Izvor: Southeast European Times, 15.Nov.2010, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruski premijer hvali unapređene odnose sa Bugarskom

Posle subotnje posete Sofiji, ruski premijer Vladimir Putin otišao je kući sa sporazumima o ključnom projektu izgradnje gasovoda i sa štenetom.

15/11/2010

(Euobzerver, Sofija eho, Moskou tajms - 15.11.2010; Sofijska novinska agencija, Dnevnik.bg, Medijapul - 14.11.2010; AFP, Rojters, Blumberg, DPA, Sofijska novinska agencija, novinska agencija FOKUS, Dnevnik.bg, Bgnes, zvanična internet strana bugarske vlade - 13.11.2010)

Tokom jednodnevne radne >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << posete ruskog premijera Vladimira Putina Sofiji u subotu (13. novembar), Bugarska i Rusija su potpisale dva sporazuma o projektu izgradnje gasovoda Južni tok i treći o implementaciji sporazuma o socijalnoj zaštiti.

Akcionarski sporazum o udelima od po 50 odsto u zajedničkom preduzeću -- koje će graditi i voditi bugarsku deonicu gasovoda kojim će se ruski prirodni gas prenositi u Evropu -- kao i statut kompanije, potpisali su generalni direktor Gazproma Aleksej Miler i šefica Bugarskog energetskog holdinga (BEH) Maja Hristova.

Očekuje se da će Južni tok Bugarska, kako se zove novo preduzeće, biti registrovan do kraja ovog meseca. Njegovo sedište biće u Sofiji i „držaće svoja sredstva u [zajedničkom preduzeću], koje je u stoprocentnom vlasništvu države“, objasnio je premijer Bojko Borisov.

Prema sporazumu o mapi puta, koji su dve zemlje postigle ranije ove godine kako bi se ubrzao rad na tom projektu koji vode Gazprom i italijanski Eni, zajedničko preduzeće trebalo je da bude uspostavljeno do februara 2011. godine. Gasovod Južni tok bi stoga mogao da postane potpuno operativan četiri meseca pre nego što je planirano, rekao je Miler u Sofiji.

Izgradnja bi, prema prvobitnim planovima, trebalo da počne 2013. i da bude završena do 31. decembra 2015. godine. Gasovod, sa priobalnom deonicom dužine 900 kilometara, koja povezuje crnomorske luke Novorosijsk u Rusiji i Varnu u Bugarskoj, projektovan je tako da prenosi ruski prirodni gas u Evropu, uz zaobilaženje Ukrajine. U početku će se njime prenositi 30 milijardi kubnih metara gasa svake godine. Gazprom i Eni su se prošle godine dogovorili da povećaju godišnji kapacitet Južnog toka na 63 milijarde kubnih metara do 2018. godine.

Jednom kada se to dogodi, Bugarska će dobijati 2,4 milijarde evra godišnje od tranzitne takse za gasovod, rekao je Putin.

„Materijalna korist za Bugarsku je očigledna“, rekao je ruski premijer, pohvalivši subotnji korak kao „ključni korak u pravcu implementacije gasovoda“. Očekuje se da će troškovi projekta biti utvrđeni do kraja marta. Prema nekim izveštajima, oni bi mogli da iznose između 19 i 24 milijarde evra.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa bugarskim kolegom, Putin je ukazao da i ostale evropske kompanije mogu da se pridruže Južnom toku. Pored francuske kompanije EDF, koja se složila da dobije najmanje 10 odsto deonica u projektu, interesovanje su izrazile i neke nemačke kompanije, saopštio je Gazprom ranije.

Mnogi vide Južni tok kao rivala projekta izgradnje gasovoda Nabuko, koji podržavaju Sjedinjene Države i EU i koji bi trebalo da prenosi 31 milijardu kubnih metara prirodnog gasa godišnje iz kaspijskog regiona i sa Bliskog istoka u Evropu, te da smanji zavisnost EU od isporuka iz Rusije.

Borisov, čija je zemlja uključena i u taj projekat, ukazao je da Bugarska smatra taj projekat jednako važnim kao i Južni tok.

„Naravno da radimo na Nabuku istom brzinom... kako bi Bugarska zaista postala energetsko čvorište na Balkanu“, rekao je on.

Borisov je tokom razgovora takođe pozvao Rusiju da smanji cenu prirodnog gasa za njegovu zemlju. Prema izveštajima ruskih medija, Gazprom će verovatno ponuditi Bugarskoj smanjenje cene od 5 do 7 odsto do kraja 2012. godine.

Dve delegacije su takođe razgovarale o jačanju veza na drugim poljima, uključujući trgovinu, kulturu i turizam. Putin, koji je od Borisova dobio na poklon bugarskog ovčarskog psa, delovao je zadovoljno ishodom svoje radne posete, izražavajući „zadovoljstvo“ pregovorima.

Borisov, čija je vlada prilikom dolaska na vlast u julu 2009. godine pretila da će suspendovati sve velike energetske sporazume sa Rusijom, naglasio je u subotu da su odnosi između dve zemlje „sada pragmatični“ i vođeni interesima od uzajamne koristi.

Nastavak na Southeast European Times...