Izvor: Politika, 07.Apr.2014, 14:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I Donjeck proglasio nezavisnost

Proruski demonstranti zauzeli više državnih zdanja u Donjecku, Lugansku i Harkovu. – Kijev optužuje Moskvu da organizuje pobunu, a ona uzvraća: prestanite da upirete prstom u nas

Predstavnici gradova Donjeckog basena, koji obuhvata Donjecku i Lugansku oblast u istočnoj Ukrajini, izglasali su juče rezoluciju o proglašenju „Donjecke Narodne Republike”, nezavisne od Ukrajine.

„Proglašavamo stvaranje suverene države Donjecke Narodne Republike”, saopšteno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u sali regionalne uprave, što su delegati propratili glasnim odobravanjem, uz povike „ura”, preneli su ruski mediji.

Delegati su takođe doneli odluku da najkasnije do 11. maja bude održan referendum o pristupanju Ruskoj Federaciji, a od ruskog predsednika Vladimira Putina zatražili su da im pošalje „privremeni mirovni kontigent” vojske, prenela je agencija Tanjug.

Nakon što su u nedelju zauzeli najmanje tri vladina zdanja u Donjecku, Lugansku i Harkovu, delu Ukrajine gde većinski živi rusko stanovništvo i nalazi se gro ukrajinske industrije, proruski demonstranti provalili su juče u još jednu vladinu zgradu u Lugansku, u kojoj je smešteno lokalno sedište državne bezbednosti.

Na zgradi su istakli rusku trobojku i zaplenili zatečeno oružje, pa je policija bila primorana da zatvori ulaze u grad. Kako se navodi, reč je o 300 automata, jednom ručnom minobacaču, pištoljima, ručnim bombama i ostalim eksplozivnim napravama.

Tokom zauzimanja zgrade Službe bezbednosti, u sukobima koji su nastali, a u kojima su korišćeni kamenice, petarde i dimne bombe, najmanje dvoje ljudi je povređeno, javljaju izveštači sa terena.

Organizatori pomenutih akcija su, kako navodi Itar-Tas: Luganska garda, Narodnooslobodilački pokret i Rusko jedinstvo.

Proruske akcije navele su liderku ukrajinske stranke „Batkivščina” (Domovina) Juliju Timošenko da lično krene u Donjeck zbog „delovanja separatista” u Donjeckom basenu, navedeno je u saopštenju objavljenom na veb-sajtu njene stranke u trenutku dok se još nije saznalo za odluku u Donjecku. Ona je rekla da zauzimanje zgrada regionalnih vlada u Donjecku i Harkovu i zgrade službe bezbednosti u Lugansku predstavlja direktan nastavak ruske agresije na Ukrajinu.

„Obraćam se predstavnicima vlasti sa zahtevom da preduzmu mere za neutralisanje terorista i sprečavanje ovakvih događaja u budućnosti”, rekla je Timošenkova, prenela je agencija Ukrinform.

Ona je, takođe, apelovala na lidere EU i SAD da preduzmu rigoroznije mere protiv Rusije.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk takođe smatra da su radikali koji su zauzeli vladine zgrade u istočnoj Ukrajini koordinirani sa „specijalnim snagama stranih vlada” i optužio Rusiju da stoji iza napada s ciljem da se rasparča Ukrajina.

„Postoji plan da se destabilizuje situacija, plan da strane (vojne) snage pređu granicu i zauzmu teritoriju (naše) zemlje, što nećemo dozvoliti”, rekao je Jacenjuk na sastanku vlade, prenela je agencija AFP.

Šef ukrajinske diplomatije Arsen Avakov smatra da su „ruski predsednik Vladimir Putin i svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič dogovorili i finansiraju seriju separatističkih nemira na istoku zemlje”.

Kako je saopšteno u Kijevu, Vrhovna rada (parlament) priprema zakon po kojem bi separatizam bio tretiran kao teško krivično delo. Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov, u obraćanju građanima, naveo je da će u slučaju separatističkih akcija biti sprovođene „antiterorističke operacije”.

Najnovija dešavanja u Ukrajini izazvala su zabrinutost među evropskim državama. Prema rečima Štefana Zajberta, portparola nemačke kancelarske Angele Merkel, „najnoviji razvoj situacije u Donjecku i Harkovu izaziva veliku zabrinutost nemačke vlade”. On je dodao da je neophodno odmah ponoviti apel „svima koji su na odgovornim pozicijama da pomognu u stabilizaciji regiona kako bi se izbegla svaka eskalacija”.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun optužio je Rusiju za dešavanja na istoku Ukrajine. Podsetivši da je nedavno posetio i Moskvu i Kijev, Ban je izjavio da rešenje u Ukrajini može da se pronađe samo mirnim putem i suštinskim pregovorima. „Nema alternative mirnom rešenju.”

Predsednik Češke Miloš Zeman bio je nešto oštriji i izjavio da bi Zapad trebalo da preduzme odlučnije korake, koji bi mogli da uključe i slanje NATO snaga u Ukrajinu, ukoliko Rusija pokuša da anektira istočni deo bivše sovjetske republike. Zeman je češkom državnom radiju u nedelju rekao da momenat u kojem Rusija odlučuje o proširivanju teritorijalne ekspanzije na istočni deo Ukrajine, predstavlja momenat u kojem „prestaje šala”.

