Izvor: Politika, 29.Okt.2012, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska opozicija na „tržištu”
Ruskim opozicionarima po svemu sudeći predstoji da iz korena menjaju taktiku svog delovanja.
Privukli su, istina, pažnju domaće i međunarodne javnosti, ali onim što su činili ove godine doneli su sebi više negativnih nego pozitivnih političkih poena.
Vlast je efikasnije poentirala nego opozicija, pre svega Vladimir Putin.
Pomenimo slučaj pank trija „Pusi rajot” i njihov, po opštoj oceni nedolični performans izveden u Crkvi Hrista spasitelja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 21. februara u Moskvi. Epilog: bura nezadovoljstva običnih Rusa i ozbiljne zatvorske kazne za učesnice.
Potom je, tokom takozvanog marša miliona, 6. maja na Trgu Balotnaja, u centru ruske prestonice, došlo do tuče 18 opozicionara sa policijom. Ponovo su usledila hapšenja i sudski procesi. Uz to, umesto najavljenog „miliona”, marš je podržalo svega oko 14.000 ljudi.
Na sve se nadovezao slučaj Sergeja Udaljcova, koordinatora Levog fronta. Formalno je optužen, tvrdi se uz jake dokaze, da je sa jednim zvaničnikom Gruzije – direktno upletenim u „obojene revolucije” u Gruziji i Ukrajini 2003–04 – planirao i organizovao protesta u jednom broju ruskih gradova. I tu će sud tek kazati svoje.
Da bi muke opozicionara bile još veće, pobrinuo se i parlament Rusije usvojivši početkom prošle nedelje nacrt zakona o državnoj tajni koji se na neuobičajeno „tvrd” način bavi terminima poput: „izdaja ”, „špijunaža”, „nezakonito raspolaganje državnom tajnom” i sličnim.
Ukoliko pomenuti zakon prođe i poslednju stepenicu zahtevane procedure i potpiše ga šef države, u šta ne bi trebalo sumnjati, rad opozicije biće i te kako otežan. To znači da će svako buduće finansiranje delatnosti protivnika aktuelnog režima parama iz inostranstva, kao i kontakti sa prekograničnim političkim istomišljenicima, pa čak i podnošenje izveštaja o stanju ljudskih prava na međunarodnim forumima, biti posmatrani kroz četvore oči i tumačeni kao – delatnost protiv otadžbine.
Samo dan pre pomenute odluke Državne dume formirana je Uprava za društvene projekte (UDP) koja će, kako se navodi, biti odgovorna za „razvoj patriotskog vaspitanja i duhovno-moralnih načela društva”.
Ovo je mnoge podsetilo na već pomalo zaboravljena sovjetska vremena, kada je opoziciono delovanje bilo skopčano sa mnogim problemima i opasnostima, ali predsednik Putin je već potpisao ukaz u tom smislu.
Svojevrstan alibi zaoštravanju ruske državne politike dao je ovih danai američki predsednički kandidat Mit Romni. Tokom kampanje, i u sučeljavanjima sa Barakom Obamom, predstavnik republikanaca i bivši guverner Masačusetsa u više navrata je naglašeno isticao da je Rusija za SAD geopolitički protivnik – broj jedan.
Reakcija iz Moskve bila je brza i odgovarajuća: „Zahvaljujem gospodinu Romniju za tako jasno formulisanu poziciju”, uzvratio je Putin.
Povratak republikanskog kandidatapolitičkim i strateškim parametrima iz prošlosti po mnogima je trebalo da ukaže na spoljnopolitičku „mekoću” aktuelnog predsednika Obame.
„Romni možda i govori u duhu hladnog rata, žali za tim vremenima, no to ipak nije preterano ozbiljno”, komentarišu neki američki mediji.
Porediti današnju situaciju sa onom iz vremena ideološkog sukoba, kada se svet delio na „loš kapitalizam” i „dobar socijalizam”, na globalno suprotstavljene Istok i Zapad, zaista ne drži vodu.
Ideologija, u onom smislu koji je imala u tim vremenima, ustuknula je pred činjenicom da su upravljanje svetom preuzele ogromne poslovne korporacije, ne mnogo sklone svođenju svog delovanja na filozofske floskule.
Takvo razmišljanje prenelo se i na nivo funkcionisanja savremenih država, stvorivši od njih neku vrstu korporacija kod kojih je glavno merilo – efikasnost delovanja. Upravo to je omogućilo da se čak i u (zvanično) komunističkoj Kini instaliraju neki od najuspešnijih „kapitalističkih” giganata, posebno iz sfere visokih tehnologija, koji poslovanje podvrgavaju jedino i isključivo – zakonu tržišta.
Kako sada izgleda, „tržišnim” uslovima moraće da se prilagodi i ruska opozicija. Ne kao proizvođač dobara, ali definitivno kao proizvođač ideja. Ako u Moskvi, koja broji preko 11,5 miliona duša, na miting najavljen kao veliki događaj izađe svega 14.000 nezadovoljnika rascepkanih po različitim partijskim šavovima, sa porukom šta neće ali ne i šta hoće, sve to bez harizmatičnog lidera, onda opozicija malo toga može da postigne.
Ispostavilo se da je strela Romnijeve kritike, upućena ka Kremlju, pogodila neželjeni cilj – centar ruske opozicije. Zgodno se uklopila u razmatranje u termina poput „izdaja”, „špijunaža” ili „državna tajna” Državnoj dumi.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 29.10.2012.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Moskva
