Izvor: RuskaRec.ru, 29.Mar.2017, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelj za RT: Želimo ruske baze u Srbiji, jer smo okruženi sa svih strana
RT: Veoma ste se aktivno uključili u politički život Srbije nakon 12 godina provedenih u Hagu, osvojili ste preko 20 mandata u Skupštini. Kako vam uspeva da ne izgubite interes za politiku? Iz čega crpite snagu? Vojislav Šešelj: Snagu crpim iz mojih ideala, iz moje ideologije. Bio bih veoma tužan da me nisu optužili pred Haškim tribunalom. Mnoge znamenite Srbe iz 90-ih godina su optužili. Da mene nisu optužili, ja bih imao osećaj da nisam bio niko i ništa tih 90-ih godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << Ja sam otišao u Hag da pobedim. I pobedio sam. I pred očima celog sveta sam pobedio. To je za mene ogromna satisfakcija. Čim sam se vratio u otadžbinu počeo sam da se bavim svojim uobičajenim poslovima. U mom odsustvu Srpska radikalna stranka je bila pod teškim udarima. Imali smo pokušaj puča, preotimanja stranke. Nisu uspeli da nam otmu stranku. Naši otpadnici su formirali novu partiju. Imali su podršku i režima u Beogradu, i zapadnih diplomatskih krugova, i tajkuna. Imali su mnogo novca. I uspeli su da nam preotmu veliki deo biračkog tela. U našoj stranci je nastala izvesna kriza rukovođenja, kriza organizovanja. I to je razlog što smo 2012. izgubili parlamentarni status. Prošle godine smo povratili parlamentarni status i od tada je naša stranka sve jača i jača. RT: Međunarodni tribunal vas je opravdao, a Radovana Karadžića optužio. Šef Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov smatra da se radi o političkoj računici. Jer Karadžić predstavlja Republiku Srpsku u sastavu Bosne i Hercegovine, a vi – Srbiju. Kosačov misli da se radi o različitom odnosu Zapada prema RS i Srbiji. Srbiju pokušavaju da integrišu u evroatlantske strukture i ne žele da daju još jedan povod protivnicima evrointegraciji. A Republika Srpska je i dalje objekat zapadnog presinga. Slažete li se sa ovim tumačenjem Kosačova? Vojislav Šešelj: Ja mislim da je to proizvoljna procena. Problem Haškog tribunala je bio što ja nisam bio državnik Srbije u vreme iz koga potiču pripisani zločini. Ja sam bio i opozicioni političar tada. I nisu mogli da mi nađu nijednu direktnu vezu sa zločinima. Karadžić je, naravno, nevino osuđen. Međutim njemu su pripisali takozvanu komandnu odgovornost. Ima tu još razloga. Karadžić nije imao adekvatnu odbranu. Bio je suviše konstruktivan u sudnici. Sa previše uvažavanje se odnosio prema sudijama i tužiocima, a ja sam prosto razarao sve pred sobom. Držao sam nekoliko predavanja studentima Pravnog fakulteta kad sam se vratio i rekao sam im da sam izmislio tri nova metoda primene prava. Jedan metod je prkos, drugi je inat, i treći - bezobrazluk. Ja sam se od prvog dana postavio tako da im stavim do znanja da me ne interesuje moja lična sudbina. I punih 12 godina ja sam im pravio samo probleme. Mene su izbacili iz Haškog tribunala. Kosačov: Šešeljevo oslobađanje je senzacija samo na prvi pogled Ima još jedna važna stvar. Kod mene se u sudskom veću našao jedan korektan francuski sudija Žan Klod Antoneti. I odnos snaga u mom sudskom veću je uvek bio 2 prema 1 protiv mene. A ja sam uspeo da izbacim kao pristrasnog jednog danskog sudiju koji je protiv mene, i došao je sudija iz Senegala koji je takođe bio prilično objektivan. Ali mislim da je najvažnije to što su oni napravili grešku što su me ostavili da 5 godina čekam početak procesa. Ja nisam dangubio. Ja sam svaki dan učio anglosaksonsko pravo. Anglosaksonsku pravnu proceduru sam znao bolje od svih sudija, tužilaca i advokata, i ja sam pre svega pobedio Haški tribunal na proceduralnim pitanjima. A dokazao sam da su sve konkretne optužbe protiv mene lažne i dokumenti falsifikovani. Ja sam u borbu krenuo beskompromisno. A greška naših ljudi je što obično tamo, pošto su ubeđeni da nisu krivi, sve računaju da će se neko smilovati i reći „ne možemo nevine ljude...