Izvor: RTS, 19.Jan.2020, 14:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putin i Medvedev - kraj velike rokade

Svetski mediji od srede ne prestaju da analiziraju zbog čega je smenjena ruska vlada. Da li će ustavnim promenama koje je predložio Putin obezbediti sebi još jedan mandat na čelu najveće države na svetu ili je posredi nešto drugo?
Šta se desiloVladimir Putin izneo je ekonomske i društvene ciljeve ruske države, predložio izmene ustava, a potom je Dmitrij Medvedev podneo ostavku na mesto premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i vlada je raspuštena.
Novi premijer, Mihail Mišustin, kojeg je predložio predsednik Rusije, bio je spreman da odgovori na sva pitanja o njegovom budućem angažmanu, a u rekordnom roku je formirana komisija od 75 ljudi koja će raditi na promeni Ustava.
Sve desilo u roku od 24 sata, ali malo je onih koji će i pomisliti da je ruska vlada smenjena neplanirano, nekontrolisano i na brzinu.
Urednica portala Sputnjik u Srbiji Ljubinka Milinčić, kaže da je ove promene Putin sigurno dugo planirao.
"Putin ništa ne radi naprečac. Ovo sve jeste iznenađenje, pogotovo što je prvi deo govora, 50 minuta Putin posvetio ekonomskoj situaciji u zemlji. Sve je to palo u vodu, kao da ništa nije rekao svi su zapamtili samo drugi deo, koji se na odnosi na promene Ustava", kaže Ljubinka Milinčić.
Mihail Mišustin - vredni birokrataMihail Mišustin je čovek koji je na čelu Federalne poreske službe već celu deceniju. Pre toga bio je predsednik jedne od najvećih kompanija koje posluju u Rusiji u oblasti ulaganja i upravljanja imovinom. U državnoj službi je od 1998. godine.

Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Rusiji, kaže da će on biti Putinov čovek za izvršavanje zadataka.
"On je matematičar, ali ima i druga obrazovanja. Na primer ekonomsko i upravljačko. Dugo godina je radio i u poreskoj upravi. Bio je šef poreske uprave Rusije i tu je stekao upravljačku sposobnost. Da radi, postiže rezultate, ali da se ne primećuje", kaže Đukić.
Kraj karijere Medvedeva? A šta će biti sa Medvedevom, premijerom koji je takoreći preko noći izgubio svoju funkciju? Premešten je na novo radno mesto, smišljeno samo za njega - zamenik šefa Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Putin je izjavio da će to rešiti u narednim danima.
"Kao što je poznato, predsednik Rusije je šef Saveta bezbednosti, a Dmitrij je uvek delio te probleme. Sa stanovišta unapređenja naše odbrane i bezbednosti - to je moguće i zamolio sam Medvedeva da ubuduće rešava ta pitanja", rekao je ruski predsednik Putin.

Ljubinka Milinčić ne smatra da je Medvedev kažnjen.
"Koliko sam ja shvatila, Medvedev se nije pronašao u novim Putinovim planovima. On je u poslednje vreme malo popularan. Bilo je izjava koje su ljudima nisu dopale, ali Putin ne kažnjava ljude. On nije smenio Medvedeva. Medvedev je sam otišao i to ne bilo gde, nego na značajno mesto koje je za njega izmišljeno", ocenila je Ljubinka Milinčić.
I Đukić se slaže da je novo radno mesto Dmitrija Medvedeva izmišljeno.
"Naravno, ako odete sa pozicije predsednika Vlade to je kazna. Ali, ako dođete na to mesto to je polunagrada. Ipak on ostaje i dalje predsednik najjače partije u zemlji. Karakteristika Putinovog političkog mentaliteta je da od saradnika ne pravi političke protivnike", kazao je Srećko Đukić.
Medvedev je do sada dva puta imenovan za premijera, a bio je i predsednik Rusije. Decenijama je bio jedan od najbližih Putinovih saradnika, ali ni blizu popularan kao on. Naime, njegov rejting među građanima konstantno je padao, a tome su doprinele i sve jače glasine o ličnoj korupciji u vreme lošeg standarda prosečnog Rusa.
"Medvedeva je sahranila penziona reforma. Kada je on preuzeo poslednji mandat 2018. u maju, prvi potez je bila penziona reforma i to je pogodilo sve građane Rusije i uništilo njegov rejting. Očito da nije mogao da izađe na kraj sa drugim zadacima pred vladom i Putin traži ličnost, koja će voditi vladu tako da izvrši zadatke koje je on postavio bez diskusije, bez otezanja", smatra Đukić.

