Izvor: Vostok.rs, 31.Jul.2012, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slabe tačke nove vlasti u Srbiji
31.07.2012. -
Prethodna vlast dovela je zemlju do krajnosti: paralizovana prirvreda, stanovništvo osiromašilo, sistem pravosuđa, balansiranje političkog uređenja na nivou diktature, mediji ugušeni cenzurom, reforme vojske sprovedene do stepena nepostojanja, krajnje niska samostalnost u donošenju odluka i vrlo visoka poslušnost u pogledu zahteva Zapada, korupmiranost svih struktura vlasti, odustvo želje da se sačuva teritorijalna celovitost zemlje (Vojvodina, Kosovo, Jug >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Srbije), gubitnička raspoloženja u odnosima sa susedima i mnogo toga drugog.
U takvim uslovima novim vlastima je krajnje teško da grade planove za budućnost: ako izvučeš glavu, pritisnuće ti rep. I tako do u beskraj. Dobro bi bilo još znati gde je glava, a gde rep. Ne samo da se egzistira, već da se nešto čini u korist zemlje treba imati jaku ili bar stabilnu političku vlast, finansije, proverenu ekonomsku platformu, jasan program nacionalnih interesa, podršku (u slučaju male zemlje) od strane velikog značajnog partnera – organizacije (na primer EU) ili pojedine zemlje. Da li nova vlast ima bar nešto sa tog spiska? Za sada osim izjava tipa „završimo sa korupcijom“, „nećemo dati Kosovo“, „razgovaraćemo sa narodom“, „stvorićemo otvoreno demokratsko društvo“ nema praktično ničega.
Treba podsetiti da su se SAD i druge zapadne zemlje krajnje zabrinute karakterom nove vlasti, požurile su, poslale izaslanike da provere njene namere. Ambasador SAD u Beogradu Meri Vorlik 11. jula je rekla otvoreno da bi volela da vidi u novoj vladi isto tako energične ljude kao i u prethodnoj vlasti. I samo sa vladom koja poštuje prethodne dogovore Vašington namerava da sarađuje. Napipavao je situaciju i zamenik pomoćnika državnog sekretara Filip Riker. Mada detalji razgovora nisu bili poznati, mediji su pisali da je Riker nagovarao da se formira koalicija Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, što bi značilo potpuni kontinuitet vlasti.
Jačina i stabilnost vladajuće koalicije
Skupština posle prolećnih izbora predstavlja zbor 46 stranaka i organizacija. Kako bi Srpska napredna stranka, koja je sakupila 24,1% glasova (73 mandata) imala većinu prilikom donošenja odluka, morala je da se dogovori sa socijalistima (SPS), koji imaju 44 mandata, i Ujedinjenom partijom regiona (16 mesta). U takvom stastavu moglo je da se pretenduje i na formiranje vlade, što je i bilo učinjeno. Ipak da primetimo da je ovaj blok bio sastavljen čisto mehanički (matematički), a stranke po svojoj ideologiji imaju sasvim različitu obojenost: nedoređeni nacionalisti, internacionalisti i liberali-privrednici. Do izvesnog vremena može da se očekuje stabilnost u odnosima partnera, ali unutrašnja napetost može da raste i da se ispolji prilikom rešavanja nasušnih pitanja. Demokratska stranka Borisa Tadića, mada i nema velike ideološke razlike sa naprednjacima, prešla je u opoziciju i navikava se na novu ulogu kritičara postojeće vlasti. Njen značajan broj glasova (68) zajedno sa pravom opozicijom – Demokratskom strankom Srbije Vojislava Koštunice (21) i liberalima (20) mesta, mogu da budu bitan faktor napetosti u srpskom parlamentu. Tako da je reč o vrlo krhkoj većini u Skupštini.
