Izvor: Politika, 26.Jun.2013, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin ponovo ignoriše SAD
Jednako kao što je na nedavnom samitu G-8, održanom u Irskoj, uspeo svojih sedam sagovornika da ubedi da „olabave“ vojne pretnje kada je u pitanju građanski rat u Siriji tako je i u slučaju Eduarda Snoudena, agenta američke nacionalne bezbednosne službe, ruski predsednik Vladimir Putin pokazao da ga mnogo ne pogađaju novonastale muke Vašingtona. Jednostavno, prepustio je svojim bezbednosnim službama, čiji pripadnik je nekada davno i sam bio, da priču o odbeglom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Amerikancu vode isključivo u nacionalnom interesu. Sticajem okolnosti, ili nekim drugim slučajem, ti interesi su se, barem u ovoj fazi, poklopili sa interesima Snoudena i njegovog pokrovitelja Džulijana Asanža, osnivača „Vikiliksa“.
Šta reći kad američki mediji ono što trenutno radi Moskva nazivaju – „geopolitičkim reketiranjem“ – i ističu sve veću spremnost Kremlja da prosto ignoriše interese Vašingtona. Naravno, u toj igri su i Kina, Hongkong, Ekvador, ali stiče se utisak da administraciji Baraka Obame najveću muku zadaje nepredvidivost poteza Moskve.
U tom smislu treba posmatrati i neočekivanu odluku Snoudena da u ponedeljak ne zauzme svoje mesto u avionu ruskog „Aeroflota“, koji je sa aerodroma „Šeremetjevo“ trebalo da ga otpremi u Ekvador, gde je, prema nekim saznanjima, već obezbedio državljanstvo, a samim tim i zaštitu od izručenja američkim istražnim organima.
Problem Amerikanaca je i to što bi preterano insistiranje na izručenju „neposlušnog“ obaveštajca loše odjeknulo u međunarodnim krugovima koji se bave tom vrstom posla, a to bi moglo da utiče i na regrutovanje novih pripadnika službe u samim SAD.
Šta je navelo Moskvu da igra ovako „oštro” nije teško rastumačiti. Jedan od razloga je i procurela informacija da je na samitu G-8, održanom u Londonu 2009, tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev bio konstantno prisluškivan od strane zapadnih obaveštajnih službi. Tu je i slučaj Viktora Buta, ruskog trgovca oružjem, koga su Amerikanci strpali u zatvor bez preciznih optužbi ali i bez ikakve želje da odgovore na apele Moskve da dotičnog puste i vrate u Rusiju.
Da je igrom na aerodromu „Šeremetjevo“ rukovođeno pažljivo i iz „viših struktura“, kazuje i činjenica da su moskovski dispečeri na vreme opomenuli nadležne kako bi avion, u kojem je Snoudon rezervisao mesto na putu za Ekvador, trebalo da proleti kroz koridore koje kontrolišu vazduhoplovne službe SAD i njihovih najbližih saveznika – Norveške i Kanade. U takvim okolnostima mogućnost naredbe letačkoj posadi da prizemlji avion nije, svakako, smela biti zanemarena.
I tako je Snoudon na izvesno vreme ostao u hotelu u međunarodnoj zoni aerodroma, što je izazvalo još neke asocijacije. Naime na mestu pomenutog hotela, kako podseća italijanski dnevnik „Republika“, nekada se nalazilo zdanje u koje je, u sovjetska vremena, KGB privremeno smeštao „nepodobne“ putnike, poput raznih špijuna predviđenih za razmenu, disidente koji su čekali ekstradiciju i slične nepoželjne osobe.
Pitanje svih pitanje ipak ostaje – šta Rusija može da „izvuče“ iz Snoudona. Priče o tome da su Kinezi svoj deo posla obavili vrlo temeljno i da su tim povodom bili izuzetno zadovoljni, možemo da primimo zdravo za gotovo, ali konkretni efekti bi tek trebalo da izađu u javnost. Jednako kao i oni dobijeni u Moskvi.
Gde će, na kraju, biti kraj Snoudonovoj odiseji teško je predvideti. Stručnjaci smatraju da ne postoji baš previše država koje bi rizikovale spor sa SAD zarad jednog špijuna. Sa druge strane, pitanje je i da li Moskva trenutno igra na kratu razmene agenta NSA za Viktora Buta ili će ostati privrženija stavu da joj je važnije da pokaže Amerikancima kako i ona može suvereno da učestvuje u međunarodno-špijunskim igrama.
Kako god bilo, sledeći film o Džemsu Bondu, čuvenom agentu 007, biće potpuno drugačiji od dosadašnjih. Vredi ga sačekati...
Slobodan Samardžija
objavljeno: 26.06.2013.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Sirija