„U tom slučaju bih se zalagao ne samo za najoštrije sankcije Evropske unije već i za vojnu gotovost Severnoatlantskog saveza, na primer da NATO snage uđu na ukrajinsku teritoriju”, rekao je Zeman. „Čak bi i za mene, a ja nisam ’jastreb’, bila nekakva vrsta crvene linije da se pokuša anektiranje istočnog dela Ukrajine. Tada bi se od goluba pretvorio u čoveka koji se zalaže za veoma oštre sankcije.”

U međuvremenu, u Kijevu, pripadnici nacionalističke grupe „Desni sektor” pokušali su da zauzmu zgradu Vrhovnog suda u ukrajinskoj prestonici. Blokirali su ulaze u zgradu i opkolili je, javlja ruska televizija na engleskom jeziku „Raša tudej”.

Oko 100 aktivista je sprečilo zaposlene da uđu u zgradu na zadnja vrata. Pored zgrade je postavljena bina sa audio opremom. U zgradu su donete automobilske gume, ali još nisu zapaljene. Zbog ove akcije nije mogao početi planirani skup sudija.

S. Samardžija

----------------------------------------------

Putin nije Petar Prvi

Britanski istoričar Robert Servis u tekstu objavljenom u „Njujork tajmsu” piše da ga ruski predsednik Vladimir Putin „manje podseća na cara Petra Prvog, a više na Nikolaja Prvog, koji se upleo u rat sa Britanijom i Francuskom oglušivši se o pozive na suštinske reforme neophodne Rusiji kako bi mogla ravnopravno da se nosi sa svetskim državama tog doba”.

----------------------------------------------

Ubijen ukrajinski oficir na Krimu

Kijev – Jedan ruski vojnik ubio je oficira ukrajinske mornarice na istoku Krima, saopštilo je juče ukrajinsko ministarstvo odbrane. Incident se, kako se navodi, dogodio u gradu Novofjodorovka, preneo je Rojters.

----------------------------------------------

Putin: Sprečiti da se u vlast na Krimu ubace radikali

Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je juče Federalnu službu bezbednosti (FSB) da spreči da se u vlast na Krimu ubace radikali i osobe sa kriminalnom prošlošću, prenosi Tanjug.

„Posebnu pažnju molim da posvetite formiranju teritorijalnih odreda FSB na Krimu i Sevastopolju. Pred njima će između ostalog biti zadatak da spreče da se u strukture vlasti ubace osobe sa kriminalnom prošlošću, predstavnici raznih radikalnih i ekstremnih struja, oni koji će pokušati da ometu normalan razvoj Krima i Sevastopolja”, rekao je Putin na zasedanju kolegijuma FSB.

Ruski predsednik je takođe apelovao da FSB aktivira rad na borbi protiv pranja nezakonito ostvarnih prihoda i protiv korupcije.

„Neophodno je ne samo razotkrivati korupcionaške sheme već i postavljati prepreke na putu onih koji pokušavaju da legalizuju nezakonito stečena sredstva, da ih sakriju na račune u inostranstvu, ulože u nepokretnosti i druge aktive, pa i van granica Rusije”, naveo je Putin.

On je takođe pozvao da se aktivnije iskoriste građani koji su spremni da pomognu u tom radu i poručio da je široka podrška društva najvažniji uslov efikasne borbe protiv korupcije.

Putin je zatražio od ruskih bezbednosnih službi i da krenu u akciju protiv nevladinih organizacija (NVO) koje deluju protiv vlasti kako bi se u Rusiji izbegao scenario svrgavanja režima kakav je primenjen u Ukrajini, prenela je Beta.

„Rusko zakonodavstvo treba da stvori sve neophodne uslove kako bi NVO mogle da obavljaju svoje aktivnosti slobodno i transparentno. Nikada nećemo dozvoliti da one budu korišćene u destruktivne svrhe, kao što je bio slučaj u Ukrajini”, rekao je on u obraćanju na sastanku FSB, koje je prenela ruska televizija. „Neonacističke strukture, nacionalističke i borbene, postale su glavne snage za neustavni državni udar, koji je (u Ukrajini) uglavnom finansiran iz inostranstva putem nevladinih organizacija.”

Ruski predsednik ocenio je da treba „razlikovati aktivnosti legalne opozicije, koja postoji u svakoj demokratskoj zemlji, od ekstremizma, koji je zasnovan na mržnji, podsticanju na mržnju i odbacivanju zakona i ustava”.

„Treba praviti razliku između protivljenja na civilizovan način i služenja stranim interesima na štetu sopstvene zemlje”, rekao je on.

Na sastanku FSB, Putin je rekao da je zahvaljujući tajnim ruskim službama u 2013. raskrinkano 258 agenata i 46 funkcionera koji su radili za strane službe.

objavljeno: 08.04.2014.

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Ukrajina: I Donjeck proglasio nezavisnost

Radio Slobodna Evropa: Rusi u Donjecku organizuju referendum o statusu 11.maja