Izvor: Politika, 26.Sep.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lakoća promene
Vladimir Putin je i do sada držao ključne državne poluge u svojim rukama
Odluka ruskog premijera Vladimira Putina da se u proleće 2012. vrati na čelo države teško da bi se mogla nazvati neočekivanom. Svetski mediji su već nekoliko meseci naširoko raspravljali o takvoj mogućnosti. Ono što je, možda, iznenađujuće jeste – lakoća sa kojom se sve desilo. Kao i to što su Putin i aktuelni predsednik Dmitrij Medvedev odlučili da, jednostavno, zamene uloge. Jer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u očekivanju očekivanog, u „igru“ su se tokom vremena „svako na svoj način”, upleli i drugi kandidati. Pomenimo samo milijardera Mihaila Prohorova i prvog čoveka Ministarstva finansija Alekseja Kudrina.
„Prevremena” smena na čelu najveće države na svetu – Medvedev je mogao komotno da odradi još jedan predsednički mandat – za Rusiju je dobro rešenje. Putin, naime, nikada i nije ispustio ključne upravljačke poluge iz svojih ruku. Povratak u „prirodno stanje” definitivno je nešto što će pozdraviti i Rusi i njihovi partneri iz inostranstva, ali to ne znači da će oni zbog toga biti i bogzna kako srećni. Jer, predstoji im suočavanje sa „tvrđom” politikom Kremlja. Ali u tom suočavanju barem neće morati stalno da se osvrću.
Sa druge strane, ono što je Putin napravio 2000–2008. i ono što mu (eventualno) predstoji od 2012. nije ni približno jednako. Tokom pomenutog predsednikovanja on je zemlju, praktično, vadio iz kaljuge. Kada je ušao u Kremlj rat u Čečeniji buktao je svom silinom. Osmog avgusta 2000. u centru Moskve, u jednoj stanici metroa, bomba je ubila 13 ljudi. Četiri dana kasnije, u Barencovom moru je potonula nuklearna podmornica „Kursk“, ponos ruske mornarice. Petnaest dana potom izbio je veliki požar na televizijskom tornju „Ostankino“ u Moskvi...
„Takva nam je zemlja“, rezignirano je tada rekao Putin. Ispostaviće se da je populizam bio jako oružje u njegovim rukama.
Danas je situacija drugačija, i to je ono što uznemiruje partnere sa Zapada. Putin se ovaj put ne pojavljuje kao vatrogasac, već kao lider moćne države čiji su interesi vrlo jasni, i države koja te interese može da brani. Nije stoga čudno što su nemačka kancelarka Angela Merkel i britanski premijer Dejvid Kameron već izrazili spremnost da sarađuju sa novim (starim) šefom države. Evropa i tako ima previše problema da bi sebi tovarila nove. Nema sumnje da u takvoj situaciji glavni protivnik Moskve ostaje – Vašington. U tom smislu već se oglasio američki senator Džon Mekejn, jedan od najvećih zagovornika zaoštravanja odnosa sa Moskvom, sarkastičnom primedbom: „Putin će opet da izabere – sebe”.
Američki dnevnik „Njujork tajms”, međutim, smatra da bi se Putin mogao pokazati kao dobar reformator. „Zarada od prodaje nafte i gasa neće moći još dugo da podržava sadašnji ubrzani rast životnog standarda Rusa”, piše list i dodaje: „Predsednik će, hteo ne hteo, biti primoran da se okrene promenama u socijalnoj i ekonomskoj sferi koje je Medvedev već najavio.” Možda je upravo ta činjenica bila ključna u odluci da se ruski dvojac, jednostavno, rotira, izbegavajući tako da se u igri pojavi još neko ime.
Mnogo su, međutim, interesantnije reakcije ruskih političara i analitičara „To je politička kapitulacija Medvedeva“, smatra Gleb Pavlovski, prvi čovek Fonda za efektivnu politiku. Lider ruskih komunista Genadij Zjuganov mišljenja je da je „vladajući tandem” primoran na „laviranje”, pošto bi svako suočavanje sa drugim konkretnim programima predstavljalo put u propast. Ugledni političar Boris Njemcov, iz Partije narodne slobode, optužuje Putina da ovakvom odlukom samo provocira rusku javnost. Po mišljenju Aleksandra Kinjeva, rukovodioca Fonda za razvoj informacione politike, sve ukazuje na to da uskoro slede neka nepopularna rešenja u kojima bi Medvedev, kao premijer, trebalo da ima ulogu – gromobrana...
Ipak, zaključak koji navode i u Rusiji i na Zapadu jeste da je odluka Putina da se vrati u Kremlj „dobra za tržište, ali loša za Evropu i SAD”. Da li će tako i biti, ostaje da se vidi.
----------------------------------------------
Gorbačov: Bez promena Rusija gubi šest godina
Poslednji lider bivšeg Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov ocenio je da budući predsednik Rusije mora da pravi ozbiljne promene i upozorio da će Rusija, ukoliko ih Vladimir Putin ne sprovede, rizikovati da izgubi šest godina. „Bila bi greška ukoliko bi budući predsednik mislio samo o tome kako da ostane na vlasti i kako da zadrži stari tim – a koji treba kriviti za stanje stvari”, smatra Gorbačov.
----------------------------------------------
Kudrin neće sa Medvedevom
Moskva –Aktuelni ruski vicepremijer i ministar finansija Aleksej Kudrin odlučan je u nameri da ne bude u vladi koju će predvoditi Dmitrij Medvedev. Pre nego što je objavljena rokada tandema, Kudrin je smatran za najvećeg pretendenta na premijersko mesto.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 27.09.2011.
