Izvor: RuskaRec.ru, 01.Jun.2017, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legende i mitovi o ruskoj princezi Ani
Na konferenciji za novinare u Versaju uoči svečanog otvaranja izložbe posvećene 300-godišnjici posete Petra Prvog Francuskoj, Vladimir Putin je istakao da istorijat rusko-francuskih odnosa nije počeo posetom prvog ruskog imperatora, nego sklapanjem braka između Ane, mlađe ćerke velikog kneza Jaroslava Mudrog, i Anrija Prvog 1051. godine.
Biografiju Ane Jaroslavne u Vikipediji za jedan dan „ispravili“ 50 puta
Izjava ruskog predsednika izazvala je burnu >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << reakciju u Ukrajini. Predsednik Petar Porošenko je optužio Vladimira Putina za pokušaj da „naočigled cele Evrope ukrade” kneginjicu Anu Jaroslavnu. Ubrzo posle predsedničkih izjava usledila je reakcija ministarstava spoljnih poslova, kao i burna diskusija u društvenim mrežama.
Ko je u pravu? Treba podsetiti da je Jaroslav Mudri iz novgorodske dinastije Rjurikoviča, koja je vladala staroruskom državom sa centrom u Kijevu, pre stupanja na kijevski presto 1016. godine već bio knez rostovski (987-1010) i novgorodski (1010-1034). Pogrešno je tretirati Anu kao Ukrajinku jer se radi o Staroj Rusiji čije se istočnoslovensko stanovništvo nije delilo na Ruse, Ukrajince i Beloruse. Formiranje zasebne ukrajinske nacije u istorijskoj oblasti Malorusiji na jugozapadu Ruske imperije i u istočnim područjima Austrougarske počelo je 800 godina kasnije, u 19. veku, u doba nacionalnog preporoda slovenskih naroda, i nastavilo se u 20. i 21. veku.
Prvi mit: 15-godišnja kraljica
„Ani se činilo da sve to sanja... Vrtelo joj se u glavi od latinskih, ne mnogo lepih ali glasnih himni, od otegnute muzike orgulja na koju nije navikla, od tamjana koji se obilato dimio... Raskošne haljine su je na neki način odvajale od celog sveta. Opijena svojim trijumfom Ana je bila spremna da poveruje episkopu Rožeu koji je visokoparnim rečima govorio kako je nju samo Nebo poslalo Francuskoj da briše suze nesrećnicima i hrani gladne. Novoj kraljici suze počeše da naviru. Strasno je želela da zasluži ljubav svih tih ljudi koji je posmatraju kao uzvišenije biće” – tako Anino venčanje u Rejmsu opisuje ruski pisac Antonin Ladinski u romanu „Ana Jaroslavna – kraljica Francuske”.
Ruski i francuski istoričari pominju različite datume Aninog rođenja. Pretpostavke variraju od 1025. do 1036. godine. To znači da se ona mogla udati za kralja Francuske i u svojoj petnaestoj i u dvadeset petoj godini.
Ana je bila ćerka ruskog vladara Jaroslava koji je prozvan Mudri. U njegovo vreme je sastavljen prvi kodeks zakona, osnovani su prvi ruski manastiri i prve škole, podsticano je prepisivanje knjiga. Sva Jaroslavljeva deca su stekla dobro obrazovanje. Kada je zaprošena Ana je umela da čita i piše, znala je grčki i latinski, a u Francuskoj je kao sa sebi ravnima razgovarala sa učenim monasima o književnosti, istoriji, politici, poljoprivredi i mnogim drugim temama.
Njen otac je mudro vodio i unutrašnju i spoljnu politiku. Pomoću dinastičkih brakova svoje dece on je učvršćivao prijateljske odnose sa drugim zemljama. Ćerku Jelizavetu je udao za norveškog kralja Haralda Surovog, a ćerku Anastasiju za kralja Mađarske Andraša Prvog.
Ćerke Jaroslava Mudrog / Arhivska fotografija
Drugi mit: Jaroslav Mudri je pleo lukavu političku paučinu. A možda je to radio Anri?
Međutim, povod za Anin brak uopšte nije bila Jaroslavova politika. „Mi ništa ne znamo o uzrocima tog braka”, kaže ruski istoričar, docent Ruskog državnog humanističkog univerziteta Jevgenij Pčelov. „Politika Francuske nije imala nikakvog značaja za Staru Rusiju, i obrnuto. Izvori upućuju na to da je inicijativa za ovaj brak potekla iz Francuske. Iznošene su pretpostavke (prvi ju je izneo ruski istoričar Nikolaj Karamzin) da je uzrok bio zabrana stupanja vladara u brakove sa devojkama koje su im u bliskom srodstvu, a to je navodno bio problem u Francuskoj zbog rodbinskih veza sa evropskim dinastijama. Zbog toga je mlada birana u dalekoj zemlji. Ali i taj argument ne deluje nimalo ubedljivo.