“ i td. Nema od toga ništa. Pred Hitlerovim sudom Georgi Dimitrov se odbranio zato što je bio odlučan i drzak. A da se uplašio suda, bio bi osuđen i streljan. RT: Kakvi su sada odnosi Srbije i Republke Srpske? Vojislav Šešelj: Odnosi su sada relativno dobri. Mi, srpski radikali smatramo da bi mogli biti još mnogo bolji. Problem je u tome što rukovodstvo Republike Srpske ulazi direktno u konflikt sa zapadnim silama i pri tome se naslanja na Rusiju. A režim u Srbiji još igra igru. Hoće u Evropsku uniju, a hoće prijateljstvo sa Rusijom. Sedi na dve stolice, a to ne može dugo. RT: Kako sada žive Srbi na teritoriji bivših jugoslovensih Republika? Vojislav Šešelj: Veoma teško žive. Hrvati su proterali sve Srbe sa prostora Republike Srpske Krajine, a civile koji nisu izbegli, starce, žene i decu su pobili. Srbi u Hrvatskoj imaju prava samo na papiru. U suštini nemaju nikakva prava, progonjeni su. Veoma je teško Srbima u muslimansko-hrvatskoj Federaciji Bosni i Hercegovini. Srbima je veoma teško u Crnoj Gori. Tamo živi 30% deklarisanih Srba, a 40% deklarisanih Crnogoraca. 30% su razne manjine, uključujući Albance. A ti koji su se deklarisali kao Crnogorci, to rade nasilno. Bili su prisiljavani i u Titovo komunističko vreme da se tako izjašnjavaju. Onaj ko otvoreno kaže da je Srbin, automatski izgubi posao u državnoj upravi. U Crnoj Gori gotovo da ekonomije i nema. I kad padne Milo Đukanović od ovih 40% koji se izjašnjavaju kao Crnogorci neće ostati 5%. Milo Đukanović pokušava da poništi srpsku nacionalnost Crne Gore, kompletnu istoriju. Srpski narod je zahvaljujući Crnogorcima sačuvao svoju nacionalnu svest kroz vekove turskog ropstva. To je uvek bio nacionalno najsvesniji deo srpskog naroda. Ali nažalost oni su četvrt veka pod mafijaškom diktaturom. To je danas jedini čisto mafijaški režim u Evropi. Vojislav Šešelj: Računamo da Rusija može biti zaštitnica Srbije Srbi su ugroženi i u Makedoniji. Stari srpski kulturni spomenici i groblja oslobodilaca se uništavaju, a progoni se i Ohridska arhiepiskopija Srpske pravoslavne crkve. Arhiepiskop Jovan je nekoliko puta bio hapšen i zatvaran. To je sračunato u cilju denacionalizacije Srba koji žive u Makedoniji. Na Kosovu i Metohiji znate koliko su Srbi progonjeni. Tamo je najteže. RT: Zašto je upravo Balkan najveće krizno žarište u Evropi već preko 100 godina? Vojislav Šešelj: Balkan su i u 19. veku smatrali buretom baruta. Kad su se Srbi bunili protiv Turaka, Evropa je bila na turskoj strani. Samo je Rusija bila uz Srbe. Zahvaljujući Rusiji, Srbija se oslobodila. Rusija je direktno oslobodila Bugarsku. Bugarima nisu trebali ustanci kao nama Srbima. Njih je neposredno ruska vojska oslobodila, kao i Rumuniju. Ali onda je Zapadna Evropa pokušala da potisne ruski uticaj. I režimi balkanskih zemalja su povremeno padali pod uticajem evropskih sila. U jednom trenutku je i režim Obrenovića u Beogradu bio pod uticajem Austrije. Čim je Bugarska oslobođena tamo je došao Nemac za kneza, posle i za cara. I zato je bugarska vodila progermansku politiku. To nije bila volja bugarskog naroda, nego bugarske državne vlasti. Nemac je došao i za kralja Grčke i zato Grčka u Prvom svetskom ratu nije direktno stupila u savez Antante. Ali morala je da pristane da trupe Antante budu iskrcane u Solunu i da se otvori Solunski front. I danas je Balkan bure baruta. Titov komunistički režim je izmislio tri nove nacije, izdvajajući ih iz srpskog naroda: makedonsku, crnogorsku i muslimansku