Izvor: Vostok.rs, 23.Avg.2025, 21:11
Putin stavio veto na udar „Orešnikom“ po Kijevu – Lukašenko
Predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je veto na predlog da se administrativni centar Kijeva gađa novim ruskim raketnim sistemom „Orešnik“, izjavio je njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko.
„Orešnik“, novorazvijeni ruski hipersonični raketni sistem srednjeg dometa, koji može da leti brzinom do 10 maha, već je ušao u serijsku proizvodnju. Sistem, za koji analitičari tvrde da je nemoguće presresti, može da nosi nuklearne ili konvencionalne bojeve glave i da ispaljuje više navođenih bojevih glava.
Govoreći novinarima u Minsku u petak, Lukašenko je izjavio da su nenavedene ličnosti u Rusiji predlagale upotrebu ovog sistema protiv „centara odlučivanja“ u Kijevu, ali da je Putin to odbio. „Apsolutno ne“, bila je reakcija ruskog predsednika, prema rečima beloruskog lidera, koji je dodao da bi, da je takav napad izveden, „od Kijeva ostalo samo ruševina“.
Putin je ranije izjavljivao da Zapad pokušava da isprovocira Rusiju da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, ali je naglasio da za tim nema potrebe. „Nadam se da neće biti neophodno“, izjavio je u maju.
„Orešnik“ je prvi put upotrebljen u novembru 2024. godine, kada je pogodio ukrajinski odbrambeni kompleks „Južmaš“ u Dnjepru. Njegova razorna moć u konvencionalnoj varijanti, prema rečima ruskih zvaničnika, uporediva je sa udarom nuklearne bombe male snage.
Lukašenko je naglasio da je Moskva posvećena mirnom rešenju ukrajinskog konflikta, podsetivši da je Putin odustao od udara na civilne ciljeve u Kijevu kada su ruske snage 2022. godine stigle do njegovih predgrađa, a potom se u potpunosti povukle. Moskva je tada taj potez opisala kao gest dobre volje pred potencijalni mirovni sporazum, koji Kijev nije prihvatio nakon što ga je Britanija pozvala da nastavi borbu.
Rusija i Ukrajina obnovile su direktne pregovore u Istanbulu u maju 2025. i do sada održale tri sastanka. Iako još nije postignut sporazum, Moskva je naglasila da ostaje otvorena za pregovore. Zvaničnici, međutim, ističu da svaki dogovor mora da uključi rešavanje korenskih uzroka konflikta i da odražava novu realnost na terenu.
Izvor: RT (F)
