Izvor: Politika, 23.Jul.2014, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kinezi prodiru u američko dvorište
Argentina ima meso i žito, Venecuela ima naftu, sve je to uz ideologiju razlog što Peking osvaja jug američkog kontinenta
I Si Đinping, predsednik Kine, upravo okončava svoju latinoameričku turneju po gotovo identičnoj ruti koju je samo pre desetak dana prešao Vladimir Putin. Potpisujući velike ekonomske ugovore, Kina je posle samita Briksa u Brazilu znatno ojačala pozicije Venecuele, Argentine i Kube, zemlje koje se u tekućem prestrojavanju sveta, uporno odupiru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << severnoameričkoj prevlasti.
Naftonosna Venecuela dobila je četiri milijardi dolara kineskog kredita koji će umesto u američkoj valuti vraćati isporukom za još oko sto hiljada barela dnevno Kini. Trenutno se dnevno otprema 524.000 barela crnog zlata na Daleki istok, a po zvaničnim podacima iz Karakasa do 2016. u Kinu će odlaziti milion barela venecuelanske nafte na dan. Ova vrsta svetske trgovine, u kojoj se američka valuta dolar zamenjuje za otplatu u naturi, počela je još u vreme socijalističkog predsednika Uga Čavesa. Venecueli su krediti pomogli da poboljša infrastrukturu i javne službe, Kini su obezbedili sigurnu dnevnu isporuku energenata. I jednima i drugima pre svega prija što su u ovoj velikoj transakciji zaobišli SAD gde, uprkos vrlo hladnim političkim odnosima, odlazi veliki deo venecuelanske nafte.
Venecuela je postala jedna od zemalja sa najvećim kineskim ulaganjem, rekao je Si Đinping, i sedmi po redu izvoznik nafte u najmnogoljudniju zemlju sveta. Obe zemlje ističu da se novim ugovorima učvrstilo „strateško partnerstvo” između njih
Pod utiskom Mundijala u Brazilu, gde se, doduše, Latinska Amerika nije proslavila, kineski predsednik je upotrebio fudbalsku terminologiju kako bi zacrtao strateško partnerstvo. Citirao je slavnog brazilskog fudbalera Pelea koji je rekao da mu je od svih golova u karijeri uvek najdraži onaj „sledeći”. Pele više ne daje golove, ali Peking želi da sa istim žarom zajedničko kinesko latinoameričko preduzetništvo postiže nove podvige.
Kina širom otvara vrata za robu iz Latinske Amerike, više puta je potvrđeno na ovoj turneji. S druge strane kineska ulaganja u Latinsku Ameriku dostigla su 17 milijardi dolara, ali kineski predsednik tvrdi da ima potencijala da se znatno povećaju.
Prethodno je Peking potpisao sa Buenos Ajresom ugovor o kreditu od sedam i po milijardi dolara, preko potreban Argentini koja u ovom trenutku, zbog neotplaćenih dugova, nema pristup globalnim finansijskim tržištima.
Iako se Kina u svojim poslovima rukovodi pragmatičnim interesima, Si Đinping je ipak želeo da oda poštu i preminulom Ugu Čavesu, predvodniku latinoameričkog socijalizma u 21. veku, za čijeg se života i začela značajnija razmena dobara i ideja sa Dalekim istokom. Predsednik je posetio mauzolej Uga Čavesa, a politički analitičar iz Karakasa Karlos Romero tvrdi da „Kina nema nameru da se ideološki takmiči sa SAD”.
„Ekspanzija je deo politike da se dugoročno osigura prirodnim resursima”, tvrdi ovaj Venecuelanac.
Venecuela ima naftu, Argentina obiluje mesom i žitom. Obe stvari su preko potrebne najmnogoljudnijoj zemlji kako bi nastavila sa ubrzanim razvojem. Turneja Si Đinpinga je odličan posao za Kinu, a samo usput spas za Venecuelu i Argentinu.
Ali kad prirodni resursi iz američkog zadnjeg dvorišta odlaze na Daleki istok, to ne može da se dopadne Vašingtonu. Ni ideološki, a još manje ekonomski.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 23.07.2014.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
