Izvor: Vesti-online.com, 04.Maj.2011, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šešeljev zahtev odbijen, ostaje u Hagu

Većinom glasova Sudsko veće Haškog tribunala odbacilo zahtev Vojislava Šešelja da bude pušten na slobodu. Veće je odbilo da se suđenje prekine i da optužnica protiv Šešelja bude odbačena, ocenivši da je Tužilaštvo do sada izvelo dovoljno dokaza za nastavak postupka.

Budući da je Šešeljev zahtev odbijen, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane, ukoliko Šešelj to bude želeo. Druga opcija je da Šešelj odmah pređe na iznošenje završne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << reči, nakon čega bi mu bila izrečana presuda.

Nakon što je saopštio odluku sudskog veća, predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti rekao je da je on izdvojio mišljenje u odnosu na druge članove sudskog veća, koje je zaključilo da je Tužilaštvo do ovog trenutka iznelo dovoljno dokaza da se proces

Sudija Antoneti podsetio je da je Šešelj pokrenuo postupak za nepoštovanje suda protiv članova tužilaštva, što može imati direktan uticaj na optužnicu.

"Ako se ispostavi da su saslušanja svedoka bila neregularna usled vršenih pritisaka, to bi moglo da ima za efekat potpuno ili delimično poništavanje optužnice. Zato smatram da u svakom slučaju, treba sačekati oktobar, pre nego što počne druga faza suđenja“, rekao je on.

nastavi.

"Nismo mogli u ovom stadijumu da konstatujemo da su dokazni predmeti bili lišeni pouzdanosti ili kredibilnosti. U ovom stadijumu postoji dovoljno dokaznih predmeta za osudu, zbog podsitcanja na počinjavanje svih zločina navedenih u optužnici. Iz tih razloga, pretresno veće odbacuje optuženog", istakao je sudija.

Pretresno veće Haškog tribunala utvrdilo je da je tužilaštvo u prvoj polovini suđenja izvelo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je optuženi Šešelj 1991-93 podsticao na zločine nad nesrbima i širio međunacionalnu mržnju i strah.

Kako je rekao sudija Antoneti, veće je utvrdilo da ima dovoljno dokaza da je Šešelj "imao kriminalnu nameru da podstiče na progon nesrba putem počinjenja zločina".

Po tim dokazima, Šešelj je promovisao ostvarivanje "svim sredstvima" njegove nacionalističke ideologije, čiji je cilj bilo stvaranje Velike Srbije progonom nesrba sa delova teritorije Hrvatske, BiH i Vojvodine, kazao je predsedavajući Antoneti.

Sudija je podvukao da postoji znatan broj dokaza da je Šešelj pozivao svoje pristalice da dobrovoljno idu na ratište, u borbu za ostvarenje njegove nacionalističke ideologije i stvaranje Velike Srbije, "svim sredstvima, zločinima i progonom".

Kao dokazano, sudije su prihvatile i da je Šešelj bio svestan da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta činili zločine i uticaja koji je on imao na njih, ali da je, uprkos tome, nastavio sa zapaljivim govorima protiv nesrba.

Citirajući Šešeljeve govore i izjave, sudija Antoneti je naznačio da "ti dokazi ilustruju nasilnost govora optuženog, kao, na primer, pretnje krvoprolićem u BiH".

Veće je utvrdilo i da Šešelj kao doktor prava "nije mogao da ne zna" da je širenje mržnje na verskoj, nacionalnoj i rasnoj osnovi bilo kažnjivo po međunarodnim propisima i zakonima SFR Jugoslavije.

Šeselj je danas u sudnici rekao da "uživa" slušajući odluku pretresnog veća koja ga "uveseljava".

Budući da je Šešeljev zahtev odbijen, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane. Šešelj, međutim, ima mogućnost da odbije da iznese svoju odbranu i odmah zatraži izricanje presude.

Šešelj je, početkom marta, zatražio od pretresnog veća da ga oslobodi pošto tužilaštvo, kako on tvrdi, u prvoj polovini suđenja nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini 1991-93.

Potpredsednik radikala Dragan Todorović ocenio je da je Tribunal u Hagu, odlukom da odbije zahtev Šešelja za oslobađanje, pokazao da je politička, a ne pravna

institucija.

"Očigledno je da je ta odluka potvrdila ono što mi govorimo od osnivanja, a to je da je Haški tribunal politička institucija osnovana od Amerike i nekih zapadnoevropskih zemlja, koja ima za cilj da zločince abolira a žrtvu proglasi odgovornom za ono što se dešavalo na prostoru bivše SFRJ", rekao je Todorović.

On je ocenio da je neverovatno da je pretresno veće Tribunala prešlo preko činjenice da je 36 svedoka na sudu potvrdilo da ih je Tužilaštvo ucenjivalo, zastrašivalo ili podmićivalo da lažno svedoče protiv Šešelja.

Odgovarajući na pitanje da li će Šešelj izložiti svoju odbranu ili odmah preći na završnu reč, kako je ranije nagoveštavao, Todorović je rekao da će Šešeljevi naredni potezi zavisiti od toga kako će se dalje ponašati Tribunal.

Šešelj je u devet tačaka optužen za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.

Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić nakon odluke sudskog veća o zahtevu Vojislava Šešelja, očekuje da će se lider radikala, umesto iznošenja dokaza u svoju odbranu, odlučiti za završnu reč i pokazati da nema uvažavanja za proceduru i sudsko veće, uz ponovljanje da je to politički sud.

"Krenuće u političku zavrsnu reč što opet može da dovede do situacije da se suđenje vrlo brzo završi i da njegova kazna ne bude 20, 30 godina nego kazna koja mu može već u junu ili u skorije vreme omogućiti da bude na slobodi", navela je ona.

Prema njenim rečima, ako Šešelj ide na završnu reč, vrlo brzo može doći do presude.

Nastavak na Vesti-online.com...