Izvor: Večernje novosti, 10.Avg.2015, 09:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jevreji hoće na Krim

MOSKVAOD STALNOG DOPISNIKA OKO 40.000 Jevreja, koji su se posle raspada SSSR iselili sa Krima, žele da se iz Izraela vrate na rodnu grudu. U ime njih, pismo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu poslao je Leonid Grač, predsednik društvene organizacije "Krimski forum za zaštitu ustavnih prava građana". Pojedini, zainteresovani su da stalno žive na Krimu, dok drugi hoće da dobiju ruski pasoš kako bi mogli da šire svoj biznis na poluostrvu. - Ideju da pošaljemo pismo Putinu dao je Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Redko, lider Progresivno liberalne demokratske partije Izraela koji je rodom sa Krima - kaže Leonid Grač. - On je već obišao mnoge sadašnje rukovodioce na Krimu ali, rezultata nije bilo. Zbog toga me je zamolio da se obratim predsedniku Putinu u ime Jevreja koji bi hteli da se vrate na Krim. Ja sam se 1987. godine, bavio povratkom krimskih Tatara na poluostrvo i sećam se i masovnog odlaska Jevreja sa Krima posle raspada SSSR. Jevreji iseljenici nisu slučajno zamolili Grača da on interveniše - znali su da će tako dobiti brz odgovor. Putin je 2008. godine odlikovao Grača Ordenom prijateljstva za jačanje odnosa između Ukrajine i Rusije. Grač je u vojsci stekao čin pukovnika, kasnije je doktorirao istoriju. U vreme Gorbačova, bio je prvi sekretar oblasnog komiteta Komunističke partije Krima, a od 1998. do 2002. godine, predsednik krimskog parlamenta, potom i poslanik Vrhovne rade. - Kad je na scenu stupio "divlji" kapitalizam, mnogi Jevreji sa Krima zaključili su da je bolje da se isele nego da ratuju sa banditizmom koji je vladao u to vreme na poluostrvu - kaže Grač. I posle preseljenja, mnogi Jevreji dolazili su na Krim. Sada kad je Krim vraćen Rusiji Jevreji se nadaju da će im Moskva dozvoliti da imaju dvojno državljanstvo da bi mogli češće u Rusiju. Stranac bez akreditacije, naime, ne može da ostane duže od 90 dana "u komadu". - Od povratka krimskih Jevreja makar i samo kao biznismena, može biti koristi. Ako su u Izraelu mogli da naprave biznis od nule sigurno će to umeti i na Krimu. Mogu da pomognu razvoj medicine na poluostrvu, kao i da podignu turizam na viši nivo. Posebno bi bilo korisno njihovo iskustvo u poljoprivredi, jer je ona na Krimu slabo razvijena - objašnjava Grač. On smatra da bi bilo najbolje da se Jevrejima omogući dvojno državljanstvo, jer tako Izrael celu akciju ne bi doživeo kao oduzimanje stanovništva. Glavni rabin Rusije Adolf Šajevič kaže da u Rusiji nema državnog antisemitizma ali se on može osetiti u svakodnevnom životu. Grač misli da bi dolazak Jevreja na Krim mogao da harmonizuje nacionalne odnose na poluostrvu. PITANjE AUTONOMIJE ZA VREME sovjetske vlasti, kad je u državnom vrhu bilo mnogo Jevreja, od Trockog do Buharina, razgovaralo se o tome da Krim bude jevrejska autonomna oblast. Ali, tome se suprotstavio Staljin, pa je 1934. godine formirana Jevrejska autonomna oblast na Dalekom istoku na granici sa Kinom. U toj oblasti danas živi manje od jedan posto Jevreja, samo njih 1.628. Najveći broj Jevreja se posle raspada SSSR iselio upravo iz Jevrejske autonomne oblasti i otišao da živi u Izrael.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin

Nastavak na Večernje novosti...