Putin posle Putina Putin je svim ovim potezima u sredu izazvao niz spekulacija kako će mu sve ove izmene omogućiti da ostane na vlasti još jedan mandat. Jedni navode da će ponovo biti premijer. Drugi da će povećati nadležnosti Državnog veća na čijem je čelu, a treći da će uprkos svemu, ponovo biti predsednik.
Srećko Đukić veruje da će Putin naći modalitet da i posle 2024, kada mu prestaje drugi mandat i kada više nema ustavno pravo da ponovo bude predsednik, upravlja Rusijom.
"Morao bi da se ustav promeni da može da se bira i na treći mandat. To je bilo takvih slučajeva u SAD za vreme Drugog svetskog rata. Moguće je neko tumačenje ovog ustava koji se menja. Jer menja se ustav, da dva puta uzastopno ne može da bude predsednik, ako se promeni taj član, može se tumačiti da je to novi član pa da može početi i treći i četvrti mandat Putinov. Sam Putin je rekao da u 'ruskom društvu postoje uverenja o odredbi da jedna osoba ne može ostati na mestu predsednika države više od dva mandata zaredom'. Ne mislim da je to nešto važno, ali slažem se sa tom odredbom", rekao je Đukić.
Ljubinka Milinčić smatra da će se Putin posle 2024. godine, povući sa vlasti.
"Sigurna sam da neće više nikad biti premijer, nema potrebe. Ne znam zašto se govori o tome da hoće zauvek da ostane na vlasti. Predsednik neće biti, a da li će biti na nekoj funkciji videćemo", navela je Ljubinka Milinčić.

Međunarodno i rusko pravo Ograničavanje moći međunarodnog prava je jedna od mera koja će svakako izazvati veliki broj reakcija.
Đukić kaže da će sada Rusija prihvatati međunarodne ugovore, konvencije i druga dokumenta, ali samo ako ona oceni da to njoj odgovora. Međunarodno pravo i međunarodni dokumenti više neće biti iznad unutrašnjih.
"To je kontradikcija u odnosu na poziciju za koju se Rusija zalaže u međunarodnoj zajednici, u spoljnoj politici. Ona traži da dominira međunarodno pravo, da se svi problemi međunarodnog karaktera rešavaju na osnovu međunarodnog prava. Mislim da će Zapad negativno reagovati na to", kaže Đukić.
S druge strane, Ljubinka Milinčić pozdravlja ovu najavljenu promenu.
"Sad je Putin uradio ono što ima SAD. Njihovo pravo jače je od međunarodnog, još jednom je prepisao američko pravo, iako će mu svi koji kažu da to nije demokratija sad to zameriti", smatra Ljubinka Milinčić.
Ko može biti predsednik Rusije i kakve su mu dužnostiJedna od novina koje predlaže Putin je izmena zakona koji određuje ko može da bude predsednik Ruske Federacije. Predlaže stroža pravila, da ne može da ima dvojno državljanstvo na primer, da nema boravak u stranoj zemlji.

"Ne veruje se onima koji su živeli u inostranstvu i koji nisu posvećen svojoj zemlji. Oni kažu 'onaj ko može da kupi kartu i ode na Hitrou'. Rusiji je potreban čovek koji u svojoj zemlji vidi svoj život i opstanak".
Ipak, izmene predviđaju i smanjenje nadležnosti predsednika. Na primer, on više neće birati Vladu i premijera nego će to raditi parlament. Predsednik će imati pravo da ih smeni, ali ne može da ih bira.
"Putin kaže Rusija neće odmah postati parlamentarna republika nego da će biti jaka predsednička republika, ali sa velikim ovlašćenjima parlamenta", objašnjava Ljubinka Milinčić.
"Zaista je jedna ogromna vlast koncentrisana u rukama čoveka i koliko god to sad da se prenosi na Dumu i neke druge organe, neće nešto znatno biti okrnjena vlast Kremlja, odnosno predsednika", smatra Đukić.
Putin je naveo i da bi predsednik trebalo da imenuje visoke odbrambene i bezbednosne zvaničnike.
Ekonomski i demografski problemi RusijePre svih ovih najavljenih izmena i personalnih promena predsednik je iznosio i ekonomske društvene ciljeve zemlje. Ljubinka Milinčić smatra da je reč o višku novca koji nije dobro raspoređen u Rusiji.
"Rusija zahvaljujući cenama nafte ima ogroman višak novca u rezervnim fondovima i tokom ovih godina, krize, sankcija ti fondovi se pune, a nisu iskorišćeni. Rusija će sada da uloži petsto milijardi dolara u standard građana", navela je Milinčićeva.
S druge strane, Srećko Đukić upozorava da ruska ekonomija skoro pa stagnira.
"Ekonomske stope rasta su male, privreda kreira malo novih radnih mesta. Stopa rasta u Rusiji ne prekorači dva odsto. To je zemlja koja je skoro prešla u stagnaciju", kaže Đukić.
Drugi problem, je problem koji ruska populacija ima već godinama - ne rađa se dovoljno Rusa.

Zbog toga je u obraćanju parlamentu Putin najavio niz mera za povećanje nataliteta. Cilj je da žene za četiri godine u proseku rađaju 1,7 dece.
"Demografska situacija u Rusiji je zaista bolna tema. Koeficijent po ženi je 1,5 dete. To je čak nešto slično kao što je bilo za vreme Drugog svetskog rata. Oni pokušavaju svim finansijskim merama to da reše, ali to daje malo efekta, jer je kompletna situacija u zemlji veoma teška. Prema proračunima demografskim, ekonomskim i političkim Rusija ima 147 miliona stanovnika, a trebalo bi da ima 650 da bi mogla da vlada tom veličinom teritorije koja se nalazi u njenom posedu", ocenio je Đukić.

Nastavak na RTS...