Postoji pretpostavka da je Anin brak bio povezan sa brakom njene starije sestre Jelizavete. Navodno je Anri Prvi brakom sa sestrom žene norveškog vladara Haralda Surovog težio da uspostavi savezničke odnose sa Norveškom. Sa druge strane, poznato je da je osnivač dinastije Kapetinga Igo Kapet težio da se orodi sa vizantijskim imperatorima. Možda je ženidba njegovog unuka Anrija I mogla bar malo da približi Kapetinge tom cilju? Kako god bilo, Kapetinzi su svakako težili da učvrste svoj položaj vladajuće dinastije pomoću međunarodnih dinastičkih veza. Nije, međutim, jasno kako je tome mogao doprineti brak sa ćerkom kijevskog kneza...”
Treći mit: rusko poreklo Rejmskog Jevanđelja
Izaslanici Anrija I su krenuli po Anu iz Francuske u Kijev 1048. ili 1049. godine (različiti izvori navode različite datume). Dobivši blagoslov roditelja Ana je zauvek otišla u zemlju koju nije poznavala. Zajedno sa mladom princezom u Francusku je krenulo bezbroj kola sa bogatim mirazom. Među njenim dragocenostima bio je hijacint koji će postati relikvija opatije u Sen Deniju.
Zašto su ruski plemići komunicirali na francuskom?
Budući suprug je dočekao Anu u Rejmsu. Venčali su se na Duhove 19. maja 1051. godine. Ana je po predanju donela iz Kijeva slovensko Jevanđelje i insistirala da se zakune upravo na njemu. Postoji mišljenje da je to bilo upravo ono Jevanđelje koje je kasnije dobilo naziv Rejmsko i na kome su zatim zakletvu polagali svi francuski kraljevi. „Rejmsko jevanđelje nema nikakve veze sa Anom Jaroslavnom”, smatra istoričar Jevgenij Pčelov. „Ta knjiga je zbornik različitih rukopisa u jednim koricama. Jedan rukopis je napisan ćirilicom u 11. veku, a drugi glagoljicom krajem 14. veka (napisan je u Pragu). To jevanđelje je dospelo u Rejmsku crkvu tek u 16. veku. Korišćeno je u ceremoniji krunisanja francuskih kraljeva (posebno je pitanje zašto je baš ono korišćeno), i tek u 19. veku je dovedeno u vezu sa imenom Ane Jaroslavne”.
Četvrti mit: Da li je Ana uvela u Francuskoj parna kupatila?
Ljubitelji istorijske beletristike često tvrde da je upravo Ana donela u Francusku običaj korišćenja parnih kupatila, jer je u Rusiji odvajkada postojala ta tradicija. Pisac Moris Drion u knjizi „Pariz od Cezara do Luja Svetog” pominje tobožnje Anino pismo ocu u kome se ona žali i čudi što ovde nije uobičajeno redovno posećivanje parnih kupatila. Ali to je samo književnička fantazija. „Nauci nisu poznata Anina pisma Jaroslavu Mudrom”, konstatuje istoričar Jevgenij Pčelov.
Statua Ane u Senlisu / detail. / myself/wikipedia.org (CC BY-SA 4.0)
Peti mit: Da li se Ana vratila u otadžbinu?
Kralj Anri I je umro 1060. godine. Budući da je stariji sin, naslednik prestola, imao samo 8 godina, Ana je postala kraljica regent. Ona se 1061. godine drugi put udala za grofa Raula de Krepija. Taj brak je bio skandalozan, jer je Raul prethodno bio već dva puta oženjen, nepravedno je oklevetao svoju prethodnu ženu, a Ana je navodno radi Raula napustila svoju decu iz braka sa Anrijem.
Od tog trenutka je njeno ime izbačeno iz kraljevskih dokumenata. Da bi iskupila greh nezakonitog braka Ana je osnovala Opatiju svetog Vinsenta u Senlisu, gde se sada nalazi licej.
Plodovi propagande iz 16. veka o Ivanu Groznom
Nije poznat ni datum Anine smrti, ni mesto gde je sahranjena. Po rečima Jevgenija Pčelova, poslednji dokument sa njenim imenom vezan je za 1075. godinu. „U 17. veku je pronađena nekakva nadgrobna ploča na osnovu čega se pojavila verzija da je Ana sahranjena u opatiji Vijer u Serniju”, kaže istoričar. „Međutim, ta ploča je po svemu sudeći kenotaf koji se pojavio usled nesporazuma oko imena drugih žena iz te obitelji. Postoji verzija da se Ana mogla vratiti u Rusiju. O tome govori izvor s početka 12. veka „Hronika manastira Flerija”, gde se jedini put pominje Anina dalja sudbina. U istoriji Rjurikoviča (dinastije ruskih vladara kojoj je pripadala Ana) bilo je takvih slučajeva. Vratila se, na primer, Anina rođaka Jevpraksija Vsevolodovna kada je otišla od nemačkog imperatora Hajnriha IV”.
