Izvor: Politika, 24.Feb.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelj za Ginisa
Haški tužilac Serž Bramerc ocenio je da se tribunal obrukao na suđenju Šešelju i da taj proces nije primer kako treba da funkcioniše međunarodno pravo
U nedelju 24. februara navršava se deset godina od kada se lider SRS-a Vojislav Šešelj (59) dobrovoljno predao Haškom tribunalu. Deceniju kasnije, u predmetu koji je zadao mnogo glavobolje tužilaštvu i sudijama, prvostepena presuda još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije izrečena, a Šešelj je ušao u istoriju i po tome što je postao pritvorenik sa najdužim stažom u istoriji evropskog pravosuđa.
„Bio bih duboko nesrećan kada bi taj svetski cirkus prošao bez mog direktnog učešća. Jedva čekam da odem u Hag, što pre i u bilo kom svojstvu. Moj životni cilj nije da mirno umrem u krevetu, već da ostavim neko delo po kojem će me se sećati pokolenja. Hag je za tako nešto idealna prilika”, rekao je Šešelj u jednom intervjuu, datom nakon što je 14. februara 2003. godine protiv njega podignuta haška optužnica.
U međuvremenu, bivša tužiteljka Karla del Ponte u svojoj knjizi je napisala da joj je pokojni premijer Zoran Đinđić svojevremeno rekao: „Vodi Šešelja i ne vraćaj ga”. Aktuelni tužilac Serž Bramerc ocenio je da se tribunal obrukao na suđenju Šešelju i da taj proces nije primer kako treba da funkcioniše međunarodno pravo.
Od 25. marta 2003. godine, kada je izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice koja ga tereti za udruženi zločinački poduhvat s ciljem da se većina Hrvata i muslimana trajno ukloni sa trećine teritorije Hrvatske i velikih delova BiH, kao i iz nekih delova Vojvodine, održano je 175 sudećih dana. Saslušan je 71 svedok optužbe.
Na početak suđenja čekalo se četiri i po godine, do 7. novembra 2007. godine. Šešelj je počeo štrajk glađu i odbijao da se pojavi u sudnici. Pretresno veće mu je zbog toga nametnulo branioca i naložilo holandskim vlastima da mu obezbede sve medicinske usluge.
Tužilaštvo je završilo s iznošenjem dokaza 13. januara 2010. Šešelj nije iznosio svoje dokaze, a 4. maja 2011, veće je donelo usmenu odluku prema pravilu 98 bis i odbilo zahtev za oslobađajuću presudu. Predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti priložio je suprotno mišljenje. U međuvremenu, Šešelj je dva puta osuđen za nepoštovanje suda, zbog obelodanjivanja identiteta zaštićenih svedoka.
Završne reči održane su u martu prošle godine. Tužilac Matijas Markuzen tražio je 28 godina zatvora i ocenio da je stvaranje Velike Srbije za Šešelja bilo razlog postojanja.
„Svojim rečima, optuženi je posejao seme etničke mržnje, a zatim je pomogao da se ono razvije u etničko nasilje. Zločini optuženog su teški po obimu i gnusni po prirodi”, rekao je tužilac, navodeći da su Šešeljeve reči i dela podstakla ubistvo 905 osoba, a da je među žrtvama i jedno novorođenče.
Poslednjeg dana iznošenja svoje završne reči Vojislav Šešelj je rekao da ga baš briga hoće li biti osuđen i priznao da je suđenje za zločine nad civilima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH iskoristio kao javnu političku tribinu za obračun sa tribunalom i mračnim stranim silama koje stoje iza njega.
Tvrdio je da on ne može biti osuđen za podsticanje progona govorom mržnje, jer smatra da se po međunarodnom pravu može krivično goniti samo direktno i javno pozivanje na genocid, a ne i na obične ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, što je, po optužbi, tokom rata činio.
Šešelj je sudijama održao čas istorije objašnjavajući da veći deo teritorije bivše Jugoslavije, od Makedonije do zapadne Slavonije i Krajine, pripada Srbima. Rekao je da kaznu od 28 godina sigurno ne bi izdržao do kraja i da bi, uzme li se u obzir njegovo suprotstavljanje Sjedinjenim Državama, NATO-u i Evropskoj uniji i mržnja koju gaji prema tribunalu, najprimerenija kazna bila doživotna robija, koju bi ujedno mogao da odsluži do kraja.
„Ja sad odoh u slavu, a Srpska radikalna stranka ka političkom trijumfu na predstojećim izborima”, zaključio je Šešelj.
On je, prema informacijama od njegovog pravnog tima, jedini pritvorenik tribunala kojem se ne plaćaju troškovi odbrane. Jedino on nije nijednom pušten na privremenu slobodu, čak ni kada mu je umrla majka.
Šešelj je tvrdio da ga u pritvoru truju i ostao pri tome i kada su analize krvi, odnosno test na 2.000 supstanci koje bi mogle da izazovu trovanje, pokazale negativan rezultat. Jednom je u sudnici saopštio da mu je, posle medicinske intervencije na srcu spržen centar za ljubav, ali da ga u životu održava centar za mržnju.
Sve u svemu, decenija u pritvoru je slučaj – za Ginisovu knjigu rekorda.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 24/02/2013
