Izvor: Politika, 28.Avg.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin i Porošenko nisu se razumeli
Pregovori u Dvorcu nezavisnosti u Minsku nisu doneli preokret u odnosima Moskve i Kijeva, ali su ukazali na moguća rešenja ukrajinske krize
„Vladimir Putin i Petar Porošenko razgovarali su u utorak u Minsku različitim jezicima, obojica koristeći – ruski.” Ovo je osnovna ocena susreta predsednika Rusije i Ukrajine u beloruskoj prestonici, koju prenosi moskovski „Komersant”.
I zaista, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ono što je saopšteno po okončanju susreta u Dvorcu nezavisnosti umnogome je u saglasnosti sa navedenom ocenom. Ruski predsednik je zadovoljan: izbegao je priču o vojnim dešavanjima na ukrajinskom terenu i prebacio pažnju na ekonomske probleme koji bi mogli da zadese njegovu zemlju i celu Carinsku uniju (u kojoj su još i Belorusija i Kazahstan), ali još teže Ukrajinu, ukoliko bi Kijev, kako je najavljeno, u septembru ratifikovao Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom.
Mada je razgovor sa ukrajinskim kolegom nazvao „zadovoljavajućim”, Putin nije propustio da napomene da ni sam nije siguran u kojem će se pravcu dalje kretati situacija. Pre svega na ekonomskom, ali i na vojnom planu.
Ukrajinski predsednik bio je manje raspoložen i izjavio je da je njegov susret „u četiri oka” sa ruskim kolegom bio i težak i složen. Uostalom, mediji su još uoči ovih razgovora izneli tezu da, kada je u pitanju ratni sukob u Ukrajini, Putin Porošenka ne smatra ravnopravnim partnerom.
Ipak, kao zajednički stav iskristalisalo se da je neophodno sačiniti takozvanu mapu puta i da bi kontakt grupa oformljena za rešavanje ukrajinske krize trebalo što pre da obnovi rad i da deluje daleko aktivnije i efikasnije kako bi se obezbedio hitan prekid vatre.
Prema izveštajima ruskih agencija, vojno-politička situacija u regionu Donbasa i nije mogla da bude razmatrana bez prisustva predstavnika SAD. Ali, kako izgleda, administracija američkog predsednika Baraka Obame ovoga trenutka nije spremna na tako odlučujući korak.
Susret u Minsku, upriličen u okviru samita zemalja Carinske unije, Ukrajine i EU, bio je dobra prilika i da se porazgovara o novom humanitarnom konvoju koji Rusija namerava da pošalje u ratom razorene delove istočne Ukrajine.
Nema sumnje da Vladimir Putin krizu u Ukrajini posmatra na dva nivoa – kao humanitarnu krizu i kao ekonomsku. I dok je u pogledu prve jasno izneo da su događaji u bivšoj sovjetskoj republici nešto o čemu moraju direktno da razgovaraju njihovi učesnici, kada je reč o ekonomiji, stvari stoje drugačije.
Kako prenosi komentator „Njujork tajmsa”, problem je to što Ukrajina nema baš previše interesa da zaustavi krvoproliće, dok Rusija uporno tvrdi da ni na koji način nije umešana u građanski rat koji tamo traje već mesecima.
Sa druge strane, najavljenim ratifikovanjem dogovora Ukrajine i EU otvara se polje da velike količine nekvalitetne ukrajinske robe dospeju na tržišta zemalja Carinske unije, dok bi ukrajinsko tržište bilo prepušteno proizvodima sa Zapada. Ovo bi, prema ruskim računicama, najveću državu na svetu koštalo oko 2,77 milijardi dolara, što je svakako neprihvatljiv gubitak. Logično, usledile bi kontramere, pa i zatvaranje ruskog tržišta za proizvode iz susedne republike, čime bi se Ukrajina, u krajnjem zbiru, našla u ulozi – gubitnika.
„Dogovorili smo se da intenziviramo rad i pronađemo neka rešenja”, rekao je Putin medijima po okončanju susreta sa Porošenkom, ponavljajući da će, ako u tome ne bude zajedničkog uspeha, Rusija morati da preduzme zaštitne mere.
Pri tom je izrazio nadu da će se Zapad sa uvažavanjem odnositi prema merama koje Moskva donosi radi zaštite svoje ekonomije, preneli su mediji.
U svakom slučaju, i uprkos mnogim nadanjima, do napretka u odnosima dve bivše sestrinske države ovaj put nije došlo. Čeka se sledeća prilika, a to bi mogla da bude inauguracija novog predsednika Turske, na koju su pozvani i Putin i Porošenko.
Važna činjenica je i to što je Porošenko ovih dana raspustio aktuelni saziv Vrhovne rade (parlamenta) i raspisao vanredne izbore za najviše zakonodavno telo u zemlji. Dok se ne obavi ceo izborni proces, šef države ne može ni da razmišlja o eventualnom davanju bilo kakve vrste autonomije istočnim provincijama koja bi centralnoj vlasti u Kijevu u odlučujućem trenutku mogla da „veže ruke”.
Sa Ukrajinom u vezi bilo je reči i u centrali NATO-a u Briselu. Prema rečima prvog čoveka Andersa Foga Rasmusena, alijansa je spremna da otvori nove stalne baze u istočnoj Evropi. Na samitu NATO-a iduće nedelje u Velsu biće razgovora o stvaranju snaga za brzo reagovanje koje bi se suprotstavile potencijalnoj akciji Rusije protiv država članica NATO-a poput Estonije ili Letonije.
Podsetimo, NATO i Rusija su 1997. sklopili „osnovni dogovor” o neotvaranju novih baza alijanse u zemljama bivšeg Istočnog bloka, pa i SSSR-a. Prilikom nedavne posete Letoniji, nemačka kancelarka Angela Merkel je potvrdila da je pomenuti sporazum – i dalje na snazi. Da li će tako i ostati, znaće se uskoro.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 28.08.2014.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Moskva
