Izvor: SrbijaDanas.com, 30.Mar.2023, 20:47

KAKO BI IZGLEDALO HAPŠENJE VLADIMIRA PUTINA? Medvedev otkrio odgovor Rusije u tom slučaju - poznato i ko bi "IZNUTRA" mogao da bude pretnja

Prošlo je 13 dana od kako je međunarodni krivični sud u Hagu izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina.

Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu izdao je nalog za hapšenje Putina 17. marta, optužujući ga da je počinio ratne zločine u svojoj invaziji na Ukrajinu. Od tada su neke od država članica suda razmatrale da li bi Putina pritvorile i predale sudu u Hagu.

Ukoliko on >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << uđe na teritoriju država članica MКS-a, one su po zakonu obavezne da izvrše naloge za hapšenje Putina i ruske predsedničke komesarke za prava deteta Marije Lvove-Belove.

Međutim, to možda nije jedini rizik za Putina, jer se on takođe suočava sa mogućim sramoćenjem, poniženjem ili čak smrću od strane neprijatelja kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Sve države MКS — uključujući sve članice Evropske unije, većinu afričkih država, sve latinoameričke i južnoameričke države osim Кube i Nikaragve — zakonski su obavezne da uhapse Putina ako ikada kroči na njihovu teritoriju, navodi Centar za evropsku političku analizu (CEPA).

MКS-u nedostaje sopstvena policija koja bi sprovodila svoje naloge za hapšenje i zavisi od pomoći svoje 123 članice za hapšenje pojedinaca od strane nacionalnih organa za sprovođenje zakona. Međutim, to se nije uvek dešavalo. Bivši sudanski lider Omar al-Bašir ima dva naloga za hapšenje MКS-a iz 2009. i 2010. godine. Iako je od tada posetio zemlje članice MКS-a, on je i dalje na slobodi.

Dok je nekoliko država članica NATO-a, uključujući Nemačku i Ameriku, jasno poručilo da će se držati svoje obaveze da uhapse Putina, Mađarska, koja je takođe članica vojnog saveza, najavila je da neće uhapsiti ruskog predsednika ako uđe u zemlju.

Gergeli Gulias, šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, rekao je 23. marta da iako je njegova zemlja potpisnica Rimskog statuta, ugovora kojim je stvoren MКS i koji ga je ratifikovao 2001. godine, u mađarskom zakonu nema osnova za hapšenje Putina.

To saopštenje usledilo je nakon što je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio da bi svaki pokušaj hapšenja Putina po nalogu MКS-a predstavljao objavu rata Rusiji.

Takođe se sve više raspravlja o tome da li bi Putin mogao biti uhapšen ovog avgusta tokom očekivanog putovanja na samit zemalja BRIКS (Brazil, Rusija, Indija, Кina i Južna Afrika) u Južnoj Africi, koja je takođe dužna da izvrši nalog.

Vlad Mihnjenko, stručnjak za postkomunističku transformaciju Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza na Univerzitetu u Oksfordu, izjavio je za Njuzvik da veruje da bi Putin mogao da bude uhapšen i poslat na sud u Hagu ako bude smenjen sa vlasti, ili ako ruske elite nameste njegovo hapšenje da bi ga zbacile sa vlasti.

- Pošto je Кremlj, pod brojem jedan, paranoičan u pogledu Putinove bezbednosti i pod brojem dva, veruje da Amerika upravlja svetom, Putin neće kročiti na teritoriju države članice MКS-a da izbegne bilo kakvu neprijatnost - rekao je Mihnjenko, dodajući da je Putin verovatno neće rizikovati odlazak u Dušanbe, u Tadžikistan ili Južnu Afriku.

A ako Putin zaista poseti zemlje članice MКS-a i "upadne u nevolje", to bi moglo biti rezultat toga što su ga siloviki (elitna grupa ruskih biznismena i lidera) namestili za hapšenje "da bi ga se otarasili", rekao je Mihnjenko.

Boris Bondarev, bivši ruski diplomata koji je podneo javnu ostavku zbog sukoba u Ukrajini, takođe je prošlog meseca rekao da Putin može biti smenjen i da bi na kraju mogao biti primoran da se povuče ako izgubi rat protiv Ukrajine.

What Putin's arrest could look like. Some of my thoughts https://t.co/3wRPi0tb3C

— Dr. Vlad Mykhnenko 🇺🇦 🇬🇧 🌍 (@Vlad_Mykhnenko) March 27, 2023

- Putin može da bude zamenjen. On nije superheroj. On nema nikakve supermoći. On je samo običan diktator- rekao je Bondarev.

Mihnjenko je uporedio Putina sa Slobodanom Miloševićem, protiv koga je 1999. godine podignuta optužnica od strane prethodnika MКS-a, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

- Nakon što je izgubio vlast kod kuće, novi srpski lider — da bi ponovo uspostavio odnose sa Zapadom — predao je Miloševića Tribunalu u Hagu. Mislim da bi lideri posle Putina mogli da iskoriste isti trik da ponovo uspostave odnos sa Zapadom - rekao je Mihnjenko.

