Izvor: Glas javnosti, 30.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odupreti se zloduhu vremena
Pošto je pre nekoliko meseci obeležio pola veka književnog stvaranja, Smiljanić je, shodno činjenici da su mu dva od tri završena romana predata ovih dana u štampu, ozbiljno zakoračio u novu radnu dekadu. Razgovaramo o novim knjigama, rasrbljavanju u srpskoj književnosti, klubovima „Putin“, čiji je on pokretač.
Završili ste tri romana. Kako biste ih predstavili, budući da će se knjige uskoro pojaviti u našim knjižarama?
- Upravo sam predao izdavaču >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << roman - traktat „Pad nacizma“ sa podnaslovom „Kratak roman uz dugu autobiografiju“. Koliko mi je poznato, to je prvi roman kod nas i u svetu gde se razmatranjem ideje totalitazarizma i nacizma polemiše sa velikim piscem, nobelovcem Ginterom Grasom, koji je u svojoj nedavno objavljenoj autobiografiji otkrio istinu da se u mladosti prijavio i bio primljen u zloglasne hitlerovske SS formacije. To je prvi deo moje trilogije romana o anomalijama našega vremena. On izlazi ovih dana iz štampe, a drugi deo trilogije koji sam završio ovih dana ima naziv „Pad komunizma i lažni trijumf dosizma“„. U podnaslovu ove knjige stoji „Od Crvenog oktobra Vladimira Iliča Lenjina do 5. oktobra Velje Ilića“. Treći deo trilogije, takođe završen, „Roman o štampi - stradanje novinara“ izaći će u formatu A4, a pored romana biće date sve priče o tragediji novinara koje su izazvali nasilna totalitarna vlasta i krimi-velmože. Biće snabdeven autentičnim skeniranim tekstovima i fotografijama iz Kurira i Glasa javnosti. Ovom trilogijom, naročito poslednjim „Romanom o štampi“ smatram da sam zasnovao u zloduhu ovog vremena novi književni pravac koji nazivam „totalna književnost totalne stvarnosti“. To je književnost u kojoj su imena autentična, događaji provereni, kao ovaj koji je objavljen u Kuriru i Glasu javnosti, a koji može da se pogleda i pročita na sajtu. Od sada će moj moto biti: „Likovi i događaji nisu izmišljeni. Oni su pravi i pisac se damama i gospodi koji čine te likove sa svojim punim imenom i prezimenom unapred ne izvinjava“.
ODBRANA OD KOLONIJALIZMA
Kakve planove imate sa klubovima „Putin“?
- Udruženje klubova „Putin“ pokrenuto je na moju inicijativu, u cilju bliže bratske efikasne saradnje srpskih i ruskih kulturno-ekonomsko-privrednih centara. Ja sam, inače, i osnivač i predsednik udruženja lazarevačkog kluba „Putin“. Aktivnost ovih centara odvijaće se na planu poljoprivrede i turizma. Na primer - čuvene srpske banje, etno sela, zanimljivi gradovi i staništa, a isto tako i ponuda sa ruske strane onog što bi bilo zanimljivo, a toga je na pretek širom velike i moćne Rusije. Osnivanje ovih srpsko-ruskih kulturno-ekonomskih centara bi bilo stvaranje mnoštva naših farmi za proizvodnju zdrave hrane, često uz investicije ruskih privrednika i osnivanje mešovitih preduzeća. Znatno podignutom proizvodnjom može da se ostvari ogroman izvoz naših produkata. Ovaj sistematski organizovan posao imaće tu značajnu pogodnost jer su ukinute carinske barijere za mnoge proizvode. Genetski modifikovani proizvodi sa miliona hektara EU uništili bi naša seoska domaćinstva, ali i državna dobra i ne bi bilo odbrane pred tim naletom. Tako bi se i ovde realizovao princip da jaka para bije slabu. Naši operativni rusko-srpski ekonomski centri bi bili efikasna odbrana od ekonomskih uzurpatora i pokretača novog, sofisticiranog kolonijalizma.
Slovite za žestokog protivnika rasrbljavanja srpske književnosti..
