Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jun.2015, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin se sastao sa papom Franjom
Papa Franja pozvao je danas ruskog predsednika Vladimira Putina, koji boravi u poseti Italiji, da učini "značajan i iskren napor radi ostvarenja mira" u Ukrajini, saopštio je portparol Vatikana Federiko Lombardi.
Tokom privatnog razgovora koji je trajao 50 minuta, papa Franja je rekao da "sve strane moraju biti predane sporazumu iz Minska", prenela je Ansa.
Papa je dodao da je neophodno naći način za rešavanje ozbiljne humanitarne situacije u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ukrajini, koju potresaju sukobi.
Sve strane moraju osigurati pristup humanitarnim radnicima i doprineti primirju u regionu, naveo je poglavar Rimokatoličke crkve, prenosi Ansa.
Razgovori su uglavnom bili posvećeni konfliktu u Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku, dodao je Lombardi.
Putin je rekao da je zadovoljan razgovorima koje je imao sa papom, kao i sa premijerom Italije Mateom Rencijem, preneo je TASS.
U ruskoj delegaciji su i šef diplomatije Sergej Lavrov, portparol Dmitri Peskov i drugi zvaničnici, navodi TASS.
Papa na optužbe da je marksista: Samo se držim Jevanđelja
Nakon što su američki predsednik Barak Obama i lideri najmoćnijih zemalja EU na sastanku Grupe 7 zapretili novim sankcijama Rusiji zbog krize u Ukrajini, papa Franja će nakon sastanka sa Putinom bez sumnje dati novo oružje onima koji ga naročito u SAD i Velikoj Britaniji, uključujući pojedine biskupe i teologe, optužuju da je "marksista".
Šef vatikanske države je već ranije pozvao na molitve "Bogu da se u Ukrajini što pre obustavi užasni bratoubilački rat među hrišćanima".
Papa telefonom direktno razgovara kako s Obamom, tako i s Putinom, veliku molitvu je održao za mir u Siriji, priznao je palestinsku državu, posredovao u normalizaciji odnosa između SAD i Kube. U Sarajevu je pre nekoliko dana ponovo upozorio da se vodi "neka vrsta trećeg svetskog rata" i osudio "posebno one koji nastoje da izazovu razdor među različitim kulturama i civilizacijama, kao i one koji osmišljavaju ratove kako bi prodavali oružje".
Zbog takvog viđenja sveta papi Franji prišivaju etiketu da je "marksista i komunista", a naročito zbog bespoštedne kritike ultraliberalnog kapitalizma, dogmatske vladavine slobodnog tržišta i novca, što, kako je rekao papa Franja, ne samo da izaziva ogromne razlike i masovno siromaštvo, veće jednostavno "ubija".
U Evropskoj uniji, koja nikako da reši grčku krizu, papa je ostao upamćen i po tome što je u Vatikanu primio grčkog levičarskog premijera Aleksisa Ciprasa i tad izjavio da su "ljudi važniji od banaka".
Argentinski jezuita Horhe Bergoljo, koji je izabran za papu da bi kao nova snaga iz trećeg sveta izvukao katoličku crkvu iz teške krize zbog skandala s pedofilijom i optužbi za korupciju i mutne poslove Vatikanske banke, sobom je doneo i nove zamisli kako crkva treba da se vrati svojim izvorima, a to je, kako ističe, ono što propoveda Jevanđelje.
Papa Franja je zato mirno odbacio zamerke da je "marksista i komunista" i naglasio da se "samo drži onoga što propoveda Jevanđelje".
Veliko podozrenje prema papi kod američkih katolika
Poglavar Vatikana će u septembru otići na Kubu, a odande u posetu SAD. To će, po opštim ocenama, biti najteže papino putovanje, jer će ga "na nož" dočekati tamošnji krajnje konzervativni katolički biskupi, ali i političari, ekonomisti i novinari koji jednostavno smatraju da papa Franja svojim zamislima i viđenjima ruši liberalnu demokratiju i slobodno tržište, jer traži uplitanje države u rukovođenje preduzećima i privredom, u tokove kapitala i banke, neprihvatljivu socijalnu politiku…
"Veliko podozrenje prema papi postoji kod američkih katolika", to je sažeto predočio glavni ekonomista konzervativne vašingtonske Heritidž fondacije, rekavši da "papa jasno ima neke marksističke predstave".
