Izvor: RTS, 09.Feb.2022, 16:06
Sa kime Vladimir Putin zapravo želi da pregovara
Francuski predsednik je u diplomatskoj ofanzivi koja za cilj ima rešavanje ukrajinskog pitanja, a turski predsednik se nudi da posreduje između Kijeva i Moskve. Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić u razgovoru za RTS analizira da li je Evropa dovoljno jaka da reši krizu na istočnoj granici i sa kim Vladimir Putin zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << želi da pregovara?
Predsednik Međunarodnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji i bivši ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić smatra da su velike šanse da se nađe diplomatsko rešenje za ukrajinsku krizu.
"Ovo je sve pozicioniranje kako bi se došlo do dogovora u, nadajmo se, bliskoj budućnosti. Očekujem da dođe do razgovora u okviru NATO-a povodom ruskih zaheteva, pa ćemo videti kako će se dalje odvijati", kaže Vujačić.
Iz Evrope stižu brojne inicijative – od francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji nema diplomatske veštine Angele Merkel, britanskog premijera, čiji je odlazak u Kijev komentarisan kao beg od domaćih pitanja, kao i turskog predsednika, koji ima dobre odnose i sa Kijevom i sa Moskvom.
"Evropljani su kasno ušli u priču jer Putin smatra da je Evropa nedovoljna jaka da dovede do sprovođenja sporazuma iz Minska na način na koji on shvata te sporazume, da je ovo trenutak kada su Amerika i Džo Bajden relativno slabi, a Evropa razjedinjena – kako bi došao do rešenja koje će na trajni način rešiti pitanje bezbednosti Ruske Federacije", smatra Vujačić.
Bivši ambasador Srbije ne misli ni da je rešenje krize u normandijskom formatu, štaviše, smatra da je Putin izazvao krizu jer je hteo sa razgovara sa Amerikancima.
"Da ne zaboravimo, vojni budžet SAD je veći od svih ostalih članica NATO-a zajedno. Očekuje da dogovor oko bezbednosti pre svega bude sa Amerikom, a Evropa eventualno da utiče na Amerikance, kako bi došao do rešenja koje mu je prihvatljivije, nego što bi mu oni dali", naveo je Vujačić.
Na pitanje da li je Makron u pravu kada kaže da Rusiji cilj nije Ukrajina, već objašnjenje pravila sa NATO-om i EU, Vujačić kaže da se to i navodi u pismu koje je Rusija poslala SAD i Alijansi.
"Mislim da cilj nije Ukrajina, cilj je da se dođe do sporazuma gde će NATO imati restrikcije kada je u pitanju ofanzivno oružje, tako da su Amerikanci zauzvrat ponudili da se razgovara o tome. Mislim da su Rusi nerealno nastupili kada su tražili da se napismeno garantuje da neće biti proširenja NATO-a, jer to je očigledno neprihvatljivo", kaže Vujačić.
Podseća da ruski predsednik ima unutrašnje probleme: "Ne verujem da je ruski narod spreman da ratuje za Ukrajinu. Spreman je da podrži napore da se dođe do rešenja i da Rusija bude bezbedna, ali mislim da nema podršku za sveobuhvatnu invaziju. Drugo, rublja je pala, standard u Rusiji je pao, ne drastično, ali dovoljno da ljudi vide da i oni trpe sankcije i to više nego Evropljani", navodi Vujačić.
O čemu bi moglo da se pregovara Ističe i da odgovor SAD na ruske zahteve otvara put za diplomatiju, ali da je pitanje gde će da se stigne na tom putu.
"Mislim da su Rusi bili svesni da su postavili maksimalističke zahteve, koji ne mogu da budu prihvaćeni, ali postoje razna rešenja. Može da se stavi u pregovore o naoružanju da ofanzivno oružje neće biti blizu Rusije, sve prethodne mere da se pojačaju, da se stavi moratorijum od recimo 25 godina na prijem Ukrajine i da se ta tačka skine s dnevnog reda.
Da li je moguće – zavisi od unutrašnje podrške i u samim Sjedinjenim Državama i u Rusiji", o objašnjava diplomata.
Dok god su trupe na terenu, postoji opasnost od incidenta, kaže Vujačić, koji očekuje da će Moskva ispoljiti suzdržanost i da neće doći do sveobuhvatnog napada na Ukrajinu. Ako bi i došlo do oružanog sukoba, Rusija bi ušla u delove koji su već predmet Minskih sporazuma.
"Diplomatija ima šansu i kad se zapuca, ali ne verujem da će do toga doći", zaključio je Vujačić.
Pogledaj vesti o: Turska, Rat u Ukrajini
.jpg)
