Izvor: Politika, 27.Jan.2014, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme informacionih ratova
Srećan sam što RŽD gradi železnicu u Srbiji, ne kao direktor železnice za koga je to jedan do brojnih ugovora, nego kao čovek koji na taj način pokušava da bar malo kompenzuje bol koji je Srbija osetila u to vreme
Kad god se govori o mogućem nasledniku Vladimira Putina na mestu predsednika države, obavezno se pomene i Vladimir Jakunjin, iskusni rukovodilac ogromnog kolektiva Ruskih železnica (RŽD), koji imaviše od milion ljudi. Jakunjin je jedan od starih lenjingradskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Putinovih prijatelja i strani mediji često pišu o njegovom „velikom uticaju” na ruskog predsednika („Forbs”).
Bavio se diplomatijom, bio je u dva mandata zamenik ministra saobraćaja, da bi pre devet godina postao direktor RŽD. Predsednik je Fonda „Andrej Prvozvani” i svake godine na Uskrs lično učestvuje u donošenju u Rusiju blagodatnog ognja s Hristovog groba u Jerusalimu. Rukovodi „Centrom nacionalne slave”, a predsednik je i međunarodnog foruma „Dijalog civilizacija” koji se svake godine održava na Rodosu.– RŽD je treća po dužini železnica u svetu (više od sto hiljada kilometara), a po dužinielektrifikovanog dela je prva. Sada,usred zime, u svakom danu propusti 5.600 teretnih vozova, a u špicu sezone i po 11.000 vozova. Sve to realizuje ogroman kolektiv – od oko milion neposredno zaposlenih. Svako radno mesto ima sinergijski efekat za ekonomiju – otvara se još 3, 5 radnih mesta u srodnim ili pratećim privrednim granama. Ako se tome dodaju članovi porodica, dakle još po tri ili četiri, dobija se ogroman broj ljudi koji živi od ruskih železnica, predstavlja Jakunjin kompaniju kojom rukovodi.
Rezultati poslovanja RŽD poriču činjenicu da je država loš vlasnik...
Da, država je vlasnik, ali je, rekao bih, pre maćeha nego majka. Nimalo nas ne mazi, možda smo zato i naučili da sami zarađujemo. Uvek smo imali pozitivan bilans, jedina smo korporacija u Rusiji u kojoj je stopa rasta plate strogo vezana za proizvodnost rada.
I jedini ste sačuvali izvesne navike iz sovjetskog perioda – besplatno lečenje za svoje radnike, ugalj za penzionere koji žive daleko od gradova, besplatno školovanje...
Železnički transport je veoma složen posao, posao vezan za veliki rizik i ljudi moraju biti posvećeni tom poslu. Ta posvećenost se ne formira po direktivi. Da, kod nas je stroga disciplina; da, odluka rukovodstva mora da se sprovede; da, neispunjavanje odluke predsednika kompanije znači otkaz. To se strogo poštuje. Ali, mi smo svesni u kakvim uslovima naši ljudi žive i rade. Mi nismo baš najbolje uređeno društvo. Zato imamo sopstveni penzijski fond koji daje znatan dodatak na penziju, kao i solidnu otpremninu od oko 10.000dolara. Svake godine školujemo 8.000 studenta. I ne smatramo da su to rashodi, to su investicije u budućnost kompanije.
Ruske železnice su u pripremama za Olimpijadu obavile ogroman posao na izgradnji infrastrukture u Sočiju, 157 km pruge i puteva, 17 tunela kroz kavkaske planine, 5 železničkih stanica... Te ogromne uspehe prate, nažalost, i priče o ogromnim krađama i korupciji koje ponavljaju čak i članovi MOK-a.
Prema normativima, za posao koji smo mi obavili, potrebno je najmanje 8 godina. Mi smo sve uradili za 5! U istoriji naše zemlje nikad se tako nije ništa uradilo. Možda, svojevremeno, Bajkalsko-amurska magistrala. Ja se veoma ponosim tim projektom i ponosim se ljudima koji su ga ostvarili.
A što se optužbi tiče – ništa novo.Onaj ko nikad ništa nije uradio, proglašava sebe za najboljeg sudiju. Živimo u vreme informacionih ratova. Nedavno je Rojters objavio članak da je jedno selo ostalo bez vode zato što smo mi odatle uzimali kamen za izgradnju! Istina je da to selo nikad nije imalo vode, a da smo im mi, usput, sagradili vodovod kad su nas meštani zamolili, a i nama je bilo zgodno da ne vučemo vodu kamionima. Slično je i s nekim putevima. Kad je trebalo da pruga prođe kroz teren gde raste šimširova šuma, podigli smo put na stubovei sad imamo predivan pogled iz voza na šimširovu šumu. I niko o tome ne govori. Ali su izmislili da je 30 procenata ukradeno, neko može da izmisli i više. Mene te priče ne uzbuđuju jer znam da se naša prvobitna procena vrednosti radova na infrastrukturi potpuno poklopila sa zaključnom ekspertizom.
