Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Dec.2019, 15:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova Evropska komisija počela petogodišnji mandat

Predsednici četiri najvažnije EU institucije Evropskog saveta, Komisije, Parlamenta i Centralne banke na ceremoniji u Briselu obeležili su početak mandata kao i desetogodišnjicu primene Lisabonskog ugovora.

Desetogodišnjica stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, svojevrsnog ustavnog okvira EU, poklopila se sa početkom novog petogodišnjeg perioda EU institucija.

Novoizabrani predsednici >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << David Sasoli, Šarl Mišel, Ursula fon der Lajen i Kristin Lagard u Muzeju istorije Evrope simbolično su primili "na čuvanje" kopiju Lisabonskog ugovora.

"Mi smo čuvari Ugovora i lisabonskog duha. Na nama je odgovornost da ostavimo EU jaču nego što smo je dobili", poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Lisabonski ugovor potpisan je 13. decembra 2007. godine u Lisabonu od strane lidera zemlja članica i EU institucija, a stupio je na snagu 1. decembra 2009. godine.

On dopunjuje prethodne Ugovore o EU, odnosi se na institucionalno funkcionisanje i predstavlja ustavni okvir Unije.

"Lisabonski ugovor otvorio je put jačanju integracija i demokratije EU", kaže predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli.

Ugovor između ostalog propisuje mogućnost izglasavanja odluka kvalifikovanom većinom u Savetu EU, jačanje uloge Evropskog parlamenta kao i uspostavljanje pozicija predsednika Evropskog saveta i šefa diplomatije EU zaduženog za zajedničku Službu za spoljne poslove i bezbednost.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocenjuje da Lisabonski ugovor predviđa načinje napredovanja Unije, njene efikasnosti i demokratije.

"On i nakon 10 godina ostaje instrument za rešavanje problema sa kojima se danas suočavamo. Danas slavimo novi početka sa entuzijazmom i nadom jer novu fazu od pet godina počinjemo na solidnim osnovama", kaže Mišel.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard kaže da ima mnogo simbolike u danu kada se četiri novoimenovana predsednika EU institucija, od kojih su dve žene, nalaze zajedno na početku mandata u Muzeju istorije Evrope.

"Ako ne znate gde idete zapitajte se odakle dolazite i dobićete odgovor", zaključila je Lagard.

U EU svakih pet godina održavaju se panevropski izbori na kojima se bira novi saziv Evropskog parlamenta, a zatim i imenuju čelnici EU institucija i novi tim Evropske komisije.

Posle izbora u maju ove godine sledeći evropski izbori planirani su za 2024. godinu.

Fokus na jačanju uloge EU u svetu, ali i ribližavanju Zapadnog Balkana Uniji

Sa Ursulom fon der Lajen na čelu, Evropska komisija prvi put dobija ženu za predsednika.

Istovremeno u novom sazivu Evropske komisije postignut je do sada najveći rodni balans tako da od 27 najviših pozicija 11 imaju žene.

Komisija koja će u narednih pet godina biti jedna od tri najznačajnije EU institucije, pored Parlamenta i Saveta, sastoji se od predsednice, 25 komesara i šefa diplomatije EU koji ujedno ima i funkciju potpredsednika Evropske komisije.

Predsednica Komisije najavila je da će fokus rada njenog tima u narednih pet godina biti na jačanju uloge EU u svetu, zaštiti klime, digitalizaciji, ali i približavanju Zapadnog Balkana Uniji.

Fon der Lajen naglašava da će joj u radu sa regionom najviše pomoći šef diplomatije EU i komesar za proširenje.

Dosadašnju šeficu EU diplomatije Federiku Mogerini menja dosadašnji ministar spoljnih poslova Španije Žozep Borel.

Žozep Borel je predstavljajući svoj program naveo da želi lično da se angažuje na "reformama i procesu integracija Zapadnog Balkana".

Borel će po svojoj funkciji preuzeti i posredovanje dijalogom Beograda i Prištine.

Novi šef diplomatije EU kaže da dijalog Beograda i Prištine "predugo traje" i da se trenutno stanje ne može nastaviti.

"Jedna stvar je jasna: Kosovo i Srbija moraju da postignu sporazum. To je važno. Uradiću sve što mogu kako bi ispunio ovaj prioritet", izjavio je Borel.

On kaže da "dobro poznaje Beograd" i najavljuje je da će čim stupi na dužnost njegova prva poseta biti Priština.

Oliver Varhelji preuzima resor proširenja od Johanesa Hana u trenutku kada se u EU vodi rasprava o reformi politike pristupanja.

Savet EU traži od Komisije da definiše i predstavi predloge u politici pristupanja EU.

Oliver Varhelji je ocenio da ne bi trebalo menjati ceo okvir politike proširenja već da treba poboljšati metodologiju.

"Ne mislim da se ceo okvir politike proširenja mora menjati. Založiću se za poboljšanje metodologije na način da se zemljama koje mogu i žele da se kreću brži obezbedi brži pristup EU", izjavio je Varhelji.

Varhelji je govoreći o svojoj "viziji budućnosti proširenja" poručio da na kraju svog petogodišnjeg mandata želi da vidi "razvijeniji Zapadni Balkan", a "Srbiju spremnu da uđe u EU".

U Evropskoj komisiji najavljuju da će novi komesar za proširenje već u utorak 3. decembra učestvovati na konferenciji na visokom nivou posvećenoj evrointegracijama Zapadnog Balkan.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...