Još jedno važno posmatranje. Vlast faktički nema opoziciju. U Skupštini je ostala samo DSS Vojislava Košutnice. Mada je DSS podržala Nikolića u odlučujućem trenutku drugog kruga glasanja, njoj nisu ponudili da učestvuje u formiranju vlade. To govori pre svega o principijalnosti Kuštunice koji ne menja svoje stavove, ne trguje principima, kao i o tome da upravo Zapad rukovodi političkim procesima u Srbiji, uključujući i formiranje vlade. Inače prosta zahvalnost Kuštunici za podmetnuto rame i dobijenu visoku dužnost pokrenula bi Nikolića na saradnju sa DSS. Tim pre što su zajednički principi potvrđeni u dogovoru: politička neutralnost se određuje na ferendumu, a promene Ustava su nemoguće bez saglasnosti DSS i Srpske napredne stranke.
Bez obzira na sva uveravanja naprednjaka o nastupanju ere demokratije, već primenta postaje tendencija koncentrisanja vlasti u jednim rukama, pri tome ne predsednika Tomislava Nikolića ili premijera Ivice Dačića. Vršilac dužnosti predsednika SNS Aleksandar Vučić imao je ogroman uticaj kako na formiranje koalicije, tako i vlade. Osim toga, on je zauzeo vrlo važno mesto prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane, bezbednosti i borbe protiv korupcije i kriminala. Njemu već prognoziraju dužnost sekretara Saveta nacionalne bezbednosti. Vučić je vrlo poznat u javnosti, harizmatičan, izjašnjava se po svim pitanjima, obećava da će uvoditi strogost i red.
Odnosi sa EU
EU je bila glavna zvezda vodilja prethodne vlasti. Odnosi su se uspostavljali teško, Tadić je vršio beskrajne ustupke ne u interesima sopstvene zemlje. Od nove vlasti su svio očekivali tačnije stavove po tom pitanju, jer naprednjaci su ozbiljno kritikovali svoje prethodnike. Ali već prvi dani su pokazali da ozbiljnih promena ne treba očekivati. Prva poseta Tomislava Nikolića u svojstvu predsednika bila je poseta Briselu, premijer je leteo u Nemačku, gde se savetovao sa nemačkim kolegama po pitanju formiranja vlade i upoznao ih je sa svojim programom. Vučić je posetio Vašington. Nova vlast je požurila da uveri Evropu i SAD da je za Srbiju članstvo u EU strateški cilj. Novi premijer Ivica Dačić je ubeđivao Ketrin Ešton da Srbija odlučno stoji na evropskom putu i da je spremna da započne reforme u skladu sa evropskim vrednostima. Da podestimo da je Srbija dobila status kandidata za EU u martu, ali početak pregovora tome nije neodređen. Glavni uslovi su ispunjenje svih sporazuma o Kosovu tehničkog karaktera i početak političkog dijaloga. Ovaj poslednji će obavezno podrazumevati pitanja integracije Severnog Kosova u Kosovo i Metohiju, slobodu kretanja teritorijom severno od Ibra. Naravno, osim toga, početak pregovora vezan je sa tempom reformi, obaveznih za svakog kandidata.
U srpskim medijima pojavila se tvrdnja da EU ističe nove zahteve Srbiji radi početka pregovora o članstvu. Predstavnik EU Miroslav Lajčak koji je odjurio u Beograd odmah posle izbora, kako su pisali sveznajući listovi, dovezao je tri nova zahteva Beogradu: da likvidira paralelne institucije vlasti na Severu Kosova, da otvori ambasade Kosova u Beogradi u Srbije u Prištini. Kao što vidimo, članstvo u EU i dalje je tesno povezano sa Kosovom. Najotovrenije od svih se izjasnio Marti Ahtisari: Srbiju ne treba primati u EU dok ne prizna Kosovo. I dalje sasvim cinično: Ako žele sa Rusijom, nek idu tamo. Nikakvi ustupci nisu mogući ni u Bosni i Hercegovini, ni na drugim mestima.
