Izvor: Politika, 04.Sep.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin i Obama razgovarali o koaliciji protiv ID
Rusija pomaže Bašaru el Asadu opremom, obukom vojnika i oružjem, ali se nije uključila u sukob, rekao šef Kremlja negirajući glasine da je već poslao vojnike na to ratište
Rusija pomaže sirijskom režimu opremom, obukom vojnika i oružjem, potvrdio je juče, kako prenose AFP i „Al Arabija”, šef Kremlja Vladimir Putin, ali je dodao i da za sada ne razmišlja o uključivanju svoje zemlje u operacije protiv Islamske države (ID), čime je posredno odbacio glasine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se ruska vojska već nalazi u Siriji. Ti navodi, mada ne potiču iz izvora kojima se može poverovati bez premišljanja, u poslednjih nekoliko dana učestali su dovoljno da su nagnali i Belu kuću da prokomentariše kako bi bilo kakva ruska vojna pomoć sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu – uključujući tu i vojno osoblje, snabdevanje, oružje ili finansiranje: dakle, delom i ono što je Putin priznao – bila destabilizirajuća i kontraproduktivna.
Da Moskva ne podupire Asada isključivo diplomatski, nego i konkretnijim merama, makar preko vojnih savetnika, nezvanično se pretpostavljalo i ranije. Ali, pre nekoliko dana je izraelski medij „Jediot ahronot”, pozivajući se na anonimne izvore, ustvrdio da je Rusija počela da u Siriju doprema borbene avione, za kojima će uskoro slediti i piloti i ostalo ljudstvo. Potom je i na nalogu na „Tviteru” koji se povezuje s Nusra frontom, sirijskom podružnicom Al Kaide, objavljena fotografija, kako je navedeno, ruskih aviona i dronova nad Idlibom, provincijom u Siriji oko koje se vode teške borbe. Naposletku je i državna televizija u Damasku prikazala snimak oklopnih kola i trupa za koje tvrdi da su ruski i da su se priključile Asadovim jedinicama.
Na prvi pogled ne deluje preterano verovatno da bi Rusija na svoju ruku, barem ne u većem obimu, slala vojsku da stane uz Asada u ovom trenutku, kada sirijski predsednik na ratištima stoji gore nego ikad, držeći pod kontrolom, prema poslednjim procenama, ne više od 20 do 30 procenata teritorije zemlje. Avionsko bombardovanje položaja ID već sprovodi Amerika sa saveznicima i čak ni to nije dalo preterane rezultate, pa teško da bi i ishod ruske vazdušne kampanje, koja bi pri tom verovatno morala biti još ograničenija ako se želi sakriti od međunarodne javnosti, bio drugačiji. Upućivanjem kopnenih trupa Putin bi svoje vojnike zaglibio u izukrštane frontove na kojima se sukobljava gomila međusobno suprotstavljenih grupa od kojih nijedna ne bi Ruse dočekala blagonaklono, već samo mecima i granatama.
Verovatno zbog toga ruski predsednik već dugo insistira, što je ponovio i juče na marginama ekonomskog foruma u Vladivostoku, na formiranju međunarodne koalicije koja bi se suočila s „kalifatom” Abua Bakra el Bagdadija. Moskva bi, izjavio je Putin, želela da se Amerika i njeni saveznici koji tuku pozicije ID iz vazduha dogovaraju ne samo s iračkom armijom, umerenim sirijskim pobunjenicima i kurdskim snagama – što se delimično već dešavalo – nego i sa sirijskom vojskom.
„Ako je danas nemoguće da se među svim zemljama zainteresovanim za borbu protiv terorizma organizuje zajednički rad direktno na bojištu, nužno je da se makar uspostavi neka vrsta koordinacije među njima”, prenosi Rojters Putinove reči.
Predsednik Rusije je, kako je rekao, nedavno o tome razgovarao i s američkim parnjakom Barakom Obamom, kao i s predsednicima Turske i Egipta, kraljem Jordana, vladom Saudijske Arabije i drugim ruskim partnerima, javlja Sputnjik. Pitanje je koliki mogu biti dometi tih razgovora jer sve te države bezuslovno žele da Asadu vide leđa. Rusija je nedavno pokušavala da posreduje između sirijskog režima i nekih od njegovih neprijatelja iz susedstva, čak je organizovala i sastanak Asadovih izaslanika i Saudijaca, koji su među najžešćim protivnicima sirijskog predsednika, ali se taj dijalog završio bez ikakvih izgleda za nalaženje zajedničkih interesa, čak i u borbi s ID.
Sve te zemlje insistiraju na tome da dogovora s Asadom ne može biti i da on mora odstupiti s vlasti. Ruski predlog je ranije bio da se osnuje prelazna vlada, u koju bi ušli i predstavnici neislamističke opozicije, ali i Asadovi ljudi. Putin je juče izneo donekle različitu ideju, za koju tvrdi da se Asad s njom slaže: da se u Siriji održe prevremeni parlamentari izbori i da se, kako je kazao, „zdrava opozicija” uvede u vlast. Za sada je, međutim, u Siriji nemoguće naći grupu koja bi izlaskom na izbore, još manje ulaskom u vladu, dala legitimitet Asadu, kao što je nezamislivo kako bi uopšte, čak i da se nekim čudom rat preseče, bili organizovani izbori u zemlji iz koje je izbeglo četiri miliona stanovnika, dok je više od sedam miliona raseljeno unutar Sirije.
U Beloj kući su, doduše, kako prenosi radio Slobodna Evropa, izjavili da bi s dobrodošlicom prihvatili ulazak Rusije u međunarodnu koaliciju koja se bori s ID u Iraku i Siriji. O samostalnom ruskom uplitanju u sirijski rat, međutim, očigledno bi imali drugačije mišljenje, mada su portparoli Pentagona i Bele kuće birali reči kada su ih novinari pitali za te glasine i nisu želeli da otkriju da li su američki obaveštajci to potvrdili.
„Na Rusima je da kažu šta tačno rade”, kazao je portparol Pentagona Piter Kuk.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
