Izvor: Politika, 10.Avg.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Resetovanje Obamine greške
Uprkos tome što su odluku američkog predsednika da otkaže bilateralni samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom mediji uglavnom prikazali kao posledicu sukoba oko Edvarda Snoudena, potez Barak Obame, suštinski, najmanje je izazvan situacijom oko bivšeg saradnika američkih tajnih službi. To što Snouden sada uživa privremeni azil u Rusiji pokazalo se kao izvanredan izgovor Obami da na posredan način svetu kaže kako je njegova politika resetovanja odnosa SAD i Rusije propala. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ili bar u dogledno vreme ne bi trebalo očekivati neki značajniji napredak u čuvenom „resetovanju”, koje je najavio kada je prvi put ušao u Belu kuću.
Prava dijagnoza odnosa dve sile u ovom trenutku možda najbolje je mogla da se prepozna u tome što je Obama najpre izjavio da se Putinova Rusija vraća hladnoratovskom razmišljanju i mentalitetu, žestoko je kritikujući za kršenja ljudskih prava naročito gej populacije, da bi prekjuče pokušao da ubedi novinare da nije u lošim odnosima sa Putinom. To su, inače, mnogi zaključili iz njihovih grimasa i govora tela, koji se vide na fotografijama bilateralnog susreta na junskom samitu G-8 u Severnoj Irskoj. Obama se prekjuče potrudio da ubedi novinare da ih ne zavarava to što Putin, kako je rekao, „ima tu vrstu opuštenog držanja tako da liči na klinca koji se dosađuje u zadnjem delu učionice”, ističući da je prava „istina da kada razgovaraju, to je vrlo često veoma produktivno”.
Ovim opisom, uz opasku da je „pitanje gde oni (Rusi) žele da vode Rusiju”, Obama je zapravo na najbolji način potvrdio da je septembarski bilateralni samit otkazan ne zbog Snoudena već zbog toga što je Vašington svestan da posle samita ne bi mogli da izađu pred javnost ni sa jednim usaglašenim pitanjem.
To što je za vreme predsednikovanja Medvedeva uspeo da s Rusijom potpiše novi Start, ugovor o planu smanjenju nukelarnog naoružanja, i da dogovori da se preko ruske teritorije snabdevaju trupe NATO-a u Avganistanu, izgleda je podstaklo Obamu i njegove saradnike da pomisle da će Rusija prilagoditi svoje geostrateške, političke i ekonomske interese tako da ne smetaju američkim. To se naravno nije dogodilo a razmimoilaženja interesa dve sile postajale su sve veća. Snouden je samo vrh ledenog brega ispod koga se kriju duboke razlike oko spornog nuklearnog programa Irana, građanskog rata u Siriji, protivraketne odbrane NATO-a na evropskom tlu, stanja ljudskih prava u Rusiji, američkog zakona o Magnitskom, ruskog zakona o zabrani gej propagande, američkog usvajanju ruske dece bez roditelja, demokratije u Rusiji...
Da je Kremlj bar pozitivno odgovorio na Obamin predlog o drastičnom smanjenje nuklearnih glava, koje je on najavio u govoru u Berlinu, američki predsednik bi sigurno došao u Moskvu. Makar Putin opet izgledao kao da se mnogo dosađuje sa njim, Obama bi bio nasmejan jer je uspeo da bar nešto iznese kako konretan napredak u „resetovanju”.
Iako nije video šta bi bio rezultat samita, Obamina odluka je greška i to iz više razloga. Istorija međusobnih odnosa ukazuje da kada je prvi čovek SSSR-a Nikita Hruščov otkazao 1960. samit sa predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom u znak protesta zbog incidenta sa špijunskim avionom U-2, odnosi dve sile su dugo potom bili veoma otežani. To bi moglo i sada da se dogodi, naročito, što Kremlj kroz glas analitičara i novinara bliskih vlastima poručuje da Rusija ovo vidi kao znak Obamine ranjivosti, zaključujući da nema previše toga što oni mogu da urade sa ovom američkom administracijom.
Neplanirana posledica bi mogla da bude i guranje Moskve u zagrljaj Pekinga, što i te kako ne bi išlo u korist američkim interesima, koje su svoju geostratešku strategiju okrenuli prema Aziji, odnosno Kini. Da je ova opasnost po SAD realna, dokazuju i reči Dmitrija Simesa, predsednika vašingtonskog Centra za nacionalne interese, koji ističe da ovih dana ruski i kineski lider telefoniraju mnogo češće nego bilo ko od njih dvojice sa američkim kolegom.
Pogrešna je procena i da je ovo zabrinulo Putina, budući da su urednici moskovskih medija bliski Kremlju u uvodnicima već istakli da „Rusiju, otvoreno govoreći, to ne zanima”. S druge strane, i liberalni protivnici Putina su nezadovoljni, jer smatraju da je Obama propustio priliku da bar javno pred Putinom kaže šta zamera ruskoj verziji demokratije. Ako ne pred njim, onda bar na sastanku sa aktivistima nevladinih organizacija ili u govoru na nekom od univerziteta. Leonid Gozman, jedan od ruskih opozicionih političara, situaciju poredi sa 1972. kada je tadašnji SSSR „bio kao koncentracioni logor bez žice, ali je Ričard Nikson ipak posetio Leonida Brežnjeva tako da su razgovarali o problemima i svi su bili na dobitku”.
Doduše, sovjetska invazija Avganistana 1979. srušila je vreme sovjetsko-američkog detanta a Džimi Karter je odlučio da SAD bojkotuju Olimpijske igre u Moskvi 1980. Srećom, Obama je ovog puta najavio da će američki sportisti učestvovovati na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, dodajući da se protiv spornog ruskog zakona o zabrani gej propagande najbolje boriti time što će neko od gej atletičara dobro da prođe na igrama ili da osvoji medalju. Čini se, ipak, da bi znatno bolje bilo da Obama ozbiljno razgovara s Putinom o svemu i time „resetuje” sopstvenu grešku. Jer, u vreme kada svet ima pregršt komplikovanih problema, koji iziskuju to da državnici budu izvrsne diplomate i pregovarači, odbijanje razgovora ničemu ne doprinosi.
Nenad Radičević
objavljeno: 11.08.2013
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
