Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jun.2021, 04:14

Brnabić posle sastanka s Erdoganom: Vučiću još jedan poziv da što pre poseti Tursku

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da što pre poseti Tursku.

"Bio je jako dobar sastanak sa Erdoganom, treba da prenesem mnogo pozdrava predsedniku Vučiću kojem je još jednom upućen poziv da što pre poseti Tursku", rekla je Brnabić novinarima u Antaliji.

Kako je rekla, dogovorena je skorašnja poseta ministra spoljnih poslova Turske Mevluta Čavušoglua Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja će, nada se, biti realizovana do kraja avgusta.

Dodala je i da je Erdogan sa mnogo emocija govorio o poslednjoj poseti Srbiji.

Prema njenim rečima, razgovarali su o daljoj političkoj i ekonomskoj saradnji.

Brnabić je navela da je trgovinska razmena Srbije i Turske 2020. godine dostigla rekordnih 1,320 mlrd evra.

Navela je i da je Erdogan pričao o dodatnom interesovanju turskih investitora za Srbiju.

Na pitanje o turskim investicijama, ona je rekla da su investitori iz te zemlje na mnogo načina bili posebni i specifični, jer su dolazili u najnerazvijenije delove Srbije, gde su bila najpotrebnija radna mesta.

"Na tome sam posebno zahvalila Erdoganu. Oni su nam pokrivali oblast koju nijedan drugi investitor nije, ali oni su i dalje zainteresovani i verujem da će se i turske investicije menjati i da će ih biti još više", rekla je Brnabić.

Na sastanku su konstatovani bliski odnosi dve države, koje se zasnivaju na prijateljstvu dva predsednika.

Predsednica Vlade Srbije u Turskoj učestvuje na Samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi.

Premijerka: Priština se danas pozvala na Briselski sporazum

Premijerka Srbije izjavila je da su plenarni sastanak Procesa saradnje JIE u Antaliji obeležile dve stvari - činjenica da je i Priština glasala za sve dokumente iako je u njima Kosovo označeno sa zvezdicom, kao i to što se predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum.

Na sednici su usvojene zajednička Deklaracija kao i Strateški dokument za Jugoistočnu Evropu, kao i godišnji izveštaj Saveta za regionalnu saradnju.

"Meni je važno da su svi dokumenti usvojeni, jer mogu biti usvojeni samo jednoglasno. Da je bilo ko glasao protiv, ne bi mogli da se usvoje. Zanimljivo je da Vjosa Osmani, iako je izrazila rezervisanost, nije glasala protiv, niti je bila uzdržana", rekla je Brnabić.

Ponovo provokacije Prištine

Brnabić je prenela da je Osmani pozvala učesnice koje nisu priznale tzv. Kosovo da to učine, i da to, kako je istakla, govori o nedostatku političke pristojnosti predstavnika Prištine.

"Bilo je provokacija, a ja sam kratko odgovorila, jer iz poštovanja prema domaćinima nisam želela da ulazim sa njom u bilo kaku raspravu", rekla je Brnabić.

Kako je rekla, istakla je da to suprotno svakom protokolu i izražava ogromno nepoštovanje prema domaćinu, ali i prisutnim delegacijama koje nisu priznale tzv. nezavisnost Kosova.

"Nisam želela da ulazim u to. Ona je tim istupom najbolje govorila o sebi, i njihovoj političkoj pristojnosti, odnosno o nedostatku iste", rekla je Brnabić.

Dodala je da, primera radi, u Strateškom dokumentu na svakom mestu gde se pominje Kosovo, ono nije smo sa zvezdicom, već i sa fusnotom.

Pored toga, kako je rekla, zanimljivo je da se Osmani čak u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum i rekla da po njemu ne ide fusnota svaki put, već samo prvi kad se pominje Kosovo.

"Sada vidimo da se pozivaju na Briselski sporazum, a kada im ne odgovara, onda to ne postoji…To je takva politika koja ne prestaje da iznenađuje sa skupa na skup. Čula sam danas da se Osmani poziva na Briselski sporazum i ne mogu da sakrijem sreću i nadam se da će se konačno vratiti Briselskom sporazumu, pre svega da Priština formira Zajednicu srpskih opština", rekla je Brnabić.

To je, kaže, danas bilo konstruktivno sa njihove strane, i potpuno suprotno svemu što se čulo u prištinskom parlamentu - da neće dopuštati usvajanje takvih dokumenata.

"To su dve stvari koje su obeležile ovaj skup za mene", rekla je Brnabić.

