Izvor: Politika, 02.Dec.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavrtanje ruke Putinu
Za ljubav je potrebno dvoje, rekao je pre dva meseca Vladimir Putin, a juče je u Turskoj samo konstatovao da drugi partner nema želju da sarađuje, da je veza pukla i da je „Južni tok” završena priča.
Kao što nema vajde od jednostrane ljubavi tako smo čak i mi znali da od gasovoda nema ništa ako ga odbije Evropska unija. U toj priči je od početka bilo raznih klipova i dimnih bombi marke „Nabuko”, ali je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU tek proletos počela ozbiljnije da zateže, tražeći reviziju ugovora, da bi na kraju zabranili Bugarima da dovoze cevi. Šta im je stvarno smetalo saznali smo kad je zvanični Vašington poručio da se „odmah prekinu sklopljeni prljavi poslovi koji povećavaju zavisnost od jednog izvora snabdevanja energijom”.
Amerikanci su prvi shvatili opasnost od „Južnog toka”. Zamislite samo da je izgrađen i da se Evropljani greju. Onda bi Rusi komotno mogli da zavrnu ventil Ukrajini i tako „stabilizuju“ tamošnje stanje za dve-tri hladnije zime.
Zavrtanje ruke Putinu nije samo preko gasovoda i sankcijama. Moskva svoju moć dobrim delom crpi iz zemlje pa je za samo nekoliko meseci oborena cena nafte i tako smanjen dotok para u kremaljske riznice.
Ipak, prosto je neobično sa kakvim su ushićenjem neki u Srbiji dočekali Putinov ferman iz Stambola.
„Rusi nas još jednom izdadoše, Dinkić ispade vizionar, ovo je još jedan dokaz ispravne Čedine politike, džaba smo kisnuli na paradi”... javljali su botovi na mrežama. Kao da je „Južni tok” pravljen samo zbog Srbije i kao da su Rusi, a ne EU, prekinuli projekat. U tom virtuelnom likovanju bilo je svega - i političke taštine i voluntarizma i neznanja. A čini se da da tu ima i nekog iskonskog animoziteta prema Rusima.
Svako ima pravo na animozitete i simpatije, ali ono čega nema jeste ekonomska računica. Ne treba biti stručnjak pa zaključiti da bi „Južni tok” bio koristan za sve, a pogotovo za Bugarsku i Srbiju.
Ali koga briga za to, važna je politička mantra. Treba razvrgnuti sporazum o prodaji NIS-a, jer smo ga, eto, poklonili Rusima. NIS je prodat za 400 miliona plus dve milijarde za investicije. U rafinerije je uloženo znatno više od te sume, a država, iako vlasnik 49 odsto, dobija daleko više para nego kad je bio u celosti srpski.
To je računica koju ne priznaju oni koji smatraju da smo poklonili i monopol na naftu i tržište.
Pa zar nismo to uradili sa duvanom, šećerom, cementom, čelikom, a probali smo i sa bakrom i zlatom. I tu smo prodali tržište a nekima i zakonom garantovali monopol. Uostalom, zar dve trećine dućana u Srbiji ne drže Hrvati, Slovenci, Belgijanci? I? Dakle nije problem monopol. Problem je kada monopol imaju Rusi.
Da ne bude zabune, ne navijam ja za Ruse nego za nas. Kad su uvodili sankcije Rusiji na ovom mestu sam napisao da će najviše koristi imati Turci. Osim prostranog ruskog tržišta za njihovo povrće, sada dobijaju jeftiniji gas, dva skladišta i jedan gasovod...
A mi možemo i dalje da nastavimo da navijamo za Amere i Ruse. Naravno, u korist naše štete.
Nikola Trklja
objavljeno: 03.12.2014
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