A Horhe Bergoljo je kao skromni jezuitski sveštenik živeo u Argentini Huana Perona, koji je svoju vlast temeljio na socijalnoj pravdi i sindikatima, nacionalnoj ekonomiji i samostalnoj međunarodnoj politici.
Horhe Bergoljo je u mladosti mogao biti pod uticajem peronističkih ideja, ali nije bio blizak populizmu i demagogiji peronizma kao sistemu vlasti, niti su jezuiti bili bliski matrici krajnje konzervativne argentinske katoličke crkve koja je podržala potonju vojnu diktaturu, a i dala sklonište nekim fašistima i nacistima posle Drugog svetskog rata.
Argentinski, kao i drugi latinskoamerički jezuiti su upravo uvek ostali verni onom tumačenju Jevanđelja koje nalaže da crkva uvek bude bliska narodu i pomaže siromašnima. Tako su bili moćna snaga otpora Pinočeovoj diktaturi u Čileu, a Elder de Kamara, koga su prozvali "crveni biskup", rekao je brazilskim generalima koji su zaveli totalitarni režim da se "protiv komunizma bore fašizmom".
"Vukovi su ponovo na putu u Vatikan"
Uticaja na latinskoameričke biskupe i crkve u nekim zemljama je imala i "teologija oslobođenja", koja je osmišljena na katoličkom univerzitetu u Luvenu, u Belgiji, a koja je snažno propovedala hrišćanstvo kao zajedništvo i pomoć svim ljudima, naročito siromašnima.
"Crveni biskup" Elder de Kamara je bio jedan od pobornika "teologije oslobođenja", a o latinskoameričkim jezuitima je dobro svedočenje i film Misija (Mišion) s Robertom de Nirom i Džeremi Ajronsom.
Papa Franja je, ako se sve ovo ima na umu, logično podsetio na ono što su apostoli, odnosno sveštenici činili u drugom i trećem veku pomažući siromašne, i zahtevao da se obustavi "duhovni Alćajmer" i "šizofrenija raskoši" u kojoj žive kardinali u Vatikanu… Rezultat je bio da su kardinali prestali da nose luksuzne odežde i zlatne krstove zamenili krstovima od kalaja.
Horhe Bergoljo je poručio da katolički velikodostojnici moraju prevashodno imati duhovnost i "živeti kao pastiri uz vonj ovaca". On je krenuo u temeljitu obnovu vatikanske vlade, Kurije, i kako je to opisao španski list Pais, "vukovi su ponovo na putu u Vatikan…i papa je sad okružen vukovima".
Otpor među kardinalima i strukturama Vatikana je ogroman i čak je zvanični vatikanski list "Oservatore romano" to uporedio s otporom tih "vukova" prethodnom papi Benediktu, kad je takođe pokušao da izvrši reformu.
Nejednakost stvara "društvo socijalnog greha"
Mnogo važnije je, međutim, to što je argentinski papa sad angažovao i velike međunarodne revizorske kuće da izvrše analizu o teškim skandalima korupcije, pranja novca i pronevera uzdrmanom Zavodu za verska dela (IOR), poznatijem kao Vatikanska banka, čiji se kapital meri milijardama evra. Sudski postupci su već pokrenuti , a nekoliko hiljada računa u Zavodu za verska dela su blokirani.
Papa Franja u svojoj enciklici "Radosti Jevanđelja" objašnjava da rastuća nejednakost stvara "društvo socijalnog greha", dok je "nezaposlenost posledica svetskog izbora i ekonomskog sistema koji vodi u tragediju i ima u središtu lažnog Boga, Boga zvanog novac".
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