nacija. Muslimani su Srbi čiji su preci pot turskim ropstvom primili islam. Oni i danas govore srpskim jezikom. A današnja hrvatska nacija najvećim delom se sastoji od Srba katolika. Hrvati su se 1850. odrekli svoga jezika u prihvatili srpski kao književni jezik da bi lakše progutali oko milion Srba katolika u svoj nacionalni korpus. Albanski faktor je takođe veoma opasan. Uoči Prvog svetskog rata albanska nacija nije ni postojala. To je bilo nekoliko plemena od kojih su neka bila islamska, neka pravoslavna, neka katolička. Govorili su sličnim jezikom, nisu imali književni jezik dok im ga nisu zapadne sile stvorile. I Albanija je stvorena na staroj srpskoj zemlji. Sve do Drača je teritorija prvobitne srpske države. I mnogo Srba je tamo asimilovano. U turskom ropstvu prvo su prevođeni u islam, a posle su im nametana albanska imena i jezik. Svi pučevi vode u NATO RT: Nije tajna da vlasti Crne gore iz petnih žila pokušavaju da udalje zemlju od Rusije. Čak su našli i neki „ruski trag“ nakon nedavnog „puča“. Zašto se sve to čini i neće li Srbija biti sledeća zemlja za takva dešavanja? Vojislav Šešelj: Crna Gora je pod mafijaškim režimom. Taj mafijaški režim se dodvorava Zapadu jer ga Zapad ima u šakama. Milo Đukanović se boji da će kad izgubi vlast otići u zatvor ili da će biti ubijen. I zato ispunjava sve želje Zapada. On je poreklom iz jedne proruske porodice, iz čisto srpske porodice. Ali kriminalac ne zna ni za naciju ni za ideologiju. Volja je građana Crne Gore u ogromnoj većini da se ponovo nađu u istoj državi sa ostatkom Srba. Od svih Srba kroz istoriju crnogorski Srbi su bili najveći rusofili. Kada Rusi dolaze u CG, oni osete ljubav naroda prema sebi. Ali nailaze i na organizovane provokacije od strane kriminalaca. RT: Federika Mogerini je nedavno izjavila da Srbija može da postane članica EU umesto Velike Britanije. Istakla je da ona vidi Srbiju kao zemlju EU. Rekla je da bez Srbije EU neće biti potpuna. Kakvi su realni izgledi da Srbija uđe u EU? Vojislav Šešelj: Ja sam ubeđen da Srbija nikada neće postati članica EU. I naša partija se tome apsolutno suprotstavlja. Mi želimo integraciju sa Rusijom, i carinsku uniju, i vojni savez. Želimo čak i zajedničku vojsku da imamo, pod jednu komandu, iste uniforme. Samo naši vojnici, oficiri na levom rukavu da imaju grb Srbije, zastavu i natpis Republika Srbija. To je za nas pitanje opstanka. Mi želimo ruske baze u Srbiji. Jer smo okruženi sa svih strana. Amerikanci do zuba naoružavaju Hrvate, Albanci spremaju svoju vojsku na Kosovu, u Makedoniji samo što nije izbio građanski rat. A prozapadni režim je za 12 godina devastirao našu vojsku. U vreme bombardovanja mi smo imali moćnu vojsku. Nismo imali modernu protivvazdušnu odbranu. Međutim, imali smo tako snažne kopnene trupe da Zapad nije smeo da interveniše kopnenom vojskom. Sad je to sve u lošem stanju. RT: Da li dolazak na vlast Donalda Trampa nekako utiče na politiku na Balkanu? Vojislav Šešelj: Naša stranka je iz sve snage podržala Trampa. Kad je bivši potpredsednik Bajden bio u Beogradu mi smo organizovali masovne demonstracije pred Predsedništvom Srbije. I skoro smo svi nosili majice sa Trampovim likom. Ja sam lično doprineo Trampovoj pobedi. U Americi živi mnogo Srba emigranata. Ja sam s njima imao vrlo čvrste odnose. Kad sam bio antikomunistički disident 80-ih godina, posećivao sam ih, držao predavanja. I ovog puta sam izdao proglas da svi Srbi koji žive u Americi glasaju za Trampa. Zahvaljujući srpskim glasovima Tramp je pobedio u državama Viskonsin, Indijana, Mičigen, Ohajo i Njujork. Tu su najveće koncentracije Srba. A ranije su ti Srbi glasali za demokrate. I prve su procene bile da tamo Klintonova dobija. Ja ne znam kakav će biti