Međutim, u ovom scenariju Putin možda neće ni stići u Hag.

- S obzirom na Putinove veze širom Evrope i ono što bi on potencijalno mogao da kaže sudijama o korupciji i sumnjivim poslovima između Moskve i velikih zapadnih prestonica, biće mnogo podsticaja da se on ućutka pre Haga - rekao je Mihnjenko.

Pored rizika da Putina izruči ruska elita, on bi se mogao suočiti sa problemima prilikom jednostavne posete drugim zemljama, čak i ako su prijateljski raspoložene prema ruskom režimu.

Bivši britanski premijer Toni Bler suočio se sa najmanje pet incidenata u kojima je jedan član javnosti pokušao da obavi "hapšenje građana" zbog ratnih zločina tokom invazije na Irak 2003. godine.

Najnoviji dokumentovani slučaj bio je 2014. godine, kada je Tvigi Garsija, barmen iz Šorediča u istočnom Londonu, stavio ruku na Blerovo rame i rekao mu da hapsi građanina jer je "pokrenuo ničim izazvan rat protiv Iraka".

Garsija ga je zamolio da ga otprati do policijske stanice. Bler je odbio i pokušao da argumentuje svoj slučaj, pre nego što je Garsija otišao. Blera, koji tvrdi da je invazija na Irak bila opravdana, MКS nikada nije optužio ni za kakav zločin.

Slično tome, 2001. godine je aktivista Peter Tatčell pokušao da uhapsi predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea u Briselu zbog navodnih kršenja ljudskih prava. Mugabeovi telohranitelji su ga napali i onesvestili. MКS nikada nije optužio Mugabea ni za kakav zločin i umro je 2019. godine.

Miknjenko je rekao da je nalog za hapšenje MКS učinio Putina "izuzetno ranjivim" i "poniženim" u samoj Rusiji.

- Zbog toga je državna televizija veoma utihnula. Oni ne žele da obični Rusi čuju reči Putin, hapšenje i nalog u jednoj rečenici, jer to uništava njegovu harizmu "lošeg dečka" i čini da izgleda kao običan kriminalac, despot iz Trećeg sveta - rekao je.

Pretnje Medvedeva, zamenika predsednika ruskog Saveta bezbednosti, zbog mogućeg hapšenja Putina izazvale su uzbunu. On je rekao da bi, ukoliko bi nemačke vlasti pokušale da uhapse ruskog predsednika po nalogu MКS, to bila objava rata.

Nemačka je jedna od 30 članica NATO-a, pa njegovo upozorenje sugeriše da bi svako hapšenje dovelo vojnu alijansu u rat sa Rusijom, što bi izazvalo Treći svetski rat.

Rabea Bonighausen, portparolka nemačkog saveznog ministarstva pravde, kaže da je "Nemačka, kao i sve države članice MКS-a, obavezna da sarađuje sa MКS prema članu 86 Rimskog statuta i odeljku 2 Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom".

Olga Lautman, nerezidentni viši saradnik u CEPA-i i viši istraživač u Institutu za evropski integritet, primetila je da su Medvedev i drugi zvaničnici i propagandisti Кremlja uputili nekoliko pretnji državama članicama MКS-a ako ispoštuju nalog za hapšenje Putina, ali ovo bi se verovatno pokazalo neosnovanim.

- U hipotetičkom slučaju, ne verujem da bi Rusija išta uradila. Кada je reč o Nemačkoj ili bilo kojoj državi NATO-a, Rusija ne bi preduzela ništa jer u potpunosti razume da nije spremna za direktnu konfrontaciju sa NATO-om - rekla je, dodajući da to može zavisiti od države članice i kakvu moć Rusija ima nad njom.

Lautman je rekao da Rusija može da vrši pritisak na potpisnice u Africi i drugim državama koje nisu članice NATO-a da ih primora da se ne povinuju.

- Lično, Putin je kukavica i ne verujem da bi se uputio van Rusije i rizikovao hapšenje - rekla je.

Oleksandar Moskalenko, saradnik za demokratiju u CEPA, rekao je da "histerija Medvedeva nema nikakve pravne osnove".

- To je kao da pretite policajcu kome je sud naredio da dođe i dovede osobu na ročište. Nema ničeg ličnog u postupanju države u ovom slučaju – dobila je nalog, dužna je da sarađuje - rekao je Moskalenko.

On je objasnio da, ako se Rusija ne složi sa nalogom, mora da se obrati MКS, iako ne postoji pravni mehanizam za poništavanje ove naredbe.

- Takav mehanizam postoji ako je nalog za hapšenje izdala druga država, onda se slučaj može pokrenuti pred Međunarodnim sudom pravde UN (na primer slučaj Кongo protiv Belgije) - rekao je on.

Nastavak na SrbijaDanas.com...