- Za pojavu rasrbljavanja u našoj književnosti ja imam naziv koji pozajmljujem od Sterije, a to je „pokondirena tikva“. Jedan gigant svetskog kova, možda najveći romansijer svih vremena, Lav Nikolajevič Tolstoj napisao je grandiozan patriotski roman „Rat i mir“. Odao je dužnu pažnju i hvalu svom ruskom narodu, buntovnom prema besprizornom zavojevaču njegove „rodine“ Napoleonu Bonaparti. S druge strane, Viktor Igo je veličao francuske borce. Rodoljublje prema svom narodu iskazao sam u svim svojim delima. Najbolji primer za koketiranje već pomenute „pokondirene tikve“ sa „europskim“ inspiracijama i kvaziliterarisanjem je da je dosovska vlast, a tu ističem gospođu Goricu Mojović, pokušala da uzurpira Francusku 7, dom uvek buntovnih srpskih pisaca, i da tu ubaci svojevremeno novoosnovano paralelno književno udruženje, Društvo srpskih pisaca. A akademija našeg jedinog nobelovca nema u Beogradu obeležavanje osim onog testamentom određenog, ali ne i državnog. Više puta smo molili da Akademija „Ivo Andrić“ uz materijalnu pomoć DOS-a preuzme to obeležavanje i bili ostavljeni na cedilu. Morali smo da našim laureatima Akademije „Ivo Andrić“ iz sopstvenih sredstava obezbedimo nagrade. Smatram da gradska vlast treba da se stidi.
Šta je sa srpskim političkim romanom?
- Srpski politički roman je veoma cenjen i u svetu i u našoj književnosti. On mora da se postavi na zdrave i nove temelje. Što se tiče ovih drugih, takozvanih kosmopolita, važi ono narodno „svaka ptica svome jatu leti“. Neki su pokušavali da od srpskog naroda naprave narod-zver, što je bezumlje, a isto je bezumlje i zločin takav jedan narod satanizovati. Lepo je naš pesnik Bećković rekao „šta se Nemci kojih ima devedeset i šest miliona boje od Srba kojih ima jedno sedam-osam miliona“. Nemačka ne može da izjednači Manjaču sa Aušvicom. Manjača je bila logor za zarobljenike gde je stradao samo jedan čovek i to od bolesti, a u Aušvicu je umoreno nekoliko miliona nedužnih mučenika.
A kultura?
- Na planu kulture i turizma postoje ogromne mogućnosti za naše centre. Ruski ljudi danas sve masovnije putuju. Naša Srbija ima šta da ponudi na tom planu. Objavićemo monografije značajnih srpskih i ruskih mesta. Već smo obavili i prve dogovore oko realizacije ovog projekta, uz veliko razumevanje gospodina Milana Matića, inače člana Narodnjačke koalicije.
Kada spominjete klubove „Putin“, uvek govorite o nacionalnom interesu.
- Uvek govorim o legitimnom nacionalnom interesu, o onom što nam pripada. I Hitler je govorio o nacionalnim interesima, ali je uništavao narode. Srpski narod nikada nije grabio za tuđim, zato je naše rodoljublje samo traženje pravde. Rusi su naša braća po stradanju, braća po pobedama nad zlom. A ono što je jednom rekao Brana Crnčević je najbolja potvrda svemu ovome. On je rekao da kada se sretnu Srbin i Rus, oni prvo jedan drugom pokazuju rane. Hoćemo da u budućnosti toga više ne bude. Zato smo i osnovali klubove „Putin“. Putin je čovek koji je javno proklamovao svoj najvažniji cilj politike, a to je poštovanje i velikih i malih zemalja, poštovanje međunarodnih normi i zakona. On je jednom rekao da želi da Rusija postane velika i moćna da bi kao takva pomagala slabima i malima.
Kako biste ukratko predstavili program vaše asocijacije?
- Naš program je vrlo jednostavan. Mi kažemo „Putinovim putem“, što znači poštovanje međunarodnog prava, ugovora, Ujedinjenih nacija, izjednačavanje velikih i malih naroda i država. Uspostavili smo jako dobre kontakte u Rusiji sa idejno bliskim organizacijama, koje imaju sličan kulturološki program. Mi nismo nikakva nevladina organizacija, kako bi rekao Dobrica Ćosić „sluge okupatora“, koje za svoj rad protiv ovog naroda dobijaju velike pare od stranih moćnika. Nagradili smo Andrićevom nagradom najzaslužnije stvaraoce, poput Kusturice, akademika Nedeljkovića... Hteli bismo da vratimo jednu veliku i časnu, Oktobarsku nagradu, koju su dosovci ukinuli.
Sta ce mu to objavljivanje novih romana.I ovo sto je objavio nema neku vrednost.Zar nije bolje da je pomogao nekom talentovanom piscu da objavi svoju knjigu?
Zbog takvih kultura stagnira i stigla je na grane na kojima jeste.
Smiljanicu,lepo te molimo,ne nameci se vise jer od svega sto radis samo ti imas korist.
Odmori se malo,kako bi se i mi odmorili.
Tzv. Lovcu, da mi je tvoj mozak pet minuta, pa da se odmorim. Ti si tipican primerak domaceg izdajnika obolelog od zutice.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
