Izvor: Blic, 04.Mar.2012, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin se ponaša kao da je već pobedio na izborima
Građani Rusije biraju danas novog predsednika među pet predloženih kandidata, a aktuelni premijer Vladimir Putin favorit je za osvajanje šestogodišnjeg mandata.
Budući da su mu i analitičari, ali i istraživanja prognozirali ubedljivu prednost, podršku od 60 odsto biračkog tela i pobedu u prvom krugu, Putin - koji je na funkciji predsednika već bio u dva mandata od 2000. do 2008. godine - već se ponaša kao pobednik - u predizbornoj kampanji nije ni pominjao protivkandidate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << niti polemisao s njima, već je najavljivao svoje buduće predsedničke prioritete.
Na ovim izborima kamere će prvi put uživo na internetu prenositi glasanje sa svih biračkih mesta. Na više od 95.000 biračkih mesta glasaće skoro 110 miliona birača, od kojih na teritoriji Rusije živi 108.137.000, a u inostranstvu 1.794.000. Konačni rezultati glasanja biće poznati do 14. marta, a do 17. marta moraju biti zvanično objavljeni. Novi predsednik stupiće na dužnost 7. maja.
Primedbe opozicije
Izborni štab Mihaila Prohorova saopštio je da su se u Sankt Peterburgu nepoznata lica koristeći lažna dokumenta predstavljala kao njegovi posmatrači, i na osnovu njih su se registrovali u lokalnim izbornim komisijama. Posmatrači iz štaba Prohorova, sa originalnim dokumentima stoga nisu mogli da se registruju na više izbornih mesta jer im je objašnjeno da su predstavnici Prohorova već registrovani. Prohorov je zato posle detaljne provere svih činjenica lično predao dokumenta predsedniku Centralne izborne komisije.
Kako je Putinova pobeda očekivana, očekivano je i nezadovoljstvo i burno reagovanje opozicije nakon izbora. I samu kampanju pratila je uzavrela atmosfera - za razliku od prethodnih, stereotipnih kampanja, gde su se takmičili isti kandidati, i bez učešća Putina, ovog puta su ton umnogome dali ulični protesti.
Naterali su Putina da izmeni taktiku i odgovori kontramitinizima, a druge kandidate da se odrede prema nezadovoljstvu građana.
Uprkos nezadovoljstvu, razjedinjena opozicija nije ponudila adekvatnog protivkandidata koji bi je predstavljao.
Tek deo građanstva podržao je samostalnog kandidata Mihaila Prohorova, ali to s njegovog imena nije odagnalo sumnje da je prokremljovski čovek. Prohorov može da računa na iznenađujuće veliku podršku u najvećim gradovima, Moskvi i Sankt Peterburgu, od oko 17 odsto, ali prosek podrške koju mu pružaju birači širom zemlje ne prelazi sedam odsto.
Putinu će se suprotstaviti i "večiti drugi” na predsedničkim izborima, lider Komunističke partije Genadij Zjuganov sa oko 15 odsto podrške, koji je u više navrata tokom kampanje bio u neformalnom savezu sa liderom i kandidatom Liberalno demokratske partije Vladimirom Žirinovskim, koji prema istraživanjima uživa podršku manje od 10 odsto birača. Najslabiji rejting beleži lider Pravedne Rusije Sergej Mironov - od tri do pet odsto birača.
Kao jedan od razloga što je malo verovatan uspeh opozicionih kandidata, analitičari navode i činjenicu da je zakonskim izmenama Putin liberalnu opoziciju praktično "proterao” iz parlamenta nakon čega je ona počela da gubi realnu snagu.
Izmenama Ustava i izbornih zakona 2008, predsednik se prvi put bira na šest godina, a ukinut je minimalni cenzus izlaznosti birača da bi se izbori smatrali održanim.
Zbog svega toga mnogi predviđaju da će Putinova era u Rusiji potrajati. On je u sredu, u susretu sa glavnim urednicima nekih stranih listova, kazao da nije razmišljao o tome da li će se kandidovati i na narednim izborima 2018. što mu je dozvoljeno po Ustavu.
- Ne znam da li hoću da budem na vlasti 20 i više godina. Nisam još odlučio - kazao je Putin.
Povezane vesti: Počeli predsednički izbori u Rusiji Rusija optužuje SAD za mešanje u izborni proces Putin upozorio opoziciju na moguće nerede posle izbora Putin: Američka neranjivost obična utopija "Device", glasajte za Putina!
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
