Izvor: Večernje novosti, 02.Apr.2014, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasmusen: Dalja intervencije Rusije bila bi greška, Janukovič: Tražiću načine da vratimo Krim

Svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič rekao je danas u Rostovu na Donu da je od ruskog predsednika Vladimira Putina tražio da pošalje vojsku u Ukrajinu, ali da nikada nije naredio da se puca na demonstrante u Kijevu.On je u intervjuu za agenciju AP i rusku televiziju NTV istakao da se nasilje kosi sa njegovim principima i da "nijedna vlast nije vredna kapi prolivene krvi", kao i da je odvajanje Krima od Ukrajine tragedija za koju je odgovorna aktuelna vlast >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Kijevu."Moramo da postavimo takav zadatak i da tražimo načine da vratimo Krim u Ukrajinu pod bilo kojim uslovima, tako da Krim može da ima maksimalni mogući stepen samostalnosti, ali da bude deo Ukrajine", kazao je Janukovič.On je naveo da je sa Putinom imao "smiren", ali "težak" razgovor, kao i da ustavna reforma može da ukloni postojeće protivurečnosti u Ukrajini ili da barem inicira njihovo uklanjanje."Posle tih mera zemlja će biti spremna za izbore", ocenio je Janukovič.Svrgnuti ukrajinski predsednik rekao je da su "agencije za sprovođenje zakona zloupotrebile vlast", ali da "gomila siledžija koji diktiraju svoju volju uz prećutnu saglasnost Evrope ne daju legitimitet aktuelnim vlastima" u Kijevu."Vrhovnom radom šetaju banditi i donose zakone. Kakva je to demokratija", naveo je Janukovič.On je dodao da je ponuda Evrope o sporazumu o integraciji u predloženoj formi bila takva da nije bila isplativa nikome, ni Ukrajini, ni Evropi, a ni Rusiji.Janukovič je naglasio da je referendum na Krimu bio vid protesta lokalnih žitelja prema novim vlastima u Kijevu i da za referendum nije kriv on, ali ni Rusija, kao i da do svega ne bi došlo da je on ostao na vlasti.On je rekao da je ukrajinska poljoprivreda i mašinska industrija integrisana sa Rusijom i da nema nikakve veze sa Evropom.Ovo je bio prvi Janukovičev intervju od kako je krajem februara napustio Ukrajinu i prešao u Rusiju. RASMUSEN: DALjA INTERVENCIJE RUSIJE BILA BI ISTORIJSKA GREŠKA Dalja ruska intervencija u Ukrajini, nakon pripajanja Krima, mogla bi da bude "istorijska greška" s ogromnim strateškim posledicama, saopštio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen. "Ukoliko bi Rusija dalje intervenisala u Ukrajini, ne bih oklevao da to nazovem istorijskom greškom koja bi mogla da dovede do dalje međunarodne izolacije Rusije. To bi moglo da ima dublje posledice po odnose između Rusije i Zapada, to bi mogla da bude greška s ogromnim strateškim posledicama", rekao je Rasmusen na konferenciji za novinare posle sastanka ministara spoljnih poslova Alijanse. Komandant NATO snaga u Evropi Filip Bridlav rekao je danas da Rusija ima sve potrebne snage na granici s Ukrajinom, ukoliko odluči da uđena tu teritoriju i da bi mogla da ostvari te ciljeve u roku od tri do pet dana. Ocenjujući situaciju na toj granici kao "neverovatno zabrinjavajuću", američki general je rekao da je NATO uočio znakove pomeranja sasvim malog broja ruskih vojnika preko noći, ali da nema indikacija da su se oni vratili u kasarne, preneo je Rojters. Bridlav je za Rojters i "Vol strit džornal" izjavio da su ministri spoljnih poslova na sastanku u Briselu zatražili od njega da do 15. aprila napravi paket mera kako bi umirio NATO saveznike u istočnoj Evropi i povećao njihovu snagu na kopnu, u vazduhu i na moru. ANALITIČAR: ODLUKA NATO NEĆE IZAZVATI ODGOVOR RUSIJEOdluka ministara inostranih poslova NATO o obustavi saradnje sa Rusijom neće izazvati odgovor Moskve, koja neće prekidati odvojene vojne veze sa državama članica NATO, ocenio je ruski vojni ekspert Viktor Litovkin. "Rusija neće prekinuti odvojene vojne veze sa državama članica NATO. Naša zemlja će nastaviti da pomaže zemljama NATO u sprovođenju antiterorističke operacije u Avganistanu, mada Moskva i Brisel nikada nisu blisko sarađivale, da bi kasnije bili pre deklarativni u takvoj saradnji - pre nego praktični", rekao je Litovkin, poznati vojni ekspert i urednik lista "Nezavisni vojni pregled". On je kao primer naveo da Rusija ima zajedničke vojne projekte sa Francuskom, ne samo o proizvodnji nosača helikoptera "Mistral", već i projekat za dizajn motora za avione "Suhoj" i proizvode za noćno osmatranje, ali i sa italijnskim, nemačkim i kompanijama drugih država članica NATO. "Moskva ne želi da, prekid ili suspenziju vojnih veza Rusija-NATO, pogode makar jednog vojnika (međunarodne) koalicije NATO u Avganistanu. To je razlog zašto Rusija ne zatvara mogućnost da NATO koristi rusku infrastrukturu za bezbedno povlačenje svojih vojnika iz te zemlje. Naravno, Rusija će obratiti pažnju na širenje NATO vojnih baza na ruskim zapadnim granicama", naveo je Litovkin i pozvao na strpljenje pošto je, kako je je ocenio, "i Moskvi i Briselu objektivno potrebna saradnja uprkos problemima". Prema njegovom mišljenju, Rusija i NATO će nastaviti saradnju za nekoliko meseci, pošto se smire političke strasti. Međutim, ona će, ocenio je ruski ekspert, biti na novom nivou, pod uticajem događaja koji su rezultirali zahlađenja odnosa. "Brisel neće odustati od formata Savet Rusija - NATO", siguran je ruski eksprert.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin

Nastavak na Večernje novosti...

Telegraf.rs: JANUKOVIČ: Tražiću načine da vratimo Krim!

Večernje novosti: Asad podržao politiku Rusije, Janukovič: Tražiću načine da vratimo Krim