je da svako preduzeće ima više mogućih izvora finansiranja svog poslovanja, a jedan su korporativne obveznice.

"Nažalost, u našoj zemlji to tržište ne postoji iz regulativnih razloga. Želimo da svako preduzeće ima mogućnost da emisijom obveznica prikupi dovoljno novca ne samo za poslovanje, već za na novo investiranje, izgradnju novih postrojenja i proširenja poslovanja u regionu. Narednih 10 dana izaćićemo sa izmenjenom regulativom", istakao je Mali.

Kazao je da je namera da se iskoristi aktuelna kriz kao šansa da preduzeća dobiju mogućnost da se ne samo preko banaka, šema garancija, već preko tržišta kapitala finansiraju.

Ukazao je da je novac danas relativno jeftin, navodeći da je u SAD kamatna stupa nula, a u nekim zemljama i negativna.

"Ovim želimo da privučemo novca i pomognemo našim preduzećima ne samo da prevaziđu problem s likvidnošću, već i da im omogućimo nove investicije", rekao je on.

Mali je kazao da ne isključuje mogućnost da država učestvuje u kupovini korporativnih obveznica.

"U kom obimu i da li će država učestvovati ne znam trenutno, jer ne znamo šta će biti ponuda. Želimo da rešimo regulativu tako da svako ko želi može brzo i efikasno da izađe na tržište", kazao je on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.