Izvor: Blic, 02.Mar.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin ostavlja velike devizne rezerve i visoku inflaciju
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji uskoro napušta tu dužnost, javno je rekao, u poslednjem „predsedničkom" razgovoru s novinarima u Kremlju, da će svom verovatnom nasledniku Dimitriju Medvedevu ostaviti privredu u snažnom usponu, ali i nedovršen posao na obuzdavanju inflacije.
Rusija je minulih osam godina, tokom dva Putinova mandata, prikupila zamašne devizne rezerve - blizu 500 milijardi dolara, formirala Stabilizacioni fond „težak" oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 150 milijardi dolara i više nego udvostručila vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je lane vredeo 1,36 biliona (1.360 milijardi) dolara.
„Putinova era" se, međutim, završava veoma visokom stopom inflacije - 11,9 odsto na godišnjem nivou, što je oko 50 odsto iznad vladine ciljne inflatorne stope za 2007. godinu, ističe se u osvrtu američke agencije Blumberg.
Medvedev favorit
Medvedev (42) koji će, prema svim meritornim prognozama, na predsedničkim izborima zakazanim za sutra verovatno pobediti ubedljivom većinom već u prvom krugu, dobiće tako u nasleđe ne samo privredu u snažnom usponu, već i neprijatno breme inflacije.
Ekonomista moskovske banke „Trojka dijalog" Anton Staručenevski smatra da Medvedev nema „realnih sredstava" da ostvari ovogodišnju ciljnu inflaciju od 8,5 odsto. Staručenevski ističe da ruska monetarna politika, ni 17 godina nakon propasti Sovjetskog Saveza, još nije efikasna, jer u najvećoj postsovjetskoj državi još ne postoji razvijeno potrošačko-kreditno tržište. Hipotekarni zajmovi i kreditne kartice u Rusiji se, prema rečima istog eksperta, još jako malo koriste, posebno van velikih gradova. Deputat ruske Državne dume Anatolij Asakov ističe da se u finansijskim transakcijama plaćanje i dalje uglavnom obavlja gotovinski. To potvrđuje i činjenica da se bankarske kartice u 90 odsto slučajeva upotrebljavaju samo za uzimanje rubaljske gotovine s bankarskih računa. Nekadašnji ruski premijer Jegor Gajdar, takođe, upozorava na visoku inflaciju, uz opasku da će to biti „najozbiljniji problem s kojim će se suočiti nova vlada posle izbora (predsedničkih)".
Inflacija preti
Gajdar, koji je kako podseća agencija Blumberg, bio predsednik ruske vlade 1992. godine u vreme galopirajuće inflatorne stope od 2.000 odsto godišnje, smatra da sadašnja inflacija na duži rok može naneti ozbiljnu štetu privredi Rusije. Zvanični podaci pokazuju da je novčana masa u Rusiji uvećana u sedmici zaključno s 18. februarom na oko četiri biliona rubalja, prema svega 700 milijardi u aprilu 2002. godine. Tako snažan rast novčane mase, koji je suštinski premašio realno povećanje BDP-a u pomenutom periodu, delovao je inflatorno, i to je, prema mišljenju „zakletog" monetariste Grinspena, glavni razlog što je ruska inflacija sada višestruko veća nego u najrazvijenijim zapadnim zemljama.
Kritički nastrojeni ruski ekonomisti ističu da je prošlogodišnja inflacija u velikoj meri podstaknuta i „neodgovornom vladinom politikom" koja je u tom periodu povećala javnu potrošnju oko 40 odsto. Inflatorna spirala podgrejana je, prema navodima nekih ekonomskih stručnjaka, takođe, i zbog velikog priliva stranih investicija koje su lane dostigle rekordnu vrednost od 82,3 milijarde dolara. Inflacija najviše pogađa milione siromašnih žitelja Rusije, posebno penzionere, pokazuju najnovija sociološka istraživanja obavljena u januaru ove godine.
Prosečna penzija u decembru od 3.309 rubalja, ili približno 140 dolara, jedva da je dovoljna za puko preživljavanje, dok su prosečna primanja zaposlenih u istom mesecu bila znatno veća - 18.467 rubalja, ali treba imati u vidu da je razlika između onih koji imaju ogromne plate i drugih koji zarađuju jako malo - ogromna.
Najviše za hranu
Istraživanja nacionalne statistike pokazuju da izdaci za hranu obuhvataju oko 40 odsto prosečne potrošačke korpe u Rusiji. Oko 41 odsto građana najprostranije zemlje sveta troši više od polovine svojih mesečnih primanja da bi se prehranio.
U celini gledano, Rusija je, ipak, tokom proteklih desetak godina, to jest nakon finansijskog sloma koji se dogodio 1998. godine, uspela bitno da popravi ekonomsku situaciju, tako da se od zemlje koja je bila „otpisana" lane svrstala, prema visini ostvarenog BDP-a, u grupu od osam najprosperitetnijih država.
Zahvaljujući fantastičnom rastu prihoda od prodaje nafte, prirodnog gasa i niza drugih strateški važnih proizvoda, ruske spoljne rezerve su se uvećavale gotovo astronomskom brzinom, inostrani dugovi su gotovo eliminisani, a ekonomski rast će, najverovatnije, ostati snažan i tokom narednih godina.
Danas glasanje, sutra rezultati
U Rusiji je na snazi predizborna tišina uoči predsedničkih izbora koji se održavaju danas. U trci za predsedničko mesto su četiri kandidata, ali se smatra da je glavni favorit potpredsednik vlade Dmitrij Medvedev, koga je podržao predsednik Vladimir Putin.
Ostali kandidati su lider komunista Genadij Zjuganov, lider ultranacionalističke Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski i lider neparalmentarne Demokratske partije Andrej Bogdanov.
Centralna izborna komisija očekuje da će na izbore izaći između 67 i 72 odsto birača, a prema poslednjim anketama, Medvedev bi mogao da dobije oko 70 odsto glasova, što znači da će pobediti već u prvom krugu.
Za glasanje je formirano više od 96.000 biračkih mesta, među kojima 364 u inostranstvu.
Prema najavama CIK, rezultati glasanja će biti poznati sutra ujutru, a zvanični bi trebalo da budu saopšteni 7. marta.
Na ovim izborima će učestvovati znatno manje stranih posmatrača nego na prethodnim predsedničkim, pošto je CIK ograničio njihov broj na 300.
