Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Dec.2018, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Širom Francuske uhapšeno 1.220 ljudi, gde je pogrešio Makron

Francusko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je danas da je ukupno 1.220 ljudi privedeno širom zemlje tokom najnovijih protesta "žutih prsluka". 

Policija je pretresala demonstrante na železničkim stanicama širom Francuske i konfiskovala sve što je makar malo izgledalo da bi moglo biti upotrebljeno kao oružje, prenosi AP.

Muzej Luvr i Ajfelov toranj danas su ponovo otvoreni nakon jučerašnjeg dana i masovnih protesta u Parizu.

U prodavnicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u francuskoj prestonici, koje su juče bile zatvorene uprkos vrhuncu praznične šoping sezone, procenjuju štetu i čiste polomljeno staklo.

U Parizu je tokom noći padala jaka kiša i duvao olujni vetar, što je otežalo raščišćavanje posledica protesta.

U jučerašnjim protestima u Parizu je u sukobu demonstranata i policije povređena 71 osoba, a naneta je i prilična materijalna šteta.

Koju grešku je napravio Makron

Makron neće "učiniti planetu ponovo velikom" radeći ovo što trenutno radi, piše "Politiko" i dodaje da je pokušajem da uvede zakon o povećanju poreza na gorivo u nameri da se bori protiv klimatskih promena nenamerno išao naruku američkom predsedniku i zapravo unazadio napore u borbi protiv globalnog otopljavanja.

Godinu dana nakon što je francuski predsednik odgovorio na politiku američkog kolege Donalda Trampa i njegovo odbacivanje Pariskog klimatskog sporazuma parafrazom njegovog slogana, Francuska se našla u haosu.

Nasilni protesti na ulicama Pariza i širom Francuske su usledili nakon pokušaja Makrona da uvede zakon o povećanju poreza na gorivo.

Protesti koji već mesec dana traju u Francuskoj bi mogli da pošalju poruku političarima širom sveta da bi uvođenje većih poreza na fosilno gorivo mogli da im ugroze karijere, naročito nakon što je sličan neuspeli pokušaj u Australiji doprineo da premijer te zemlje podnese ostavku.

Dilema sa kojom se sada Makron suočava trebalo bi da bude upozorenje svima da "zelena politika" ne može da se odvoji od pitanja kao što su nejednakost i socijalna pravda, ali postoji rizik da ce svet iz situacije u Francuskoj naučiti pogrešne lekcije, i to u trenutku kada se širom Evrope vodi rasprava  o tome kako stvoriti ekonomiju bez velike proizvodnje štetnih gasova.

Razlog zašto je Makronova politika propala nije, međutim, zbog toga što je trebalo da oporezuje fosilna goriva, već zato što je loša, regresivna politika koja je najjače pogodila najsiromašnije.

Ona je u kontrastu sa, na primer, britanskom politikom, koja je pažljivo sprovedena tako da se umanji pritisak na domaćinstva. Britanski pristup je doveo do velikog smanjenja emisije gasova.

Desetine drugih zemalja su uspešno uvele napredne poreze a da pri tom nisu naišle na veliki otpor u narodu.

Politiko takođe navodi da bi sprovođenje ekološke politike trebalo da znači pružanje šanse da se izgrade nove industrije i čistije tehnologije, da se stvore novi bolje plaćeni poslovi i bolja budućnost.

Postoje priče o uspehu širom sveta koje to dokazuju, tako na primer u SAD industrija solarne energije zapošljava više ljudi nego gasni i naftni sektor zajedno.

Makron  bi, da je obratio pažnju, primetio da najefikasnija klimatska politika ne podrazumeva oporezivanje siromašnih, već se ona, naprotiv,  tiče ulaganja u zelene alternative, dok zakonodavstvo istovremeno treba da spreči najgore zagađivače da nepotrebno koriste zastarele, prljave tehnologije, prenosi Blic.

Da, oporezivanje goriva ima svoju ulogu, ali to je samo jedan od opcija. Kalifornija, na primer, zahteva od autoindustrije da nudi ekološkija vozila. Španija i Kanada smanjuju korišćenje uglja u industrijama. Širom sveta javna ulaganja u izvore čiste energije, kao što su na primer vetroparkovi, pokazuju da ona može da bude i najjeftinija energija.

Lider koji ozbiljno želi da se pozabavi klimatskim promenama mora takođe i da ozbiljno zatraži dozvolu od svog glasačkog tela da to i radi.

Da je Makron slušao svoj narod, odabrao bi naprednije, popularnije i na kraju, efikasnije načine da se bori protiv zagađenja.

DW: Ustanak koji će zbrisati Makrona

Nemački mediji u tekstovima koji se odnose na proteste "žutih prsluka" u Francuskoj navode da se radi o ustanku koji "potresa francuske temelje", kao i da je Makron poljuljan i da je "žrtva revolucije koju nije znao da predvidi".

"Grad koji zadržava dah u iščekivanju. Deluje da su sve oči uprte u Pariz, Francusku, u Emanuela Makrona. Da li se Francuzi opet igraju revolucije ili će stvarno biti gadno? Da li je ovo možda poslednje poglavlje neoliberalne bajke u koju više niko ne želi da veruje", piše list "Velt" o protestima "žutih prsluka" u Parizu.