Tramp. Ostaje da vidimo. Ali je važno bilo da se ona Klintonova otera na smetlište istorije. A Tramp je davao ohrabrujuće izjave o saradnji sa Rusijom. I mi očekujemo da vidimo da li će on održati ta obećanja. RT: U Makedoniji su posle parlamentarnih izbora izbili naredi, postoji pretnja da će doći do podele zemlje. To pak može pomoći pojavi Velike Albanije. Da li će takav razvoj događaja značiti da je Kosovo zauvek izgubljeno za Srbiju? Vojislav Šešelj: Mi Kosovo možemo vratiti samo uz rusku pomoć. Drugog načina nema. A što se Makedonije tiče, čim je predsednik vlade Nikola Gruevski napravio zaokret prema Rusiji, on je izazvao mržnju zapadnih zemalja i krenuli su da ga ruše. Silne milione su potrošili za propagandu i subverzivne delatnosti. Dosta naroda je bilo zavedeno da glasa protiv njega. Međutim, kad je Zaev sklopio sporazum sa albanskim partijama, koji vodi podeli Makedonije u krajnjem ishodu, narod se uznemirio, predomislio. Čvrsto se drži predsednik Ivanov koji ne daje mandat za sastav vlade Zaevu zbog njegovog sporazuma sa Albancima. I mislim da bi za Makedoniju najbolje bilo da ide na nove parlamentarne izbore. Kad su Bugari izdali i odrekli se Južnog toka, a Rusi počeli da se sporazumevaju sa Turcima, Nikola Gruevski je bio zainteresovan za novi Južni tok preko Grčke i Makedonije prema Srbiji. To je naljutilo Zapad. A Makedonija je dosad bila pod zapadnim protektoratom, kolonija. Dosad su svi makedonski režimi slepo izvršavali naloge Zapada. I to ih je sad dovelo na ivicu opstanka kao države. Dodik: Drago mi je što Rusija uspijeva vratiti svoju globalnu snagu RT: Predsedni Republike Srpske Milorad Dodik je skrenuo pažnju na to da Zapad nije priznao rezultate referenduma na Krimu, ali istovremeno poštuje volju političke elite Kosova gde referenduma nije ni bilo. Mogu li se uporediti Krim i Kosovo? Vojislav Šešelj: Ne. Krim je stara ruska teritorija. Otkad je oslobođen od Turaka on je stalno pod ruskom vlašću. A Kosovo je stara srpska teritorija. Krim su oteli Rusima u vreme komunizma. Hruščov je to hteo da bi učinio svojim sunarodnicima. A Kosovo je oteto Srbima pod Titovom diktaturom. Tito je posle Drugog svetskog rata zabranio da se prognani Srbi vrate na Kosovo, a dozvolio je masovni ulazak Albanaca iz Albanije na Kosovo, i podsticao ubrzanu promenu slike etničkog stanovništva. Kao što je Krim ruski, tako je Kosovo srpsko. A mi nećemo dozvoliti da ta veštačka promena strukture stanovništva bude argument za otimanje Kosova od Srbije. RT: Hašim Tači je izjavi da Srbija sprema za Kosovo „ukrajinski scenario“, da Kosovom već šetaju ruski vojnici u civilu. A Tomislav Nikolić je nakon zaustavljana srpskog voza, optužio kosovske Albance da provociraju rat. Da li je opasnost oružanog sukoba velika? Vojislav Šešelj: Nikolić je napravio veoma loš potez. On je hteo da bude oružani incident i krvoproliće da bi se povećale njegove šanse da ostane na predsedničkoj funkciji. To je Vučić sprečio čim je saznao. Nama u tom trenutku nije odgovarao taj incident i krvoproliće. RT: Vučić je nakon susreta sa Federikom Mogerini izjavio da, kada se radi o situaciji u regionu, Srbija oseća da se prema njoj koriste dvostruki aršini. Koliko je Vučić spreman da se tome suprotstavi i da se do kraja bori za interese Srbije i drugih Srba na teritoriji bivše Jugoslavije? Vojislav Šešelj: Mi cenimo to što je Vučić odbio da zavede sankcije Rusiji i što se verbalno zalaže za prijateljstvo sa Rusijom. Ali mi smatramo da to nije dovoljno. Mi smatramo da treba odustati od Evropske unije i integrisati se sa Rusijom. Mi osuđujemo Vučićevu izjavu da je Krim sastavni deo Ukrajine. A što se tiče zaštite Srba, njegova politika nije bila efikasna. On je sa dva paketa briselskih