Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Feb.2017, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Pad Trampove uzdanice
Usred napora da popravi veze s Vladimirom Putinom, Donald Tramp je morao da se odrekne glavnog saradnika, pa i posrednika u tom poduhvatu.
Na ostavku je primoran savetnik za nacionalnu bezbednost penzionisani general Majkl Flin jer su nadležne službe u njegovim postupcima otkrile nedozvoljeno veliku dozu prisnosti s Moskvom, o čemu je, kako je priznao, propustio da informiše nadređene.
Rusija >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << se, tako, opet ispostavlja kao faktor u oblikovanju američke političke scene, uprkos demantijima iz Kremlja. U finišu izbornog maratona ka Beloj kući ruski hakeri su optuženi za upad u sajt Demokratske partije s ciljem da odmognu Trampovoj rivalki Hilari Klinton, a sada je kontakt sa ruskim zvaničnikom izazvao i rekordno brzi odlazak jednog od najviših funkcionera u Vašingtonu.Zapleti su dostojni trilera o zamešateljstvima na visokom nivou. Neoprostiv greh Flin je, kako se sugeriše, načinio kada je u telefonskom razgovoru sa Putinovim ambasadorom Sergejem Kisljakom razmatrao mogućnosti za ukidanja sankcija Moskvi iako je tada predsednik još bio Barak Obama, koji je upravo tog dana objavio nove kaznene mere Rusiji zbog njenog “uplitanja” u američki izborni proces.
Flin je tako možda prekršio zakon iz 1799. koji neovlašćenim osobama zabranjuje pregovaranje sa stranim državama o konfliktnim situacijama. Dotični je, dodaje se, bio neautorizovani pojedinac jer se u pomenuti avanturizam upustio pre zvaničnog stupanja na dužnost 20. januara, kada je Tramp inaugurisan. Mogao bi zbog toga da bude i sudski gonjen, ali će najverovatnije biti dovoljno njegovo izvinjenje, koje su prihvatili i predsednik i potpredsednik Majkl Pens, kome je Flin trebalo da podnese celovit raport.
Pokajanje ne izgleda dovoljno ni pojedinim političarima, čak ni iz vladajuće Republikanske partije, a kamoli široj javnosti, kojoj su prilično dozlogrdila razna zastranjivanja izabranih organa. U medijima se, tako, postavlja pitanje zašto je nedeljama, posle izveštaja Ministarstva pravosuđa, Bela kuća čekala da Flin podnese ostavku, umesto da ga hitro smeni, kao što je to uradila u slučaju v.d. ministarke pravosuđa Sali Jejts, koja je osporila Trampovu uredbu o zabrani ulaska migranata iz sedam muslimanskih zemalja?
Zašto je, nadovezuju se ironičari, Tramp odstupio od prakse iz njegovog svojevremenog rijalitija “Šegrt” (Apprentice), kada je šoumenski presuđivao: “Otpušten si, idi kući”? Otkud to da mu je odjednom postalo prijemčivije da prihvati nečiji otkaz nego da mu ga uruči?
Najjednostavniji odgovor bi bio: nije mu prijalo ni da se odrekne bitnog kadrovskog oslonca ni da prizna već drugi poraz (posle blokade njegove imigracione blokade) za samo tri nedelje mandata. Flin je bio njegova uzdanica, iskusni savetnik u strateškim stvarima u kojima je Tramp – i kao predsednik – još amater.
Pomni analitičari uranjaju još dublje u zbivanja koja smatraju “skandaloznim”. Sugerišu da je Putin izostavio odmazdu za Obamino proterivanje 35 ruskih diplomata povodom afere “izborno hakovanje” baš zato što je verovao u mogućnost ublažavanja sankcija, koju je Tramp i najavljivao, a Flin pokušao da je, na svoj “neadekvatan” način, razradi.
Sa glavnim strategom u predsednikovom kabinetu, glasnogovornikom krajnje desnice Stivenom Benonom, Flin je važio za koautora Trampovih vodilja, među kojima je, kako se pretpostavlja, bio i kurs zaoštravanja prema islamskom svetu. Flin je posebnu liderovu naklonost stekao ranim priključivanjem njegovoj izbornoj kampanji, oštro se suprotstavivši Demokratskoj partiji iako je, kako beleže hroničari, ostao njen član. Prethodno se zbog neslaganja s njenim smernicama penzionisao, godinu dana pre isteka mandata na čelu Vojne obaveštajne agencije, gde ga je postavio, potom omraženi mu, Obama.
Po svemu sudeći, Trampu su ga preporučile i uverljive veze s Rusijom. Bio je honorarni komentator tamošnje državne televizije RT, a snimljen je i kako na jednoj njenoj proslavi sedi pored Putina. Nesumnjiva bliskost mogla je da posluži za ostvarivanje proklamacija o neophodnosti zbližavanja Vašingtona i Moskve, ali je dovela do toga da se Flinova politička karijera – koja je verovatno zapala u ćorsokak sledeći Trampova iskakanja iz protokolarnosti – okonča posle samo 24 dana. Što priliči Jupiteru, ne priliči volu, drevna je izreka.
Odlazak Flina, kao Trampove uzdanice, na način na koji se dogodio, nesumnjivo je kadrovski usporio proklamovani tempo približavanja Moskvi. Dok je ovaj tekst išao u štampu, pojavili su se izveštaji da su u vreme izborne kampanje i drugi Trampovi saradnici često kontaktirali sa ruskim zvaničnicima. Nagoveštava se i detaljnije preispitivanje dometa veza između Trampa i Putina.
Uporedo se nameću i novosti u unutrašnjem odmeravanju snaga. Tramp je proglasio “rat štampi” i prilično omalovažavao učinke obaveštajnih službi, pravosuđa i starih pravila ponašanja u Vašingtonu. Sada se taj široki front, koji je sam otvorio, pribrao i žestoko mu uzvratio, pri čemu bi Flin mogao da se ispostavi kao tek prva žrtva.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
