Izvor: RTS, 06.Feb.2022, 21:35
Političke igre iza kulisa Olimpijskih – kinesko-ruski front u prisustvu američkih partnera
Sastanak predsednika Kine i Rusije, uoči otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, medijski je zasenio samu svečanost. Pažnju svetske javnosti privuklo je i prisustvo osvedočenih američkih partnera sa Bliskog istoka.
Kinesko-ruski front – tako se čita susret Si Đinpinga i Vladimira Putina usred diplomatskog bojkota zapadnih država predvođenih Vašingtonom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << , koji zemlju domaćina optužuje da krši ljudska prava, a Rusiju da planira napad na Ukrajinu.
"Što su Sovjeti danas, mi ćemo biti sutra", bila je kineska parola polovinom prošlog veka.
Na industrijalizaciji Kine radilo je 11.000 sovjetskih inženjera, ali, kada su poslati nazad, kinesko-sovjetski ideološki raskol postao je očigledan.
Kulminirao je graničnim sukobom 1969. godine, a Kina se otvorila prema Americi. Tek dve decenije kasnije, Gorbačov je posetio Peking.
Otopljavanja ipak nije bilo do raspada SSSR-a. Prošle godine, Moskva i Peking obeležili su 20 godina Sporazuma o dobrosusedskom partnerstvu i saradnji.
"Rusija i Kina osim potrebe da ekonomski sarađuju u mnogim oblastima, od energetike i saradnje u okviru svemirskog programa, do naučne i vojne saradnje, imaju strateške zajedničke pozicije na globalnom planu. Kina vidi NATO kao ostavštinu Hladnog rata, instituciju koja ne treba da postoji u savremenom svetu, a obe države se izjašnjavaju za centralno mesto Ujedinjenih nacija", objašnjava profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović.
Centralno mesto geopolitičke dimenzije sportskog događaja, zato je zauzeo rusko-kineski front. To Americi zadaje glavobolje, ocenjuje Vašington post.
"SAD nemaju kapacitete da istovremeno pritiskaju Rusiju i Kinu"Dok zapadne vlade nastoje da otkriju Putinova nastojanja u vezi sa Ukrajinom, najjasniju sliku, čini se, ima Si. Posebno posle četiri sata razgovora sa Putinom, začinjenog vatrometom sa olimpijske ceremonije.
"Kini odgovara mir na prostorima na kojima se nalaze Ukrajina i Belorusija zbog realizacije inicijative 'Pojas i put', ali ona smatra da su strahovanja Rusije od strateškog pritiska kroz približavanje nuklearnog naoružanja ka ruskim granicama od strane NATO-a realna pretnja koju treba otkloniti. Sa druge strane, to smanjuje istovremeni pritisak, jer nemaju ni SAD ni evropske države kapacitete da istovremeno pritiskaju Rusiju i Kinu", ističe profesorka Mitrović.
Rusija i Kina u međuvremenu planiraju da povećaju međusobnu trgovinu, isporuke nafte i gasa. Odnosi su na vrhuncu, ekonomski su najočigledniji u Centralnoj Aziji.
Bivše sovjetske republike su ruska sfera uticaja, ali i zona kineskog širenja, još od devedesetih godina prošlog veka.
"Kini je zbog energetske diversifikacije potreban gas, takve rezerve gasa se nalaze u Rusiji i Centralnoj Aziji i zato je Rusija potrebna Kini, dok je takođe, zbog sankcija koje su uvedene Rusiji, Rusiji potrebna Kina. Rusija i dalje tu ostaje spoljni garant bezbednosti, na taj način su ove dve države dogovorile međunarodnu podelu rada", kaže Dragan Trailović sa Instituta za političke studije.
Persijski zaliv - između političkog uticaja SAD i kineske ekonomijeUticaj SAD, vojni i politički, neupitan je u Persijskom zalivu, ali Saudijska Arabija, Emirati i Katar su, već deceniju, najvažniji ekonomski partner Kine. Zato ne čudi što su prisustvovali otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu.
Kina 40 odsto svih potreba za naftom podmiruje u Zalivu, a tamošnje države se nadaju i Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Pekingom, naglašava novinar Dragan Bisenić. Raste, međutim i vojni značaj Kine u regionu.
"SAD ne žele i neće trpeti pojavu Kine u regionu sa svojim vojnim aspiracijama. Međutim, rastući značaj Kine i njeni rastući potencijali takođe i promena prioriteta u zalivskim zemljama upućuju njih na jedno važno i finansijski veoma značajno partnerstvo", ističe Bisenić.
Partnerstvom u OPEK plus, Saudijci i Rusi utiču na cenu nafte, što po Biseniću, naročito interesuje Kineze, a američke sankcije kineskom "Huaveju" navele su njegovog vlasnika da zaposli mnogo ruskih inženjera.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Rat u Ukrajini
.jpg)
