Izvor: Politika, 23.Maj.2014, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin će priznati izbore u Ukrajini
Predsednik Rusije kritikuje glasanje, zapad ponavlja srpski scenario
Specijalno za Politiku
Moskva – „Rusija će priznati rezultate predsedničkih izbora u Ukrajini i radiće sa organima vlasti koji budu formirani posle izbora, zato što vidi i razume da ljudi u Ukrajini žele da zemlja izađe iz duge krize. Mi, takođe, na kraju krajeva, želimo da nastupi mir”, izjavio je juče na Peterburškom ekonomskom forumu ruski predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vladimir Putin. On je podsetio da se nastavlja saradnja sa Sjedinjenim Državama i sa Evropom, uprkos njihovoj „oštroj retorici”, ali je naglasio da nikada nije video „takav snobizam” kakav se može videti u odnosu prema Rusiji u vezi s Ukrajinom, i da je Rusiji dosadilo da sluša zapadne diskusije povodom Ukrajine.
Događaje u Ukrajini ruski predsednik je još jednom nazvao državnim prevratom koji je doveo do haosa i građanskog rata. On je osudio zapadne države koje su podržale antiustavni prevrat, istakavši da se prema novonastalim državama treba odnositi veoma pažljivo, inače nastaje haos. „I mi takav haos vidimo sada u Ukrajini. To što se događa je građanski rat i haos.”
Opisujući odnos Rusije prema događajima u susednoj zemlji, Putin je rekao da ona podstiče sukobljene strane na direktne kontakte, čiji rezultat mora biti prekid nasilja, kao i da se nada da će, kad prođu izbori, odmah biti prekinuta sva ratna dejstva.
Iako će priznati predstojeće izbore, Rusija smatra da oni nisu najbolje rešenje i da bi mnogo bolje bilo najpre održati referendum, doneti ustav, i na osnovu toga formirati novu vlast. U svakom slučaju, Rusija pažljivo prati šta će se dalje događati, naglasio je ruski predsednik.
Putin se obratio i međunarodnoj javnosti, apelujući na nju da ne ocenjuje pristrasno događaje na Krimu i da ih ne smatra nelegitimnom aneksijom – jer, da se to nije dogodilo, na Krimu bi se mogla dogoditi tragedija kakva se dogodila u Odesi.
I ministar odbrane Sergej Šojgu, govoreći na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Moskvi, događaje u Ukrajini nazvao je građanskim ratom.
„Posle nasilne smene predsednika, uz aktivno učešće stranih sila, Ukrajina se našla u građanskom ratu”, rekao je Šojgu, dodavši da je sve počelo kao „obojena revolucija”, a da se rezultati takvih revolucija često suštinski razlikuju od zamisli organizatora.
Govoreći na istoj konferenciji, ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je naglasio da kada se spolja iniciraju razne „obojene revolucije” i operacije smene režima u suverenim državama, to nanosi štetu međunarodnoj stabilnosti.
„Pokušaji da se drugim narodima nametnu sopstveni recepti za unutrašnje promene, ne uzimajući u obzir njihove tradicije i nacionalne osobenosti, bavljenje ’izvozom demokratije’, deluju destruktivno na međunarodne odnose i umnožavaju broj eksplozivnih tačaka na karti sveta”, rekao je Lavrov. On smatra da je jedini način da se pomogne ukrajinskom narodu – da se prestanu igrati uobičajene igre sa nerešenim rezultatom i da se ne podstiču ksenofobična i neonacistička raspoloženja.
Srbija kao primer za „obojene revolucije”
Shema „obojenih revolucija” je univerzalna i može se koristiti na svakoj tački na svetu – to je „vojni pritisak, smena političkog rukovodstva, promena unutrašnje i spoljne politike države”, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, dodajući da se vojna sila koristi u punom obimu. „Rat protiv Srbije, udari u Libiji, mešanje u sukob u Siriji, potvrda su toga.”
Prema njegovoj oceni, veštački je stvoren izvor napetosti usred Evrope, što deluje negativno na globalnu bezbednost.
Govoreći o tome kako su SAD i njihovi saveznici svoje ciljeve ostvarivali oružanom borbom, načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov naveo je da su primeri za to rat u Persijskom zalivu 1991, operacije protiv Jugoslavije 1999, u Avganistanu 2001. i Iraku 2003. On je dodao da je bombardovanje Jugoslavije 1999. započeto pod izgovorom da treba zaštiti kosovske Albance od genocida Beograda, dok je u Avganistanu 2001. vojna operacija prikazana kao „borba protiv međunarodnog terorizma”, a u Iraku je kao opravdanje poslužilo „sprečavanje širenja hemijskog oružja”, koje na kraju nije ni otkriveno.
Gašić sa Šojguom
Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić, koji prisustvuje Konferenciji o bezbednosti, sastao se sa ministrom odbrane Rusije Sergejom Šojguom, kojem je preneo zahvalnost naše zemlje za rusku pomoć Srbiji, pogođenoj katastrofalnim poplavama.
„Želim da vam prenesem veliku zahvalnost, da nije bilo pomoći bratske Rusije u ovim trenucima koje smo preživeli, sigurno bi posledice ove katastrofe bile mnogo veće”, rekao je Gašić.
Šojgu je izrazio saučešće Gašiću zbog poplava i istakao da on iz iskustva zna koliko je srpski narod hrabar, jer je kao ministar za vanredne situacije ranije učestvovao u akcijama pomoći Srbiji. Ruski ministar je čestitao Gašiću na izboru za ministra odbrane i poželeo mu uspeh u radu, a takođe ga je i zamolio da premijeru Aleksandru Vučiću prenese čestitke na izbornoj pobedi i izboru za predsednika vlade.
Ljubinka Milinčić
objavljeno: 24.05.2014.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Rat u Ukrajini, Moskva, Predsednički izbori