Kosovo – test na patriotizam
Vreme lukavstva i nedorečensoti je prošlo. Tomislavu Nikoliću je bilo rečeno otvoreno šta znači nastaviti kurs koji je započeo Boris Tadić. Pomoćnik državnog sekretara SAD Filip Gordon zatražio je da Srbija prizna realnost postojanja demokratski suverenog Kosova. Generalni sekretar NATO, pozivajući lidere Kosova i Srbije na nastavak pregovora, postavio je konkretan zadatak: politički proces treba da dovede do potpune integracije Severa Kosova u kosovsko društvo.
Srbi na Kosovu zahtevaju od Beograda ukidanje svih sporazuma postignutih u toku tehničkog dijaloga sa Prištinom, o čemu govori i poslata novom rukovodstvu zemlje peticija u kojoj se pored svega ostalog govori: Ovi sporazumi u suštini su indulgencija za albanske teroriste i separatiste, koja im dozvoljava da nastave ubistva i pljačkanje Srba.
Srbi sa Kosova slušaju svaku reč izgovorenu u Beogradu, pokušavajući da na osnovu intonacije shvate stav novog rukovodstva, nadajući se da će novi ljudi na nov način rešavati pitanje Kosova. Izjave Tomislava Nikolića govore o tome da se on ne razilazi u svom stavu sa prethodnom vlašću. Nedavno je predsednik rekao da više nikada neće biti predsednik u Prištini, verovatno imajući u vidu da se Kosovo više neće vratiti u orbitu Srbije. Indikativno je što se Tomislav Nikolić nije sastajao sa Srbima sa Kosova. Mnogi smatraju da je to znak Zapadu o stavu Beograda posle razgovora sa američkim visokim činovnicima. A nema šta ni da im kaže. Pregovori sa Prištinom će uskoro započeti.
Atifete Jahjaga, takozvani predsednik Kosova, spremna je da sedne za pregovarački sto kao zvanični lider države. Ona je podvukla da očekuje od novih političara Srbije da će oni prihvatiti realnost i što je moguće brže priznati "Republiku Kosovo" i kao dve susedne države uspostaviti diplomatske odnose i sarađivati na putu ka evroatlantskim integracijama. Ona je čak označila dalja pitanja za razmatranje: vojna kontribucija, nestala lica, kažnjavanje ratnih zločinaca.
Srpske vlasti se sve jasnije izražavaju o tome da je neophodno sesti za pregovarački sto i ne skretati sa puta koji je izabrala prethodna vlast. To je odlučno izjavio Aleksandar Vučić: dogovore o Kosovu treba poštovati. Prilikom posete Nemačke Ivica Dačić je saopštio pomoćnicima Angele Merkel da je Beograd spreman na pregovore sa Prištinom ne samo po tehničkim, već i političkim pitanjima. Jedina razlika nove vlasti sastoji se u tome što je Nikolić obećao da će izraditi zajedničko mišljenje za sve parlamentarne platforme po pitanju statusa Kosova, takozvanu platformu za pregovore i odrediti onu crvenu liniju koju Srbija ne sme da pređe.
Ozbiljni problemi sa kojima će se takođe suočiti nova vlada jesu: stanje armije, odnosi sa NATO-om, nivo autonomije u Vojvodini, ekonomske reforme u uslovima krize. Ali o tome se nova vlast za sada ne izjašnjava, smatrajući da vreme za njihovo rešavanje postoji. Ipak treba shvatiti: ako se Zapadu ne dopadne šta radi Nikolić, oni će optužiti njega i njegovu stranku za nacionalizam i naći poluge za promene na političkoj sceni Srbije. U prvim reakcijama na formiranje srpske vlade nemački listovi su već napisali da je reč o starim snagama koje su pre 20 godina podržavale nacionalističku politiku Miloševića. Nedvosmisleno o velikosprskom nacionalizmu Nikolića izjasnio se sada već opozicionar Boris Tadić. Perspektiva nema alterantive. Probaj da ne poslušaš!
Jelena Guskova,
Izvor: Golos Rossii
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
