Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Feb.2016, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Julijana Mojsilović: Nit’ se vode, nit’ se teraju
Rusija Vladimira Putina svim silama pokušava da ponovo postane velika sila. Amerika Baraka Obame kao da to, uprkos upozorenjima analitičara i diplomata, nije ozbiljno shvatila sve dok svet nije došao na ivicu novog Hladnog rata.
A novi poligon – bez ulaženja u detalje interesnih sfera – za odmeravanje snaga Moskve i Vašingtona postala je Sirija. Pre toga Rusija je anektirala Krim i podržala separatiste >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u istočnoj Ukrajini sa većinskim ruskim stanovništvom, ostavivši Zapad u čuđenju – gde će Putin stati?
Na trenutak zaboravljenu Ukrajinu zamenila je Sirija u kojoj pod bombama američke koalicije s jedne i Rusije s druge strane ginu svi – i dobri i loši.
Usput se optužujući za sve i svašta, Moskva i Vašington napokon javljaju dobru vest – dogovorili su se o učesnicima izbora u Siriji. (Sirijci kao da ni o čemu ne odlučuju, što ipak neće biti slučaj.) Napravili su kompromis, uz izostavljanje nekih, pokazaće se, bitnih stvari – bez učešća Kurda koji drže pod kontrolom 15 odsto sirijske teritorije i uslovljavanje najveće opozicione grupacije prestankom ruskog bombardovanja “opozicionih i civilnih meta” i humanitarnom pomoći narodu u okruženju pre bilo kakvih razgovora.
I onda je bilo za očekivati da će indirektni pregovori prošlog petka u Ženevi pod okriljem UN početi nesuglasicama koje će Moskva i Vašington teško ispeglati. I jedni i drugi će verovatno pokušati da privole “svoje” strane da sednu za sto, ali hoće li uspeti – kao da više ne zavisi od njih. Možda silom mogu mnogo, ali diplomatija im baš i ne ide od ruke, a međusobni odnosi otežavaju sve i svima. Pa i nama kojima se sve to čini dalekim i tuđim problemima dok nas iznebuha ne pogode posledice stanja u kojem se velike sile niti vode niti teraju. A sve, što bi se reklo, preko tuđih leđa. SAD i Evropska unija su uvele sankcije Rusiji zbog Ukrajine, a zemlje koje se ne pridruže po onoj – ko nije s nama protiv nas je – nisu sigurne da ih ne čeka nekakva “kazna”. Putin optužuje SAD da su praktično stvorile Islamsku državu mešanjem u Arapsko proleće, a onda Ameriku i NATO nazvao pretnjom ruskoj novoj politici bezbednosti. Znači – ko to ne misli nije nam prijatelj. I tako u krug, dok se dvoje svađaju treći strada.
Pa se onda i ona naoko dobra vest – kompromis oko učesnika u Ženevi – već pokazala kao trula bez Kurda, na čemu je verovatno insistirala Ankara koja je već u ekonomskom ratu sa Moskvom posle obaranja aviona, a u dobrim odnosima sa SAD kao članica NATO.
I dok Rusi, na razne načine, osvajaju sve više prostora u svetskoj politici, a time Amerikanci, kao tek probuđeni inicijativom Moskve, pokušavaju da zadrže primat, na Bliskom istoku se i dalje gine, a ostatak sveta živi u strahu od terorizma i novog hladno-toplog rata.
