Izvor: RTS, 04.Maj.2011, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelj ostaje u Hagu!
Sudsko veće procenilo da je Tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza koji zahtevaju nastav procesa. Sudija Antoneti delimično izdvojio mišljenje. U toku je druga pauza.
09.05 Sudija Antoneti rekao da je "delimično" izdvojio mišljenje od odluke Veća kojim predsedava.
Predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti čita pred Haškim tribunalom odluku Veća po zahtevu Vojislava Šešelja za oslobađanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pre izvođenja dokaza odbrane.
Sudija Antoneti zamolio je, pre odlaska na pauzu, Sekretarijat da se u sudnici isključe klima uređaji, jer, kako je rekao, "može da se zaledi" i neće moći da nastavi sa čitanjem odluke Veća.
Predsedavajući se oko podneva ponovo požalio na hladnoću u sudnici konstatujući da, upkos njegovom ranijem upozorenju, "ovaj frižider i dalje dobro radi".
Radio Televizije Srbije prenosi odluku Sudskog veća Haškog tribunala o zahtevu Vojislava Šešelja da bude oslobođen.
Direktan prenos počeo je u 9 časova na Drugom programu RTS-a.
Šešelj neće danas pred Haškim tribunalom biti potpuno oslobođen optužbi za ratne zločine, proizlazi iz dosadašnjih reči predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija tokom objavljivanja odluke o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje.
Iako nije izričito rekao da je Šešeljev zahtev odbijen, sudija Antoneti je, sažimajući dokaze koje je izvelo tužilaštvo u prvom delu suđenja, više puta ponovio da je pretresno veće dobilo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su zločini iz optužnice počinjeni.
Iz reči sudije Antonetija proizlazi da je pretresno veće - uz egovo delimično protivljenje - utvrdilo da "razumni donosilac zaključaka" u ovoj fazi postupka može zaključiti da je tužilaštvo protiv Šešelja izvelo dovoljno dokaza za nastavak postupka.
Antoneti je rekao da je većina sudija zaključila da je "u svrhu ostupka po pravilu 98 bis" izvedeno "dovoljno dokaza koji podržavaju jedan oblik odgovornosti" optuženog Šešelja.
Iz sudijinog dosadašnjeg izlaganja proizlazi da je u ovoj fazi ostupka veće razmotrilo samo Šešeljevu odgovornost za podsticanje zločina, što ne znači da pri donošenju konačne presude neće razmotriti da li je on odgovoran i za počinjenje zlodela.
Osvrćući se na Šešeljevu tvrdnju da je iseljavanje Hrvata iz Hrtkovaca 1991. bilo dobrovoljno, uz razmenu imovine sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske, pretresno veće je konstatovalo da on nije negirao da je u govoru u Hrtkovcima u maju te godine "obećao da će započeti s retorzijom ako dodje na vlast".
Uz pozivanje na praksu Tribunala, veće je, po rečima sudije Antonetija, utvrdilo da se ne može zaključiti da je odlazak Hrvata bio dobrovoljan, ako postoje okolnosti - nesigurnost i atmosfera straha - koji tu saglasnost poništavaju.
"Odsustvo principa izbora uslovljava nelegalni karakter" takvog pokreta stanovništva... Pretresno veće smatra da je optuženi Šešelj pokušao da opravda proterivanje i prisilno premeštanje Principom retorzije koji je dozvoljen medjunarodnim pravom", naglasio je Antoneti. Veće je, kako je kazao Antoneti, zaključilo i da je izvedeno dovoljno dokaza da su progon, ubistva i prisilno premeštanje, kako je navedeno u optužnici, počinjeni u opštinama Vukovar, Zvornik, Mostar, Nevesinje i širem području grada Sarajeva.
Proces bi trebalo da bude nastavljen izvođenjem dokaza Šešeljeve odbrane, ukoliko on to bude želeo.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007. godine, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog, a Šešelj se nalazi u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 24. februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
.jpg)
