Izvor: Vostok.rs, 05.Okt.2011, 00:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naredni cilj – integracija u Evroazijski savez
04.10.2011. -
Premijer ruske vlade Vladimir Putin izjavio je da se radi na novom integracionom projektu – Jedinstvenom Evroazijskom ekonomskom prostoru. U svom članku objavljenom u listu Izvestija, premijer razmišlja o budućnosti koja očekuje Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, kada započne da deluje jedinstveni ekonomski prostor Carinskog saveza. Mi predlažemo model snažnog nadnacionalnog objedinjavanja, koje može da postane jedan od polova savremenog sveta i pri tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da igra ulogu efikasne veze između Evrope i dinamičnog Azijsko-Tihookeanskog regiona. Između ostalog to znači da na bazi Carinskog saveza (Rusija, Belorusija, Kazahstan) i Jedinstvenog ekonomskog prostora (JEP), koji objedinjuje ove zemlje i počeće da deluje od 1. januara 2012. godine, treba preći na tešnju koordinaciju ekonomske i valutne politike, formirati pravi ekonomski savez.
O neophodnosti formiranja takve unije premijer je izjavio pre nekoliko meseci na Poslovnom Carinskom forumu, koji su organizovale Rusija, Belorusija i Kazahstan. Tada je on izrazio nadu da će deklaracija o formiranju Evroazijskog saveza biti potpisana 2012. godine,a da će integracioni projekat profunkcionisati godinu dana kasnije. I da će postati nova stepenica na putu ka globalnoj integraciji. Cilj je vredan i u novim ekonomskim uslovima u kojima se našao savremeni svet, neophodan je, kaže direktor za međunarodne projekte Instituta za nacionalnu strategiju Jurij Solozobov.
To je vrlo vredan cilj – stvoriti moćnu integracionu uniju između dva ekonomska supergiganta 21. veka, između EU i Kine koja je u usponu. Rusija, kao i druge zemlje ZND, nalazi se pred odlučujućim geopolitičkim izborom. Ili će ove države biti razjedinjene i pridružene jednim delom Evropi, drugim Kini – i to pridruživnje se neće vršiti na najudobniji način. Ili je alternativa jedna – stvaranje moćnog geoekonomskog centra sile, takvog kakav je sada Carinski savez, iz kjojeg se u potpunosti razvija JEP. To se transformiše u Evroazijski ekonomski savez država, a jedina forma integracije će postati politički savez. Zato se u članku govori o stvaranju Evroazijskog saveza država kao političke formacije. I upravo na takav sličan način nekada se formirala sadašnja Evropska unija, bez narušavanja nacionalnog suvereniteta, ekonomske samostalnosti. Bez narušavanja dostojanstva pojedinih država stvaraće se i Evroazijski savez.
Premijer u svom članku piše da već uskoro građani Jedinstvenog ekonomskog prostora, u kojem će biti ukinute mibracione, pogranične i ostale barijere, moći će bez svakih ograničenja da biraju mesto gde će živeti, sticati obrazovanje i raditi tamo gde im se sviđa. Biznismeni takođe dobijaju pravo slobodno da biraju u kojoj zemlji će voditi poslove – u Rusiji, Belorusiji ili Kazahstanu. Konačno se stvara kolosalno tržište – preko 165 miliona potrošača – sa unificiranim zakonodavstvom, slobodnim kretanjem kapitala. Sklop prirodnih resursa, kapitala, jakog ljudskog potencijala omogućiće Evroazijskom savezu da bude konkurentan u industrijskoj i tehnološkoj trci, u takmičenju za investitore, za otvaranje novih radnih mesta i naprednih proizvodnji. I uporedo sa drugim ključnim faktorima i regionalnim sturkturama, takvim kao što je EU, SAD, Kina, ATES, osiguravati stabilnost globalnog razvoja, piše Vladimir Putin.
Zapadni analitičari su već stigli da nazovu članak premijera povratkom ka Sovjetskom Savezu, ipak sam autor govori o tome da nema reči o obnovi ili kopiranju SSSR. Ali u perspektivi takva unija – Evroazijski savez – pružiće šansu da se vrati unutrašnje tržište i rusko, i kazahstansko, i belorusko, sa tesnim međusobnim vezama u doba SSSR, dodaje potpredsednik Centra geopoliitičkih tehnologija Sergej Mihejev.
Raspadom SSSR jedan od najvećih gubitaka koji se desio bio je gubitak unutrašnjeg tržišta. Ono je u potpunosti prepušteno stranim proizvođačima. Mi hranimo radnu snagu i biznis drugih zemalja koje uvoze ovamo svoju produkciju, a sopstvena proizvodnja pada. Mogućnosti da vratimo sebi svoje sopstveno tržište, svoja radna mesta, porizvodne kapacitete, naučno-tehničku bazu – to i jeste glavni cilj svih tih udruživanja. Inače nam je pripremljena uloga prilepka.
Evroazijski savez pomići će da se brže i sa jačim pozicijama integriše u Evropu. Istovremeno vršiće se i postepeno proširenje kruga učesnika Carinskog saveza i JEP na račun punopravnog uključivanja u rad Kirgizije i Tadžikistana, izjavljuje premijer u svom članku. Pri tome premijer smatra zabludom mišljenje o tome da će ulazak u novu uniju kočiti saradnju zemalja učesnica sa EU. Evo mišljenja zamenika direktora Instituta za ZND Vladimira Žarihina:
Premijer između ostalog odgovara onim predstavnicima, u prvom redu Ukrajine, koji suprotstavljaju Carinski savez evropskom izboru. On kaže da Carinski savez i jeste najkraći put ka evropskom izboru. I u tom smislu njegov stav se argumentuje ozbiljnim događajima, koji se dešavaju u ekonomiji okolnog sveta.
Vladimir Putin je ubeđen da je stvaranje Evroazijskog saveza, efikasna integracija, onaj put koji će omogućiti njegovi učesnicima da zauzmu dostojno mesto u složenom svetu 21. veka. Samo zajedno naše zemlje mogu da uđu među lidere globalnog rasta i civilizovanog progresa, da postignu uspeh i procvat –zaključuje premijer.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
