Izvor: Glas javnosti, 18.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin Bušu pomogao sa 60 milijardi dolara
Zemlje izvoznice nafte, posebno Rusija i Saudijska Arabija, najkrupniji su kreditori vlade Džordža Buša. Prema podacima Ministarstva finansija SAD, zemlje OPEK držale su krajem aprila 2008. američkih državnih obveznica u vrednosti 153,9 milijardi dolara, a Rusija sama - 60,2 milijarde dolara.
Odmah iza nje je Norveška, koja je vlasnik američkih vrednosnih papira za 45,3 milijarde. Potpuno van konkurencije su Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su u strane aktive, uglavnom američke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << uložili 964 milijarde dolara. Po ukupnim plasmanima u aktive drugih država na drugom mestu je Rusija sa 811 milijardi dolara. Moguće je, međutim, da će se sve ovo velikom brzinom menjati narednih meseci. Jer, svi najkrupniji investicioni fondovi - da bi se zaštitili od američke hipotekarne krize - čine sve što mogu da smanje „dolarsku komponentu svojih rezervi“. Kako je objavio Fajnenšel tajms, jedan od najkrupnijih arapskih fondova već je udeo dolara u svojim aktivama smanjio sa 80 na 60 odsto, a kineska Državna administracija za devizno tržište već pregovara sa privatnim evropskim investicionim fondovima da bi se otarasila američke valute, koje trenutno ima 1,6 biliona dolara.
Ruske međunarodne devizne rezerve strukturirane su ovako: po 45 odsto u dolarima i evrima, a 10 odsto u funtama i valutama drugih zemalja. Uprkos ovakvom stanju stvari, ruski vicepremijer i ministar finansija Alejksej Kudrin izjavio je: „Mi dosad od američke finansijske krize nismo imali ni cent štete. Nadam se i da nećemo. Dolar jeste dodirnuo svoje dno, ali je to i dalje pouzdana valuta. Američka privreda nije u padu. Ona je i dalje ravna celokupnoj evropskoj, samo što je još fleksibilnija i otpornija na krize.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
