Izvor: Politika, 12.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin se okreće Pekingu
Tokom boravka ruskog premijera u Kini potpisani ugovori o privrednoj saradnji vredni sedam milijardi dolara
Peking – Ruski premijer Vladimir Putin završio je juče posetu Kini tokom koje su potpisani ugovori o privrednoj saradnji vredni sedam milijardi dolara, iako nije finalizovan već duže vreme odlagani veliki posao o isporukama ruskog gasa najvećem svetskom potrošaču energenata.
Tokom dvodnevne posete Putin je razgovarao s domaćinom premijerom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ven Đijabaom i sa predsednikom Hu Đintaom o daljem unapređenju strateške saradnje, iskoristivši priliku da osudi američku monetarnu politiku kao „parazitsku”. Putinovom posetom obeležena je 10. godišnjica Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između dva bivša komunistička saveznika.
* * *
Sve do nedavno odnos Kremlja prema Kini bio je sasvim drugačiji, podseća internet agencija „Njuzru”. Računica je kazivala da od Kine ne mogu da se očekuju nikakvi prodori na planu modernizacije privrede, iz prostog razloga što je njen munjeviti uspon bio baziran na jeftinoj radnoj snazi. Stvari danas izgledaju drugačije.
Da Rusija ima šta da nauči od Kine bilo je vidljivo još tokom posete predsednika Dmitrija Medvedeva Pekingu 2010. Tada su dogovoreni prvi koraci na planu saradnje u sferi modernizacije. Jedina država sa kojom Rusija ima sličan dogovor jeste Južna Koreja.
Modernizacija bi trebalo da bude dvosmeran proces, a Kina može da računa na rusko iskustvo i znanje iz oblasti nuklearne tehnologije, istraživanja svemira i avio-industrije. S druge strane, Peking će Moskvi pomoći u razvoju brzog železničkog transporta, brodogradnji, razvoju tehnologije alternativnih energetskih izvora.
Po mišljenju eksperata, Rusija bi u saradnji u oblasti inovacija trebalo mnogo više da nauči od Kine nego obratno. Problem je u tome što je ruska privreda na osetno nižem tehnološkom nivou od kineske, a i ono sa čime raspolaže primenjuje u proizvodnji sa dosta teškoća.
Ako se ima u vidu da kompanije iz EU i SAD već uveliko kupuju u Kini visokotehnološke uređaje, odluka da i Rusija čini isto deluje sasvim logično, naglašava „Njuzru”.
Drugi važan momenat jeste to što je reč o prvoj poseti ruskog premijera jednoj stranoj zemlji od trenutka kada je obznanio da je spreman da se vrati na mesto predsednika.
„Naše dve zemlje spaja izuzetno dugačka granica. Živimo jedni pored drugih već hiljade godina. Danas su naši bilateralni odnosi verovatno na najvišem nivou u istoriji, izuzimajući kratkotrajni posleratni sovjetski period”, istakao je ruski premijer.
Kina je takođe veoma zainteresovana za saradnju sa Rusijom, pogotovo kada je reč o prirodnim resursima i nuklearnoj tehnologiji. Upravo to je razlog zbog kojeg sa Putinom putuje toliko poslovnih ljudi, među kojima su i šefovi „Gasproma”, „Rosnjefta”, „Rusala”...
Kina je 2010. prvi put postala glavni spoljnotrgovinski partner Rusije, a dve zemlje nameravaju da do 2015. povećaju međusobnu razmenu na više od 100 milijardi dolara, da bi je do 2020. podigli i na čitavih 200 milijardi.
Kina je u prvom ovogodišnjem tromesečju u rusku ekonomiju investirala 453,1 milion dolara, od čega su 153,9 miliona dolara direktne investicije, ističe se u saopštenju ruske vlade. Najveći deo kineskih investicija usmeren je u projekte prerađivačke industrije (66,7 odsto), saobraćaja i komunikacija (16 procenata).
„Simbolično je da Putin, kojeg veoma dobro poznaju u Kini, bio tamo baš u ovom trenutku”, kaže Sergej Sanakojev, prvi čovek Rusko-kineskog centra za trgovinu i ekonomsku saradnju. „Kineski poslovni ljudi su uvek znali da je Putin vodeća figura u ruskom političkom sistemu, čak i kada je na mesto šefa države doveo aktuelnog predsednika Medvedeva”.
S. S.
objavljeno: 13.10.2011.