Selaković: Delili istoriju i geografiju, sada da delimo viziju budućnost

Do sada je atribut Jugoistočne Evrope, Balkanskog poluostrva u celini, bio partikularizam i podeljenost, ali posle svih ovih godina možemo da vidimo da dobro zapravo leži u povezivanju i izgradnji i negovanju dobrosusedskih odnosa, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Selaković je, posle učešća na ministarskom sastanku PSuJIE u Antaliji, rekao da je Samit, koji obeležava 25 godina od osnivanja, bio prilika da se razgovara o svim vidovima i potrebama za dodatno povezivanje, budući da se svi nalazimo u svetu u kojem se tržišta objedinjavaju, privrede zajednički nastupaju, uz težnju za traženjem zajedničkih imenitelja i u političkim pozicijama.

"Atribut našeg prostora do sada je bio partikularnost i podeljenost, prolazili smo kroz različite izazove i krize i sada, posle 25 godina, možemo da vidimo da dobro leži u tome kada se povezujemo, nastupamo zajedno i trudimo se da gradimo i negujemo dobrosusedske odnose", rekao je Selaković.

Na pitanje u vezi sa Deklaracijom, koja bi trebalo da bude usvojena na kraju skupa, a u kojoj se spominju evroatlanske integracije, Selaković je ponovio da je Srbija posvećena evropskim integracijama, ali ne i evroatlantskim, podsećajući da je naša zemlja vojno neutralna i sarađuje sa različitim vrstama vojnih organizacija, ali nije njihov član.

Srbija je posvećena članstvu u Evropskoj uniji, podvukao je Selaković.

"Na ovakvim skupovima imate priliku da na jednom mestu u čujete stavove suseda, kolega, koji su, kada govorimo o Zapadnom Balkanu, razočarani zatvorenim vratima Brisela za naš region. Ovo nije bila prilika da se jedni drugim izjadamo, već i da Briselu pošaljemo poruku", rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je naveo da je Srbija u pandemiji korona virusa pokazala šta je solidarnost i šta su dobrosusedski odnosi, time što je donirala 150.000 doza vakcine, a više od 200.000 građani susednih država vakcinisano.

Dodao je da se na sastanku čulo i o inicijativama o objedinjavanju tržišta, što zapravo i jeste inicijativa tzv. "mini Šengen", koju je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Ovakvi sastanci i skupovi služe da se razgovara o dobrosusedskim odnosima, zajedničkom razvoju i budućnosti. Neko je rekao da smo u prošlosti delili istoriju i geografiju, a sada treba da razmišljamo da delimo zajedničku viziju budućnosti", rekao je Selaković.

Sastanku, koji je počeo oko 10 sati po lokalnom vremenu, prisustvovali su, između ostalog, i ministri spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman, BiH Bisera Turković, Crne Gore Đorđe Radulović, Slovenije Anze Logar, ministarka privremenih institucija u Prištini Donika Gervala…

Domaćin ministarskog sastanka u prestonici turizma Turske, koja ove godine predsedava Procesom saradnje PSuJIE, je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Brnabić će sa šefovima drugih delegacija razgovarati i o saradnji u oblasti zdravstva u periodu nakon kovida-19.

Takođe, teme razgovora biće i unapređenje ljudskog kapitala i obrazovanja, povezanost i jačanje međuregionalne infrastrukture, jačanje unutrašnje i međuregionalne trgovinske razmene, upravljanje migracijama, mladi, kultura i turizam.

Očekuje se da učesnici plenarne sednice usvoje zajedničku Deklaraciju.

Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSuJIE) pokrenut je 1996. godine sa ciljem da se jugoistočna Evropa transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapređenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajedničkog interesa.

U radu PSuJIE u svojstvu punopravnih članova učestvuje 12 zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Severna Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska.

Srbija se u punom kapacitetu uključila u aktivnosti PSuJIE na Samitu u Skoplju održanom u oktobru 2000. godine.

Osnovni dokument PSuJIE je Povelja o dobrosusedskim odnosima, stabilnosti, bezbednosti i saradnji u jugoistočnoj Evropi, usvojena 2000. godine u Bukureštu, koja je izmenjena na Samitu Procesa saradnje u Zagrebu 11. maja 2007. godine kako bi se definisao odnos PSuJIE i Regionalnog saveta za saradnju.

Na Samitu PSuJIE, održanom 25. juna 2014. godine u Bukureštu, Republika Srbija je, poštujući postignute dogovore, prihvatila učešće tzv. "Kosova", koje je predstavljeno sa zvezdicom, na ravnopravnoj osnovi, ali bez prejudiciranja statusa i u skladu sa Dogovorom o regionalnom predstavljanju i saradnji i Briselskim sporazumom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Brnabićeva i Selaković na samitu u Antaliji