Izvor: Politika, 02.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija poziva strane investitore
Procenjuje se da će priliv kapitala u rusku ekonomiju ove godine biti između 40 i 50 milijardi dolara
Specijalno za Politiku
Moskva, 2. juna – Novi zakon o stranim investicijama ni u kom slučaju ne zabranjuje, već naprotiv, stvara maksimalno prozračne i jasne uslove za investitore, u čemu i jeste osnovni cilj zakona, rekao je juče ruski premijer Vladimir Putin otvarajući redovnu sednicu Prezidijuma vlade. – Rusija pozdravlja strane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << investicije, one svakodnevno rastu i mi se tome veoma radujemo, i na sve načine ćemo se truditi da podržimo taj trend – kazao je Putin.
Procenjuje se da će priliv kapitala u rusku ekonomiju ove godine biti između 40 i 50 milijardi dolara. Zato je Putin zatražio od Ministarstva za industriju i trgovinu da pripremi predloge za formiranje specijalnog organa koji će kontrolisati strane investicije u rusku ekonomiju i koji će se time svakodnevno baviti. Osnovni zadatak Komisije za kontrolu priliva stranih investicija, biće razmatranje predloga stranih partnera koji žele da kupe preduzeća u strateškim delatnostima ruske ekonomije
Federalni zakon, koji je 5. maja potpisao tadašnji predsednik Putin, ograničava učešće inostranog kapitala u 42 strateške grane ruske ekonomije, uključujući i naftu i gas. Ali, prema njegovim rečima, taj zakon ne isključuje pravo velikih stranih kompanija da kupuju akcije i firme u Rusiji, već samo određuje specijalnu proceduru kroz koju se mora proći u pojedinim slučajevima.
„Analogni zakoni postoje u mnogim razvijenim zemljama”, istakao je ruski premijer.
U spisak strateških delatnosti uključene su: proizvodnja oružja, kosmička i avionska industrija, dobijanje bioresursa, atomska energija, pojedine grane u rudarstvu, niz oblika delatnosti u sferi telekomunikacija i masovnih komunikacija, prirodni monopoli...
Ministar finansija i vicepremijer Aleksej Kudrin smatra da je to dobar zakon, jer usklađuje do sada neregulisanu zakonom, a faktički postojeću praksu sa postojećim zakonima. „Ranije su strani investitori dolazili u vladu da pitaju da li uopšte mogu da učestvuju na tenderu, a sada je sve precizirano i jasno”, kaže ministar. On je naveo da će uskoro spisak od 42 privredne grane skratiti.
Donošenje Zakona o stranim investicijama zapadne firme su protumačile kao zatvaranje ruske ekonomije. Ruska strana, međutim, stalno upozorava da su vrata ruskom kapitalu u Evropu i u SAD praktično zatvorena. Poznati su brojni primeri kad ruskim biznismenima nije bilo dozvoljeno da ulažu u ekonomiju evropskih zemalja, SAD i Kanade, jednostavno zato što se ove zemlje pleše ruskog novca.
U praksi, uslovi za ulaganje u Rusiji su kudikamo povoljniji nego bilo gde u svetu – to je i razlog što je priliv kapitala tako veliki.
„U ruskom naftnom sektoru rade sve svetske kompanije, i to na velikim nalazištima”, rekao je ovih dana Putin francuskim novinarima, dodavši da država ipak posvećuje posebnu pažnju podržavanju državnih kompanija, kao što su „Gasprom” i „Rosnjeft”. „Ali sve ostale su privatne – britanske, američke, indijske, kineske, francuske, nemačke.”
„Naš energetski sektor je daleko liberalniji od mnogih sličnih sektora, čak i u Evropi”, rekao je Putin, navodeći da je upravo završena velika reforma u oblasti energetike. Od 1. jula će prestati da postoji najveća energetska kompanija za proizvodnju i distribuciju električne energije RAO „EES Rusije”, od koje će se formirati nekoliko velikih kompanija, čije akcije će biti ponuđene na prodaju privatnim investitorima. „Dolaze italijanski ’Eni’, nemačke kompanije koje ulažu šest, osam, deset dvanaest milijardi dolara i evra”, objasnio je ruski premijer.
O velikom rastu ruske ekonomije govorilo se danas i u Svetskoj banci. Njeni stručnjaci su zaključili da rast od 7-8 procenata godišnje, koliki je zabeležen u RF, preti „pregrejavanjem” ekonomije, a što, opet, može da izazove inflaciju višu od planirane. Jedna od mera koja se Rusiji predlaže radi obuzdavanja inflacije jeste upravo poboljšanje investicione klime i restriktivnija monetarna politika, što se u suštini poklapa s planovima ruske vlade.
LJ. Milinčić
[objavljeno: 03/06/2008.]
