Izvor: Politika, 08.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svetu dvostrukih standarda
Predsednik Rusije Vladimir Putin optužio je u četvrtak Veliku Britaniju da se u spoljnoj politici vodi – dvostrukim standardima.
Na ovakav zaključak, kako je objasnio, navela ga je situacija stvorena u vezi sa osnivačem „Vikiliksa” Džulijanom Asanžom koji od 19. juna boravi u ambasadi Ekvadora u Londonu, bez mogućnosti da izađe na ulice britanske prestonice. Asanž se u ambasadu sklonio kako ga nadležni iz Ujedinjenog kraljevstva ne bi uhapsili i isporučili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Švedskoj gde se protiv njega vodi sudski postupak zbog seksualnog zlostavljanja.
Prema rečima Putina, nema sumnje da je reč o slučaju koji je odavno prevazišao granice humanitarnog i pretvorio se u – politički.
„Odlučili su da ga izruče. Šta je to? Naravno, reč je o dvostrukim aršinima”, izjavio je šef ruske države u intervjuu televizijskoj stanici „Rusija danas” i dodao da u Britaniji slobodno borave „ljudi čije ruke su umrljane krvlju do lakata, koji su na ruskoj zemlji oružano ratovali” ili su, na ovaj ili onaj način, pljačkali ruski narod. Putin je ovde mislio na bivšeg čečenskog izaslanika Ahmeda Zakajeva, čiju ekstradiciju Moskva bezuspešno traži još od 2003, kao i milijardera Borisa Berezovskog. Obojica pomenutih već godinama uživaju gostoprimstvo britanske države, iako su u Rusiji optuženi za najteža krivična dela.
Kako je pre nekih mesec dana napisao britanski dnevni list „Gardijan”, jedan londonski sud je osudio na pola godine zatvora izvesnog Čarlija Gilmora koji se iživljavao na zastavi pobodenoj na spomenik žrtvama rata, da bi potom policajce gađao urnom. Nekoliko dana kasnije britansko Ministarstvo inostranih poslova izdalo je saopštenje u kojem se izražava veliko nezadovoljstvo zbog zatvorske kazne izrečene ruskim pankerkama, članicama grupe „Pusi rajot”, koje su u Moskvi svoje „političko nezadovoljstvo” iskazivale na način prilično sličan Gilmorovom.
„Kako britanski političari, čije izjave imaju jasno za cilj da utiču na sudije, uopšte mogu za nešto slično da kritikuju druge nezavisne države”, upitao se autor.
Prema definiciji usvojenoj 1912, dvostruki standardi predstavljaju neopravdano uskraćivanje određenih prava pojedincima ili grupama, koja se (ta prava) daju drugim pojedincima ili grupama. Tačnije, time se svesno krši pravilo da su svi ljudi jednaki u svojim slobodama.
I sve bi bilo u redu da svet ne sačinjavaju i „veliki” i „mali”. Mnogo je toga što „veliki” sebi mogu da dozvole, posebno na političkom planu. Različiti politički pokreti kvalifikuju se kao „demokratski” ili „nedemokratski”, ne toliko prema njihovoj suštini već, prevashodno, u skladu sa time koliko su bliski onome ko takvu ocenu daje. Ovo se posebno odnosi na pojedine separatističke pokrete, pa i kod nas na Balkanu, koji se, kada uživaju sponzorstvo određene velike sile, od iste proglašavaju za – demokratske.
Kvalifikovanje nekog oružanog čina kao terorističkog, takođe, više zavisi od toga ko ga je počinio, nego od njegove prave suštine – ubijanja nedužnih ljudi. Nije retkost ni da se neke terorističke organizacije, poput Al kaide, iako zvanično osuđene zbog svog delovanja, u određenim situacijama, poput građanskog rata u Siriji, od strane tih istih koji su ih osudili, a pre svega SAD, tretiraju kao – ratni saveznici.
Ni svakodnevna politika u EU nije daleko od dvostrukih standarda. U medijima se, ne baš retko, pojavljuju priče o tome kako Brisel koristi različite aršine u ocenjivanju postupaka evropskih država. Svojevrsno „potcenjivanje” posebno se primenjuje prema siromašnim državama ili onima koje su nekada pripadale, takozvanom, „istočnom bloku”. Političkim doziranjem finansijske pomoći ovim zemljama se često jasno stavlja do znanja da njihovi građani nisu baš uvek poželjni na tržištu rada „starih” članica i sl.
Sa druge strane, mada sebe smatraju „lučonošom demokratije” SAD su često bile u situaciji da podržavaju diktatorske režime poput nekadašnjih u Pakistanu, Iranu, Ugandi, ili u Saudijskoj Arabiji, Somaliji… Ratovali su Amerikanci i tamo gde su od njih tražili pomoć i tamo gde ta pomoć nije bila dobrodošla.
Život u svetu dvostrukih standarda naša je svakodnevica. Istini za volju, ni mediji nisu isključeni iz te igre. „Velikih” i „malih” uvek je bilo, i biće ih. Nekada se zbog toga vode ratovi oružjem, nekada rečima a nekada i zakonima. Pobednik iz te gužve, po pravilu, izlazi onaj koji je u nju kao najjači i ušao. Osim ako njegovi protivnici ne udruže svoje snage. To udruživanje i budi veru da bi pravda mogla da bude jedna i jedinstvena za sve.
Nažalost, ta vera bledi suviše lako i suviše brzo.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 09.09.2012
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