sporazuma otežao položaj Srba na Kosovu. On je zapostavio interese srpskog naroda u Makedoniji, zapostavio interese srpskog naroda u Crnoj Gori, i on se praktično odrekao od Republike Srpske Krajine koja je pod hrvatskom okupacijom. Jedino na šta on dosada insistira, to je očuvanje Republike Srpske. RT: Hoćemo li ulaskom u Skupštinu proruskih patriotskih stranaka moći da kažemo da se pojavila alternativa prozapadnoj Srpskoj naprednoj stranci? Vojislav Šešelj: Ja iskreno mislim da postoji samo jedna antizapadna i proruska partija, a to je Srpska radikalna stranka. A što se tiče Dveri i DSS-a, oni su ušli u Narodnu skupštinu a da nisu ispunili izborni cenzus. U izbornoj noći lično je američki ambasador Skot intervenisao da njihova koalicija veštački uđe u Skupštinu. Ja im zato ništa ne verujem. A što se tiče Vučićeve stranke, ona ima celi konglomerat ideologija. Kod njih je još mnogo patriota koji su oteti od nas, koji bi se jednog dana mogli i vratiti nama. Ali on je pokupio i prozapadno biračko telo. On je obesmislio postojanje prozapadnih partija jer je prihvatio njihovu ideologiju Evropske unije. RT: Kako mislite da pobedite na predsedničkim izborima? Vojislav Šešelj: Kako da pobedim? Glasanjem naroda. Ja mislim da Vučićeva vlast mora imati neku kontrolu. On sada ima svu vlastu u svojim rukama i to nije dobro. Ja sam protivnik Vučićev, ali sam mnogo veći protivnik prozapadnim partijama. Jedino mi radikali nećemo nikakvu saradnju sa prozapadnim partijama. A Dveri sa njima maksimalno sarađuju. Mi smo spremni na koaliciju sa Vučićem ako se odrekne Evropske unije i usmeri u pravcu integracije sa Rusijom. Vučić: Sačuvali smo državu uz pomoć ruskih prijatelja 2002-2003 godine Srpska radikalna stranka je počela naglo da jača. Narod je bio nezadovoljan prozapadnom garniturom koja je 5. oktobra došla na vlast. To je razlog zašto su mene optužili i organizovali mi proces u Hagu. Oni su i ranije znali da ja nisam umešan ni u kakve zločine. Ja kada bih saznao za neki zločin za sve vreme rata, ja sam napadao ovde u Srbiji odgovorne za njega. Međutim, u mom odsustvu oni su hteli da unište Srpsku radikalnu stranku ili da je preotmu. U tom smislu, oni su igrali na kartu i Nikolića i Vučića. Nikolića su kupili novcem. On se razboleo od najgore bolesti – od pohlepe. I zato je do kraja i kompromitovan kao predsednik republike. A Vučićem rukovodi ničeovska volja za moć. I Vučić je mislio da ako im malo popusti da bi došao na vlast, da će zatim moći relativno samostalno da deluje. Tu se prevario. I sad Zapad njemu radi o glavi. A ja nikada neću dozvoliti da naša partija bude instrument u zapadnim rukama za rušenje Vučića. Ako bi mi mogli da srušimo Vučića, pa da mi dođemo na vlast, to je u redu. Ali bojim se da ako ga sad rušimo na ulici, da nećemo mi doći na vlast nego prozapadne partije. To je razlog mog umerenog odnosa prema Vučiću. Ja ne prestajem da ga kritikujem, ali nisam veoma oštar u tim kritikama. Mnogo sam oštriji prema prozapadnim opozicionarima. Između mene i Vučića nema tajnih dogovora. Ja se orijentišem onako, kako iskreno mislim da je interes srpskog naroda. RT: Poznato je da niko neće da nastupa u TV duelima sa vama, jer vaša argumentacija ne nailazi na kontraargumente. Vojislav Šešelj: U poslednjih 27 godina ja sam sve pobeđivao u televizijskim duelima. Nikada nisam bio poražen. I niko ne sme sa mnom. Ne sme ni Vučić, ni Vuk Jeremić, ni Saša Janković. RT: Da li vam to otežava prikupljanje glasova na izborima? Vojislav Šešelj: Da. Ali ako bih ušao u drugi krug, ja mislim da bi Vučić morao da prihvati duel sa mnom. Nijedan predsednik dosad u drugom krugu nije izbegavao taj duel. Ali, da vidimo da li sam u stanju da uđem u drugi krug.
.jpg)
