Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Dec.2015, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Duet u duelu godine
Za najbolji šou program na visokom nivou, makar samo u ovoj godini, glatko bi mogla da bude proglašena razmena komplimenata između ruskog predsednika Vladimira Putina i pretendenta za predsednika Amerike Donalda Trampa.
U stilu “ja tebi vojvodo, ti meni serdare”, jedan drugog su ishvalili kao primerne političare koji bi mogli, kad bi im se ukazala prilika, da dovedu i do ličnog ortakluka između dve, sada međusobno prilično narogušene, sile.
Takvim >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nastupima, obojica su uverili i “neverne Tome”, da pripadaju vrhu sve mnogobrojnijih majstora u privlačenju pažnje svekolike javnosti na sebe i da, pri tom uspevaju, bar za trenutak, da oraspolože svekoliku hronično i s pravom neraspoloženu publiku. Mnogi su ih doživeli kao stratešku epizodu humorističke TV serije “Prijatelji” i pali u grohotan smeh.
Razmena komplimenata između Putina i Trampa se, međutim, šeretski uklapa u ozbiljne potrebe SAD i Rusije da odrede nove doze zaoštrenog rivalstva i neophodnog partnerstva. Ali, na način krcat paradoksima.
Iako kaže da ne želi da se meša u američku izbornu kampanju, pohvalama Trampu, Putin baš to čini. Naravno, imajući u vidu odjek u sopstvenoj javnosti.
Putinovi komplimenti Trampu, slutim, u Rusiji će se pretežno doživeti kao podsmeh američkom sistemu koji je omogućio jednom “prebogatom šoumenu”, a političkom početniku, da postane favorit u republikanskoj trci ka Beloj kući. Takva dosetljivost će Putinu, istovremeno, još više, ako je to dokazivo mogućno, podići rejting među sugrađanima, koji će njegov gest doživeti kao novi vid izrugivanja opadanju američke moći, do čega im je, po anketama, više stalo nego do zabrinutosti zbog svemoći domaćeg lidera.
I Trampu, bar kako se njemu čini, pogoduje razmena komplimenata sa Putinom. Ruskog predsednika ističe kao primer odlučnosti, ličnost koja svojom energičnošću uspeva da konkuriše američkoj dominaciji u globalnim poslovima, i žali što takvog lidera nema u Vašingtonu. Kamo sreće da je Obama kao Putin, sugeriše gotovo neprestano, projektujući sebe kao čoveka koji bi se s poglavarom Kremlja dogovarao o svemu, ali tako da “Amerika ponovo postane velika”, to jest i dalje nesporno najveća sila, kao da to nije.
I Putin i Tramp barataju sličnim vizijama, koje bi mogle, kad bi im se uzajamno komplimentiranje ostvarilo, da ih gurne u sukob od koga bi propatio ceo svet. Jer, Tramp bi nastojao da po svaku cenu očuva američku dominaciju, dok bi Putin povećao napore da je ukloni, a što je lupanje u prsa koje je, po pravilu, vodilo ka velikim ratovima.
Uzajamno verbalno divljenje Putina i Trampa, sadrži još nekoliko paradoksa. Dok obojica oštro kritikuju šefa Bele kuće Baraka Obamu, čini se da rade u prilog trećoj osobi – svojevremenoj “prvoj dami”, a potom i bivšoj šefici Obamine diplomatije – Hilari Klinton. Favoritkinji u trci demokrata ka Beloj kući odgovara, naime, da se predsednik Rusije i anketni favorit među opozicionim republikancima podržavaju, jer računa da će takva veza više nauditi unutrašnjem, eventualnom, konkurentu, nego što će pomoći “večitom” spoljnom oponentu. To izgleda prilično ubedljivo, pa se postavlja originalna zagonetka: zašto dvojica koji se uzajamno obožavaju, u suštini rade u prilog trećoj strani, protiv koje su, navodno, obojica? Odgonetka bi mogla da sačeka neki novi Vikiliks.
Ali, kako stvari sada stoje, sva je prilika da će se i pre predsedničkih izbora u SAD, sledećeg novembra, Vašington i Moskva potruditi da međusobne odnose preurede tako da ostatak sveta uvere da mogu da reše probleme koje su, uzajamnim podozrenjima, preteranim uzvraćanjima, i još koje čime, više palili nego gasili. U prilog tome govore jednoglasne odluke Saveta bezbednosti UN, kakvih poodavno nije bilo kad se radilo o globalnim izazovima, o oružanim i merama za zajedničko delovanje u Siriji, suzbijanje finansiranja Isis i drugih terorističkih internacionala.
Koristim priliku da se priključim sve širim pozivima Zapadu i Rusiji da međusobne razmirice nastave da potiskuju u drugi plan i prednost daju ostvarivanju obostranih ciljeva i za opštu dobrobit. Ne uspeju li da uspostave dovoljnu meru saradnje za takav ishod, unazadiće sopstveni autoritet i perspektive za napredak, pa i spokojan opstanak, čovečanstva. A nama ostalima bi, u međuvremenu, bilo prepušteno da se preispitamo zašto u prenaglašenom komplimentiranju Putina i Trampa nismo blagovremeno prepoznali novi rialiti šou – prolazni duet personalnih ekstravagancija u istrajnom duelu SAD i Rusije. Srećna (valjda) nova godina!
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
