Izvor: Magyar Szó, 26.Avg.2015, 18:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve hiljade i sto migranata za jednu noć
U noći između ponedeljka i utorka, preko Horgoša je prošlo više od dve hiljade izbeglica. Policija je zatvorila put koji vodi prema šumi,a kod rampe na putu koji vodi prema starom graničnom prelazu policajci su upućivali migrante prema železničkim šinama. Prema našim informacijama, juče je u jednu prodavnicu pozvana policija jer su migranti ušli u radnju a prodavci nisu mogli da prate da li je svako platio za uzetu robu.
Juče ujutru oko devet sati, migranti su nestali iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << centra sela, a prema granici je išla samo manja grupa. U voćnjacima u pograničnom pojasu gde smo bili pre nedelju dana sa predsednikom mesne zajednice, udvostručena je količina otpada na oranicama oko šina. Nije teško pronaći tragove izbeglica, treba samo slediti pobacane plastične boce, razbacane delove odeće i pocepana dokumenta. Tada smo razgovarali sa čovekom koji je tu boravio sa bolesnim detetom, a sada je tu porodica koju je vodila osamnaestogodišnja Selma koja odlično govori engleski. Kaže da su u Srbiji treći dan, za dva dana su uspeli da stignu od Makedonije do severne granice. Zadržavaju se tek nekoliko stotina metara od mađarske granice, jer se govori da su mađarski policajci već više grupa vratili, tako da sad čekaju. Dok Selmina grupa čeka, sa granice se već vide mađarski policajci koji vraćaju grupu Sirijaca, ali iz pravca Horgoša stalno stižu manje ili veće grupe. Stiže muškarac sa svojim odraslim sinom, na vratu im visi krst, hrišćani su iz Sirije. Stariji muškarac je vidno umoran, na pitanje gde su ostali članovi njihove porodice odgovara: no family. Drugi muskarac, Omar star 25 godina koji kaže da je profesor engleskog jezika, sprema se u Veliku Britaniju. „Iz Beograda smo došli autobusom, a na granicu peške. Više ljudi nam je ponudilo da će nas za po 10 evra otpratiti do granice, od druge grupe smo čuli da ih je taksi dovezao za 150 evra“ - kaže.
Pored šina, iza žbunja se vidi ograda koja prilikom naše poslednje posete još nije bila tamo. U voćnjacima se vidi da više gazdi rade na njivama. Ispod stabala, pored otpada, razbacano voće i ostaci pečenog kukuruza. Gabor, mlad poljoprivrednik, kaže da ne znaju šta da učine protiv izbeglica.
- Jedu nam voće, ali pošto stalno dolaze, na kraju neće ostati voća uopšte. I naravno, jako je puno otpada. Nisam prijavio stvar, prolazili su ovde i policajci, videli su šta se dešava, ali nisu učinili ništa.
U povratku, opet srećemo Selminu grupu koja razmišlja da krene u drugom pravcu. Nekoliko muškaraca pokušava da krene drugim putem koji vodi preko ograde, ali se predomišljaju i vraćaju se. U međuvremenu, Selma priča o svom putovanju:
- Najgore je bilo na moru, gde smo zaista bili u životnoj opasnosti, morali su da nas spašavaju. Zvali smo grčke policajce, putem GPS-a smo im dali tačne koordinate. Bili su prilično grubi, ali su barem pomogli – kaže i pita da li bismo ih prevezli preko granice kolima. Odgovaramo da to nije moguće, ali ih pitamo zbog čega se plaše mađarskih policajaca.
- Ne želimo da damo otiske prstiju, jer mislimo da će time da nam upropaste budućnost i neće nam dozvoliti da idemo gde smo naumili. Moja porodica hoće da ide u Nemačku, ali u grupi ima i onih koji hoće u Švedsku ili Englesku. Ne razumem zbog čega ne otvore granice pred nama – kaže.
Pitamo je šta misli koliko bi migranata u tom slučaju došlo u Evropu.
- U pravu ste, na ovaj način se mora prihvatiti rizik i naravno, troškovi puta. Čini se da u životu možeš dobiti samo ono za šta platiš – primećuje.
