Izvor: Politika, 12.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad ide „Gaspromu”, ide i Rusiji
Rusija maše svojim energetskim resursima više nego raketama, a najmoćnije oružje u tom smislu je „Gasprom”, piše „Njujork tajms
Danas, kada nastoji da povrati geopolitički uticaj koji je imala u doba SSSR-a, Rusija maše svojim energetskim resursima više nego raketama. Najmoćnije oružje u tom smislu je „Gasprom”, piše „Njujork tajms”. Na jednoj prošlogodišnjoj konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za novinare, Putin je negirao da Rusija koristi ekonomsku moć za ostvarivanje spoljnopolitičkih ciljeva. Međutim, mnogo je onih koji se ne slažu.
„Energenti ne bi trebalo da se koriste kao političko oružje, ali se to čini”, kaže Vladimir Milov, predsednik moskovskog Instituta za energetsku politiku i bivši zamenik ministara za energetiku. On kaže da je „Gasprom” povremeno korišćen kao „sredstvo za kažnjavanje susednih zemalja”.
Samo na naftnom polju „Južno Ruskoje” potvrđene su rezerve 800 milijardi kubnih metara prirodnog gasa – više nego dovoljno da se podmire godišnje potrebe SAD, a to je samo prvi od šest ogromnih projekata za sever Rusije, tamo gde je zimi toliko hladno da su protekle zime motori radili danonoćno da se ne bi zamrzli do proleća.
Kad se govori o ulozi „Gasproma” u ruskoj privredi, teško je preterati. To je ogromna kompanija koja je prošle godina imala prihod od 91 milijardu dolara. Zapošljava 432.000 ljudi i plaća porez u vrednosti jedne petine ruskog budžeta. Kompanija je najveći snabdevač Evrope prirodnim gasom i postaje sve važniji izvor gasa za azijska tržišta u usponu, poput Kine i Južne Koreje. Ako se zajedno uzmu sirova nafta i prirodni gas, „Gasprom” ima veću dnevnu proizvodnju energije od Saudijske Arabije.
Veze između ovog energetskog giganta i vlade uvek su bile bliske, ali Putin i Medvedev su za „Gasprom” „drim tim”, kaže za „Njujork tajms” jedan britanski analitičar.
Dok cene energenata dostižu rekordne visine, „Gasprom” je uticajniji nego ikada i kod kuće i u inostranstvu i najavljuje da će do 2014. preteći „Ekson mobil” kao najveća svetska kompanija na berzi. To je cilj koji je i sam Medvedev podržao pre nego što je izabran za predsednika.
„Gasprom” planira da tokom sledeće dve godine utrostruči kapitalne investicije u istraživanja, eksploataciju i transport gasa i to samo da bi održao sadašnji nivo proizvodnje. Investicije će 2010. porasti na 969 milijardi rubalja (45 milijardi dolara), dok su prošle godine iznosile 330 milijardi rubalja (14 milijardi dolara).
Da bi finansirao probijanje na Arktik, „Gasprom” traži način da podigne cenu prirodnog gasa u Rusiji i na izvoznim tržištima. Prošle godine je izašao sa idejom o osnivanju kartela proizvođača prirodnog gasa, kao što je OPEK za naftu, što bi povećalo uticaj Rusije na globalnom energetskom tržištu.
Veze „Gasproma” sa vladom već donose dividende na domaćem tržištu. Na osnovu mere koju je uveo Medvedev dok je bio premijer, ruski potrošači će morati da plaćaju mnogo višu cenu prirodnog gasa. Cene će rasti u proseku 25 odsto godišnje, počev od ove godine, sa ciljem da 2011. dostignu svetski nivo. To znači da prosečan Rus više neće uživati u jeftinoj energiji kako je navikao i predstavlja oštar primer koliko je vlada spremna da pomogne „Gaspromu” bez obzira na socijalne posledice.
Kritičari kažu da se „Gasprom” probio među svetske energetske gigante prilično grubo, posebno u Putinovim godinama. Najbolji primer je Južno Ruskoje. Naftaš iz Teksasa Ričard Monkrif tvrdi da je zakonski vlasnik 40 odsto tog polja, koje je kupio kroz niz ugovora sa „Gaspromom” pre deset godina. Ruski džin tvrdi da ugovori nisu bili obavezujući i negira bilo kakve obaveze prema njegovoj kompaniji „Monkrif oil”, ali priznaje nemačkom BASF-u 35 odsto vlasništva. Monkrif je podneo tužbu u Berlinu, tvrdeći da njegov deo sada vredi 12 milijardi dolara, ali je pesimista i kaže da niko nikada nije naterao na sudu neku rusku kompaniju da ispuni ugovor.
Kada je „Gasprom” podigao cene gasa novim demokratskim zemljama u okruženju, uključujući Ukrajinu, spoljna politika Kremlja i komercijalni interesi kompanije bili su u simbiozi: kažnjavanje protivnika donelo je kompaniji profit.
Sada kada se ugovorima obavezao na dugoročno snabdevanje evropskih potrošača, svaki manjak u proizvodnji Rusi će osetiti u vidu nestašica gasa, ocenjuju analitičari.
Mihail Deljagin, nekada ekonomski savetnik Borisa Jeljcina, sumnja da „Gasprom” može da isporuči novi gas na vreme i kaže da je sa toliko sporednih političkih i poslovnih poduhvata on postao više finansijska nego energetska kompanija.
– „Gasprom” je postao novčanik Kremlja. Ne možete da pravite bušotine sa novčanikom – kaže Deljagin.
Kako god bilo, sada kada je nafta premašila cenu od 125 dolara za barel taj novčanik je sve deblji. Prošle sedmice, posle inauguracije Dmitrija Medvedeva, „Gasprom” je po vrednosti premašio „Dženeral ilektrik” i „Čajna mobajl” i dospeo na treće mesto najvećih svetskih kompanija po tržišnoj vrednosti.
J. K.
[objavljeno: 13/05/2008.]
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