"Paradoks je što je Makrona – čoveka koji je za godinu dana od političke zvezde postao babaroga – na kolena oborio protivnik koji delimično ima iste argumente kao on. Obe strane odbacuju stare partije i tvrde da nisu ni levo ni desno. 'Žuti prsluci' u svakom slučaju povezuju liberalni zahtev za nižim porezom s borbom levice za veće minimalce i protiv bogatih u Parizu", navodi nemački javni radio Dojčlandfunk.

Radio ističe da su time "žuti prsluci" dvostruko u pravu, jer porezi i dažbine u Francuskoj su najviši u Evropi.

"Istovremeno, socijalna nejednakost je ogromna. To danas osećaju pre svih siromašni stanovnici unutrašnjosti koji su upućeni na vozila i treba im jeftinije gorivo, ljudi koji o globalizaciji samo slušaju, ali od nje ništa ne vide. Utoliko su 'žuti prsluci' deo populističkog tona koji se na Zapadu proteže od Mađarske do SAD, od Italije do Velike Britanije", piše u komentaru Dojčlandfunk, a prenosi Dojče vele.

Georg Blume, dopisnik "Špigla" iz Pariza, podseća na sve francuske proteste i revolucije, ocenjujući da ko se čudi što su protesti "žutih prsluka" nasilni, taj ne zna ili zaboravlja istoriju.

"Vodeći francuski istoričari sigurni su da pokret 'žutih prsluka" stoji u dugoj tradiciji francuskih narodnih ustanaka protiv vladajuće klase. Ti su ustanci retko kada bili mirni", napisao je Blume u komentaru.

On dodaje i da bi "svest Francuza" o nepravdi mogla da odredi pravac.

"Svuda na Zapadu se ogorčenost srednjih i nižih slojeva u globalizovanom kapitalizmu ukazuje destruktivno. U zemljama G7 poput SAD i Italije to je već dovelo do izbora nacionalističkih vlasti u čija se demokratsko-humanistička ubeđenja može sumnjati. U Nemačkoj to hrani AfD. U Francuskoj se nezadovoljstvo ovih sedmica ne pokazuje na biračkim mestima, nego na ulici", ocenio je Blume.

Prema njegovim rečima, u "žutim prslucima" se može videti i "nova snaga istorije".

"Makron ima izbor. Može da dopusti proteste, pa da ih onda guši. Na to ukazuju snimci 150 uhapšenih pariskih učenika koji kleče pred policijom kao u logoru. 'Žuti prsluci' traže novu socijalnu i obrazovnu politiku koja odgovara njihovoj epohi. Vreme je da Makron to prihvati", zaključio je Blume.

Le Mer: Protest "žutih prsluka" - ekonomska katastrofa za FR

Protesti "žutih prsluka" su katastrofa za ekonomiju Francuske, izjavio je francuski ministar finansija Bruno le Mer.

On smatra da takva situacija predstavlja krizu i za društvo, i za demokratiju.

"To je katastrofa za biznis, to je katastrofa za našu ekonomiju", kazao je Le Mer tokom posete prodavnicama u Parizu koje su uništene tokom protesta.

Tokom protesta, koji su održani četiri vikenda zaredom, najviše je "nastradao" Pariz, gde su polupani prozori, zapaljena vozila, prodavnice opljačkane, navodi Bi-Bi-Si.

Zamenik gradonačelnika Pariza izjavio je za lokalni radio da je juče pričinjena veća šteta u gradu nego prethodnog vikenda.

BBC navodi da je prerano za procene koliko su protesti "koštali" Francusku, ali ukazuje da je jasno da je šteta velika.

Prema procenama lokalnih zvaničnika u Parizu, zbog nereda na protestima pričinjena je šteta od više miliona funti.

Francuski predsednik Emanuel Makron obratiće se u ponedeljak uveče naciji povodom protesta "žutih prsluka" koji su pogodili Francusku, izjavio je neimenovani zvaničnik za AP.

Makron će se, kako kaže izvor, obratiti iz Jelisejske palate, ali za sada nije poznato šta će tačno reći.

Ranije je portparol vlade Benjamin Grivo izjavio da će Makron dati "značajnu izjavu".

Makronovi saradnici takođe su najavili u petak da će se predsednik obratiti naciji početkom sledeće nedelje.

Makron je već ukinuo najavljeno povećanje taksi na gorivo, ali taj potez nije okončao proteste pripadnika pokreta "žutih prsluka" koji zahtevaju manje poreze, povećanje minimalne zarade i penzija.

Makron sutra sa zvaničnicima

Francuski predsednik, Emanuel Makron, planira da sutra okupi nacionalne i lokalne zvaničnike, kako bi čuo njihove predloge o tom "teškom trenutku kroz koji nacija prolazi".

Cilj je da se mobilišu predstavnici političkih, ekonomskih i društvenih snaga Francuske, u pokušaju da se zaustavi spirala protesta, prenosi Asošijeted pres, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika Jelisejske palate.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Kurir: PARIZ DAN POSLE ULIČNOG RATA: Policija noć provela u pripravnosti, velika akcija čišćenja! (FOTO, VIDEO)