Izvor: Blic, 04.Apr.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin: NATO nije agent demokratije
Širenje NATO do granica Rusije predstavlja pretnju za tu zemlju i nisu dovoljna obećanja da taj blok nije uperen protiv Rusije, rekao je juče Vladimir Putin, ruski predsednik posle samita NATO-Rusija u Bukureštu.
Ruski predsednik ukazao je i na pogrešnu tezu prema kojoj se proširenjem Alijanse donosi i demokratija.
„To je bizarna teza. Ako je jedna zemlja članica NATO-a, tada je obavezno i demokratska, a ako nije, tada nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << demokratska", naglasio je Putin i dodao: „NATO nije agent demokratije."
Američki predsednik Džordž Buš lobirao je na juče završenom samitu NATO u Bukureštu da Ukrajini i Gruziji bude ponuđen Akcioni plan za članstvo u NATO, ali do toga nije došlo, zbog protivljenja većine evropskih članica NATO. Međutim, novi izazov za Rusiju je dogovor SAD i Češke o postavljanju elemenata antiraketnog štita u Brdu, podrška NATO američkom štitu, kao i činjenica da će se NATO uključiti u planove američke protivraketne odbrane.
Putin je rekao da antiraketnu odbranu mogu ostvariti zajedno SAD, Rusija i Evropa sa dva centra - u Moskvi i u Briselu.
On je naglasio da je Rusija jedna od najjačih nuklearnih sila i da sama sebi osigurava bezbednost.
„Bez Rusije ništa se ne može ostvariti - ni borba protiv terorizma, ni protiv drugih izazova 21. veka", naglasio je Putin.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je da nije napravljen pomak u razgovorima s Putinom.
Rusija i NATO su sklopili sporazum o kopnenom tranzitu nevojnog tereta za Avganistan, što je jedan od malobrojnih uspeha samita. Međutim, napetost je porasla kad je Putin stigao u džinovsko zdanje parlamenta u rumunskoj prestonici na sastanak Saveta NATO-Rusija. Zapadni diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, okarakterisao je atmosferu kao „neprijatnu".
Lideri NATO su u četvrtak naložili stručnjacima da razrade opcije za raketne sisteme koji će dopunjavati američki štit, stacioniran u Poljskoj i Češkoj, i obezbede zaštitu saveznicima koji ostaju bez njega. U saopštenju Alijanse, Rusija se poziva da razmotri mogućnost povezivanja svoje raketne odbrane s američkim štitom - uprkos velikom otporu Moskve - i sa sistemom koji Savez namerava da rasporedi.
„Saopštenje NATO povećava broj pitanja i zabrinutost ruske strane u vezi s tim u kom se pravcu razvija struktura NATO-a. To je savez koji je sam sebi dodelio globalnu ulogu bez ikakvih zakonskih ograničenja u pogledu primene sile", rekao je Sergej Rjapkov, direktor odeljenja Ministarstva inostranih poslova za saradnju s Evropom.
Tunel od Rusije do SAD
Vladimir Putin će, kako je pisao londonski „Tajms", na sastanku s predsednikom Bušom u nedelju u Sočiju pokrenuti pitanje izgradnje tunela koji bi povezivao Rusiju i Ameriku. Taj tunel, dugačak oko 100 kilometara, prolazio bi ispod Beringovog moreuza između Čukotke i Aljaske. Procenjuje se da bi koštao 42 milijarde evra. Predlog o izgradnji tunela prvi je izneo još car Nikolaj Drugi početkom 20. veka, ali je odbačen u sovjetskoj eri.
.jpg)