Primajući orden predsednika Srbije u ambasadi u Moskvi rekli ste da se stidite što Rusija nije pomogla Srbiji kad je bombardovana. Slične reči Srbi često mogu čuti od svojih ruskih prijatelja. Smatrate li da je pojedinac odgovoran za ponašanje svoje države, iako,u suštini, ne učestvuje u donošenju odluka?T
radicija odnosa društvo–vlast, društvo–država, koja je svojstvena nama u Rusiji, podrazumeva da kad govorimo o državi, mi kažemo „naša” zemlja, „moj” grad. U engleskom jeziku vi to nećete čuti, tamo kažu „ova” zemlja, „ta” zemlja. To je razlika koja nosi civilizacijski karakter. Spremajući se za predavanje koje treba da držim u Beču, posvećeno civilizacionim osnovama državne politike, naišao sam na rečenicu koju je izgovorio Karter: „Mi ne treba nikome da se izvinjavamo niti da osećamo grižu savesti zato što su svi naši postupci bili motivisani dobrim namerama”. Mogu samo da mu odgovorim Danteovim rečima: „Put do pakla popločan je dobrim namerama”. Dakle, odgovor na pitanje je da ja, kao ruski čovek, osećam bol i gorčinu zato što smo bili toliko slabi, što su nas toliko razdirali sopstveni problemi da nismo mogli da pružimo onu podršku koju je naša država morala da pruži. Ali, to nije izmenilo naše odnose, naše istorijske veze su toliko jake i ništa ih ne može ugroziti. Srećan sam što RŽD gradi železnicu u Srbiji, ne kao direktor železnice za koga je to jedan do brojnih ugovora, nego kao čovek koji na taj način pokušava da bar malo kompenzuje bol koji je Srbija osetila u to vreme.
Otkud taj pomalo neobičan odnos za biznismena?Pored toga, vi ste i inicijator mnogih dobrotvornih akcija vezanih za Srbiju – slali ste humanitarnu pomoć na Kosovo i Metohiju, organizovali putovanje kosovske dece u Rusiju...
Pošteno ću vam reći, to se sve pojavilo za vreme bombardovanja i nasilnog odsecanja Kosova i Metohije. To je zemlja na kojoj su koncentrisani najznačajniji manastiri, crkve, freske... Zemlja natopljena pravoslavljem. I kad su počeli da uništavaju pravoslavlje, kad su se pravoslavni ljudi, braća, sestre, deca... našli u getu, mi smo rešili da uradimo bar ono što možemo – da razvijamo saradnju preko Fonda „Andrej Prvozvani”i Centra nacionalne slave. Morali smo nešto da učinimo...
Ove godine obeležavamo početak Prvog svetskog rata. Svedoci smo pokušaja revizije istorije i želje da se krivcima za rat proglase Srbija i Rusija.
U tome su najveći stručnjaci anglosaksonske civilizacije, oni su,između ostalog, podvrgavali kritičkoj analizi i „grešku” Rusije što je izabrala pravoslavlje za državnu religiju, falsifikovali činjenice, izmišljali besmislice i to je sve veoma poznato. To je informacioni rat i on se vodi bespoštedno. Vodi se rat za uništavanje porodičnih vrednosti jer to stvara mogućnost manipulacije svakim čovekom pojedinačno. Sve te besmislice o Prvom svetskom ratu, o prećutkivanju uloge Rusije u pobedi nad fašizmom nisu prosto nemarnost, već ciljana propaganda usmerena na dezorijentaciju svakog pojedinog čoveka i dezorijentaciju društva u onim zemljama o kojima je reč.
Svake godine organizujete „Dijalog civilizacija” na Rodosu. Najistaknutiji intelektualci iz celog sveta razgovaraju, predlažu rešenja, a moćnici ne prestaju da ratuju od završetka Drugog svetskog rata. Ponekad se čini da svi ti razgovori nemaju baš mnogo smisla...
Malo je govoriti. Dijalog, to su razgovori ravnopravnih predstavnika civilizacija. Kad postoji konflikt interesa, samo dijalog može da omogući da se situacija ne dovodi do tuče. S te tačke gledišta, dijalog civilizacija nije prosto mesto na kome se može slobodno reći sve što se misli, nego i instrument izrade precizne analize opšte svetske situacije u različitim sferama ljudskog života – u ekonomiji, politici, socijalnim sferama, geopolitici... Primer Sirije pokazuje da su, čak i pri postojanju bezuslovnih ideoloških i političkih protivurečnosti između Rusije i SAD, takva rešenja moguća i to daje optimizam. I hvala bogu. Loš mir je bolji od dobre svađe.
-----------------------------------------------------------
Bezbednost Olimpijade
Niko ne može da obezbedi stoprocentnu bezbednost u celom svetu, ali na jednom izdvojenom, poluzatvorenom prostoru apsolutno može. Soči je već poluzatvoren grad. A uskoro će biti potpuno zatvoren, u njega neće moći da se uđe bez specijalne dozvole, plus sve tehnološke sprave, video, specijalna ograda, specijalni centar i plus naravno rad specijalnih službi... Siguran sam da nikakvih neprijatnosti ne može biti.
Ljubinka Milinčić
objavljeno: 27.01.2014.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
